Tribina „Novinari ili politički protivnici“: Zalaganje novinara za političke opcije nespojivo sa novinarskim kodeksom

Iako je zalaganje za jednu stranku ili političku opciju nespojivo sa Kodeksom novinara Srbije, po rečima kolumnistkinje „Nedeljnika“ i predsednice suda časti UNS-a Ljiljane Smajlović, u praksi je dosta drugačije.

„Mi smo strahovito podeljeno društvo, mi smo posvađano društvo. Tačno znamo ko su opozicioni novinari, a koji su za vlast. Izveštili smo se da prepoznajemo političke simpatije i političke mržnje koje novinari ispoljavaju i prema vlasti i prema opoziciji. Novinari se često ponašaju kao politički protivnici ili vlasti ili opozicije“, istakla je Smajlović.

Dodala je da je novinarstvo svuda u krizi, kao i da su se okolnosti promenile i pojavom društvenih mreža. Mediji su se demokratizovali, pa se novinari, osim toga što kritikuju političare, moraju navići i da budu kritikovani, istakla je Smajlović.

„Ne možemo samo da mi kritikujemo, a ako nam uzvrate vatru, to je napad na javni interes i kritičku misao. Najbolje je da se držimo činjenica i da predstavljamo argumente i suprotne strane“, zaključila je ona.

Da često nije moguće doći do argumenata druge strane, jer lokalni funkcioneri kao jedan od vidova pritiska pribegavaju ignorisanju medija koji kritički izveštavaju o njihovom radu, svedočila je urednica portala Kolubarske (kolubarske.rs)  Darija Ranković.

Ranković je dodala da sve češće institucije ne odgovaraju na zahteve novinara za informacijama, čak i kada se pozivaju na Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Osim ignorisanja, prema njenim rečima, novinari koji kritički izveštavaju doživljavaju se kao neprijatelji, a vlast pokušava da ih diskredituje napadima na ličnom nivou.

„Kada se iznese kritički stav i potkrepi činjenicama, političari uzvraćaju uvredama na ličnom nivou. I dok postoji odgovornost i sankcija za novinare, za političare takve sankcije nema“, kazala je Ranković

Ona je iznela i hronologiju pritisaka koji novinari trpe na lokalu.

„Kada su došli na vlast, pokušali su da naprave prijatelja od mene i da me potkupe nudeći mi novac za afirmativne tekstove. Kada nisu uspeli, pokušali su finansijski da me unište na dva načina. Nismo dobijali novac za sufinansiranje projekata. Napadali su i slali različite inspekcije komitentima koji se reklamiraju na našem sajtu“, rekla je Ranković.

Dodala je da je sledeći korak bila „lična diskreditacija i nazivanje lažovom godine, a kao poslednja kap bila je zabrana funkcionerima da joj daju bilo kakvu zvaničnu izjavu“.

Mile Perić, autor emisije „Govornica“ na televiziji „Marš“, bio je saglasan da je „najsuptilniji način da se vlast ili moćnici suprotstave novinarima da odbiju da razgovaraju sa vama i time vas pretvaraju u nekoga ko je jednostran“.

On je, kako kaže, iskusio da političari iz vlasti odbijaju da dođu u emisiju, kao i da televizija u kojoj radi ne dobija ili dobija minimalna sredstva na konkursima za sufinansiranje projekata u oblasti javnog informisanja.

Po svedočenju Perića emisija sa Ranković izbrisana je sa servera, a počinioci koji su presekli antenski kabal televizije nisu pronađeni.

Perić smatra i da je novinarstvo propalo u trenutku kada su slobodu štampe progutali propagandisti, a da je bitka za slobodno novinarstvo izgubljena.

Suprotno, književnik, novinar i član Suda časti UNS-a Muharem Bazdulj misli da u okviru esnafa treba razlikovati novinare od propagandista.

Bazdulj je ukazao da je najvažniji koncept odgovornosti novinara i da treba razgraničiti informaciju od mišljenja. Citirajući filozofa Žan Pol Sartra da „nema slobode bez odgovornosti“ ukazao je da je danas to još bitnije, jer informacija dopire i do velikog broja ljudi.

Iako se učesnici tribine nisu usaglasili da li je sada najgore vreme za novinarstvo ili je bilo najgore za vreme prethodnih vlasti, istakli su da je pritisaka uvek bilo i biće, a novinarstvo treba da se brani visokim profesionalnim standardima, insistiranjem na činjenicama i slušanjem argumenata druge strane.

Zaključeno je da je novinarska solidarnost važna i kada bi bila dovoljna jaka, ne bi ni bilo potrebe da se priča o ovim problemima.

Moderator tribina koja je održana u sredu, 25. septembra ove godine bio je novinar „Napreda“ i član Uprave UNS-a Slobodan Ćirić.