Foto: Pixabay/ Skratos1983
Udruženje ovog aktiviste, koji nije želeo da o ovom slučaju govori za Cenzolovku, deo je neformalne mreže „Gradovi protiv korupcije“ kojom koordiniše Biro za društvena istraživanja i koji na lokalu prati kako se sprovode lokalni antikorupcijski planovi.
Direktor BIRODI-ja Zoran Gavrilović kaže da se sve desilo tako što se čovek obratio TV Šabac sa pričom o tome da Opština Vladimirci pravi Lokalni antikorupcijski forum suprotno modelu Agencije za borbu protiv korupcije tako da u tom telu, umesto građana, budu lokalni funkcioneri koji praktično sami sebe treba da nadgledaju.
Gavrilović prenosi da je aktivista nakon uzete izjave pitao novinara koliko to košta, misleći da mediji takve stvari inače naplaćuju. Novinar mu je, kaže, najpre rekao da to ne košta ništa, da bi ga posle nekoliko sati pozvali iz marketinga i rekli da ipak košta 4.000 dinara.
„Čovek je morao da pozajmi taj novac i uplati ga na račun TV Šabac za prilog u kome i nije stajala oznaka da je promotivni materijal“, kaže Gavrilović.
Da je tako, potvrđuje i direktor TV Šabac, Aleksandar Živanović, koji kaže da u prilogu nije bilo naznačeno da je plaćen, onako kako zakn i kodeks propisuju, ali to naziva „propustom“.
Ipak, prema njegovim rečima, od samog početka je dogovor bio da to ide kao plaćeni sadržaj. Kako kaže, dotični aktivista je kontaktirao marketing službu sa željom da plati svoje oglašavanje na RTV Šabac.
„Dogovor je postignut, prilog u kome se nalazi njegova izjava traje minut i 24 sekunde, emitovan je dvaput i naplaćen 4.000 dinara. Da smo znali da ćemo zbog ovog posla postati predmet optužbi na društvenim mrežama, ne bismo mu izašli u susret. TV Šabac će vratiti gospodinu njegov novac, u veri da je reč o nesporazumu“, kaže Živanović i napominje da je ova televizija „bila i ostala u prvim redovima borbe za slobodu medija i protiv cenzure“.
Gavrilović napominje da informacije od javnog značaja, međutim, mediji i ne treba da naplaćuju.
„To što to udruženje radi na lokalu nije deo nikakvog projekta, to je sve volonterski i mi nemamo budžet za medije. Ali postoji praksa da nevladine organizacije plaćaju medijima da bi promovisali svoje projekte i da bi objavljivali neke informacije. To nije dobra praksa jer je posao medija da izveštava u javnom interesu, a posebno kada se radi o temama borbe protiv korupcije“, kaže Gavrilović i dodaje da, ako i smatraju da je neki sadržaj promotivan, to treba da bude naznačeno u prilogu ili tekstu.
PRIKRIVENO OGLAŠAVANJE ZABRANJENO, ALI NE I NAPLAĆIVANJE INFORMACIJA OD JAVNOG ZNAČAJA
Ni zakoni ni Kodeks ne zabranjuju eksplicitno naplaćivanje informacija koje su u javnom interesu, ali propisi, prema rečima advokata Miloša Stojkovića, i ne mogu da uređuju sve.
Oni su, kako kaže, napravljeni na osnovu situacija koje su u praksi prepoznate kao problem, „što znači da ovo dosad nije bio problem i da se znalo koja je funkcija medija i šta treba da objavljuju, odnosno šta je komercijalnog karaktera, a šta ne“.
„Problem kod nas je što notorne stvari moramo da preispitujemo. Posao je novinara da objavljuju informacije u javnom interesu koje ne bi trebalo da budu ni na koji način komercijalizovane. Na kraju krajeva, zbog objavljivanja tih informacija medij već ima neki oglasni prostor. Po ovoj logici, vi biste mogli da pravite vesti i svaki prilog da naplaćujete kao neku uslugu. To je sfera prikrivenog oglašavanja, jer mešate klasični novinarski sadržaj sa oglašavanjem“, kaže Stojković.
Prikriveno oglašavanje, kao vid mešanja medijskog i oglasnog sadržaja bez isticanja oznake da se radi o oglasu, zabranjuju i Zakon o oglašavanju i Kodeks novinara Srbije.
„Kršenje zabrane prikrivenog oglašavanja je osnov za prekršajnu odgovornost, a novčana kazna je u rasponu od 300.000 do 2.000.000 dinara za pravno, odnosno od 50.000 do 150.000 fizičko lice ili odgovorno lice u pravnom licu“, navodi advokat.
On dodaje da i REM, koji vrši nadzor nad elektronskim medijima, može da mediju izrekne meru poput opomene ili upozorenja, podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka i slično.
U Kodeksu novinara Srbije stoji da „novinar/ urednik ne sme da pristane da u bilo kojoj novinarskoj formi plasira bilo kakav oblik komercijalnog oglašavanja ili političke propagande.
Deset medijskih sporazuma za „zajedničku budućnost” sa Kinom, zemljom cenzure i progona novinara
Medijski amandmani umiru u skupštinskom mraku: Noćno zasedanje Odbora, u četiri čina
Saragusti: Niko sada nije bezbedan. Zločini su jezivi. Novinari su ubijeni dok obavljaju svoj posao
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.