Koje stvari je neophodno promeniti u izveštavanju u odnosu na norme iz prethodnog dokumenta, usvojenog pre 18 godina? Kako će to uticati na gledaoce, čitaoce i slušaoce? Šta očekuju od javne rasprave koja će trajati do 7. maja?
„Na prvi pogled deluje da su promene velike, ali zapravo nisu toliko. Naš Kodeks nije bio loš, bio je to dobar dokument, ali su neke stvari za 18 godina se promenile, zbog razvoja interneta bilo je neophodno da se još nešto ugradi u dokument“, kazala je Novaković u Novom danu.
Ona kaže i da je u svom radu komisija za žalbe Saveta za štampu uvidela više stvari koje nisu bile pokrivene Kodeksom.
„Suočili smo se s nekim stvarima koje nisu bile obihvaćene kodeksom. Recimo, nismo imali odredbu u Kodeksu da je zabranjeno voditi kampanju protiv ljudi, a to je nešto što smo imali jako često. Ta odredba je sada uneta u Kodeks“, naglasila je.
Novaković je kazala da su se neke stvari u Kodeksu ponavljale na više mesta, pa je i to uređeno.
„A i razvojili smo, recimo, pravo na privatnost i dostojanstvo ličnosti. Često smo imali žalbe koje su se ticale povrede dostojanstva. I na prvi pogled deluje da je ceo dokument jako promenjen, ali to je isti dokument u suštini“, izjavila je.
Na pitanje koliko je Kodeks morao da se menja, s obzirom da je važeći „star“ 18 godina, Martinović kaže da su nove norme morale da se naprave, jer se celokupno medijsko okruženje promenilo u potpunosti.
„Mi smo se trudili da ne prereguilišemo stvari. Uneli smo određene stvari koje se recimo tiču veštake inteligencije, prava privatnosti i neke stvari koje se odnose na društvene mreže“, izjavila je.
Kako je navela, u poglavlju privatnost uneta je odredba da, recimo, sve informacije koje se prenose sa društvenih mreža se smatraju kao izvor i moraju se proveravati.
„Takođe, treba tražiti saglasnost od ljudi čije se informacije preuzimaju. U određenim situacijama ne mora, ukoliko je osoba direktno namenila tu informaciju javnosti“, napominje.
Novaković, govoreći o javnom interesu, kaže da je to „večita novinarska dilema“.
„Mi mi smo jasno i precizno napisali da je urednik odgovaran za svaki sadržaj koji objavljuje na svom mediju. Što podrazumeva i svako preuzimanje iz svakog drugog izvora. Šta je javni intres je večna novinarska dilema, ali to svaki urednik mora sam da premerava“, naglasila je.
Iako se, dodaje, čini da je to teško odrediti, nije.
„Recimo, ne postoji javni interes da u ovom slučaju devojčice Danke Ilić mi moramo da znamo svaki detalj zločina“, kazala je.
Takođe, navodi da je normalno da se izveštava o visokoprofilisanim javnim ličnostima.
„Recimo, sahranu kraljice Elizabete su svi prenosili, visoki državni predstavnici su ljudi od nesumnjivo javnog značaja. Mi smo pokušali da sprečimo ono što imamo svaki dan u medijima, a to je da se neki obični ljudi maltretiraju i da im se dolazi na sahranu porodice i bliskih ljudi“, pojasnila je Novaković.
Međutim, kaže da nema iluzije da će se nešto promeniti u medijima.
„Nemam iluziju da ćemo mi novim kodeksom sprečiti neke medije da ga krše, kao što nismo mogli ni do sad, ali bilo je zahteva, suočavali smo se s tezom – visoko su postavljeni standardi, ajde da ih spustimo. Pa ne možemo mi da postavljamo standarde prema onima koji su loši“, izjavila je.
Na pitanje koje mogu biti sankcije za one medije koji krše Kodeks novinara, Novaković kaže:
„Mi očekujemo kao sankciju, radili smo na tome nekoliko godina, a to je da država prestane da finansira medije koji konstantno krše Kodeks. A ti mediji su na svim konkursima dobijali novac od države. Nadamo se da će sada to da se promeni“, zaključila je.
Medijski amandmani umiru u skupštinskom mraku: Noćno zasedanje Odbora, u četiri čina
Filmovi o novinarima i za novinare
Snaga dobre priče: O mitologiji medija
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.