U izveštajima o nasilju nad ženama mediji otkrivaju identitet žrtava

U polovini izveštaja o nasilju prema ženama mediji su otkrili identitet preživele, odnosno žrtve, ili članova njene porodice, a u čak 40 odsto objava korišćeni su senzacionalistički ili stereotipni izrazi za nasilje, žrtvu ili nasilnika, pokazala je Analiza medijskih objava o problemu nasilja prema ženama u 2019. godini, koju je uradila grupa Novinarke protiv nasilja, uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP).

Kako je saopšteno iz UNDP, tokom prošle godine problemom nasilja prema ženama najviše su se bavili onlajn portali (60 odsto objava), zatim štampani mediji (34 odsto objava), dok su televizijske i radio stanice znatno manje pažnje posvetile ovoj temi (šest odsto objava).

„Analiza je obuhvatila preko 11.000 članaka objavljenih u elektronskim i štampanim medijima od januara do decembra 2019. godine, prateći indikatore, odnosno načela profesionalnog izveštavanja o ovoj temi“, navodi se u saopštenju.

Kako se dodaje, u čak 45 odsto objava neki od ovih indikatora prekršen je u samom naslovu, što je, kako su naveli, posebno problematično, imajući u vidu da su upravo naslovi ti koji privlače najviše pažnje, i najčitaniji su deo teksta.

„Pokazalo se da su povod za izveštavanje najčešće bili pojedinačni slučajevi nasilja (78 odsto objava), dok su se mediji mnogo ređe bavili fenomenom nasilja prema ženama iz edukativnog ugla, kroz analizu društvenog konteksta nasilja, načine prevencije, zaštite i podrške, i ukazivanjem na nejednake odnose moći između muškaraca i žena kao uzrok nasilja (22 odsto objava)“, naveli su iz UNDP.

Oni su istakli da, pored otkrivanja identiteta preživele, odnosno žrtve i članova njene porodice i senzacionalističkih i stereotipnih izraza poput, „jezivo“, „horor“,“nesrećna žena“, „manijak“, više od trećine medijskih objava iznosi detalje nasilja ili ubistva i izjave koje nisu relevantne za sam čin nasilja.

„Primetno je i često korišćenje fotografija i video zapisa koji na neadekvatan i stereotipan način prikazuju nasilje, poput onih gde je žena uplakana i potresena, s vidljivim fizičkim posledica nasilja (28 odsto objava)“, kaže se u saopštenju.

Oni su naveli i da su među lošim primerima zastupljenim u izveštavanju medija i navodi koji čin nasilja pravdaju ličnim osobinama nasilnika ili spoljašnjim okolnostima, kao što su alkoholizam, siromaštvo, nezaposlenost (20 odsto objava), izrazi poput „tragični kraj ljubavne priče“ i „bračne razmirice“, kojima se umanjuje nasilje i iskazuje direktno neverovanje preživeloj ili žrtvi (15 odsto objava), kao i prebacivanje odgovornosti za počinjeno nasilje sa nasilnika na preživelu ili žrtvu (10 odsto objava).

„Neadekvatnim izveštavanjem nasilje se normalizuje u javnom mnjenju, a ženama žrtvama nasilja nanosi se dodatna šteta, ugrožavanjem njihove bezbednosti i privatnosti, i dodatnom viktimizacijom“, piše u saopštenju i dodaje da odgovorno izveštavanje može biti podrška ženama koje su preživele nasilje da iz nasilja izađu, a u društvu podstiče apsolutnu neprihvatljivost nasilnog ponašanja.

Grupa Novinarke protiv nasilja izradila je Smernice za medijsko izveštavanje o nasilju prema ženama, kako bi doprinela da se poboljša kvalitet izveštavanja o ovoj temi, razreše dileme s kojima se često susreću novinarke i novinari, ali i da se izbegne ili makar umanji nivo traumatizacije žena sa iskustvom nasilja, koja nastaje kao posledica izloženosti javnosti.