Unicef nije objavio mere opreza za sprečavanje virusa korona

Navodne „mere opreza“ odnose se na veličinu virusa, pa je tako navodno dovoljna bilo kakva maska koja će sprečiti ulazak virusa u naša tela; zatim da virus ne lebdi u vazduhu već se „drži za predmete“… Dato je, pored ostalog, i precizno vreme preživljavanja virusa, da izbegavanje sladoleda i druge hladne hrane može da pomogne u sprečavanju nastanka bolesti, kao i da „duboko grgoljenje vodom i solju ubija virus u našem ždrelu, ne dajući mu da ode u pluća“.

Organizacija UNICEF Srbija je ubrzo negirala i demantovala ove objave.

Šta kažu naučna saznanja do sada?

Kada je reč o veličini virusa, u lažnim objavama na društvenim mrežama stoji da je on „400-500 mikro“. Jedinica za merenje „mikro“ ne postoji, ali „mikro“ kao prefiksoid postoji, pa se tako može govoriti jedino o mikrometru kao jedinici veličine ovog virusa.

Nažalost, naučnici još uvek nisu dali precizne informacije o veličini virusa korona. Na portalu Medrxiv.org nalaze se preliminarni izveštaji o radovima i studijama koji nisu recenzirani, te se ti podaci još uvek ne mogu uzimati kao dokazane činjenice. S tim u vezi, jedna od studija sugeriše da bi COVID-19 mogao putovati i sitnijim kapljicama, tzv. aerosolima, koji se duži period zadržavaju u vazduhu. Nakon ispuštanja virusa u rotirajući bubanj, naučnici su otkrili da je bolest „visila“ u vazduhu najmanje tri sata. Ako COVID-19 putuje aerosolima, daljina je od presudne važnosti, kao i dobro provetren prostor.

Koronavirus se širi kapljično, preko sluzi, pljuvačke, kada kijamo ili kašljemo. Srećom, on ne doseže daleko. Prema podacima Centra za kontrolu bolesti i prevenciju (CDC), nepuna dva metra je najčešće prihvaćena bezbedna distanca. Međutim, da li korona može da ostane u vazduhu, nije sigurno.

Govoreći o zadržavanju virusa na čvrstim podlogama, ni tu zvanična nauka nije dala precizne informacije, kakve se mogu pročitati u „merama opreza na društvenim mrežama“.

Tim istraživača sa Nacionalnog instituta za zdravlje Univerziteta „Prinston“ i kalifornijskog Univerziteta u Los Anđelesu stavio je male količine COVID-19 na razne površine, da bi videli koliko dugo će preživeti. Njihovo istraživanje, koje je objavljeno na sajtu Medrxiv.org, i koje tek treba da bude pregledano, otkrilo je da virus opstaje na plastici duže nego na bilo kojem drugom materijalu koji su testirali — trebalo je 16 sati da polovina postavljene količine virusa korona umre, a uzorak nije potpuno nestao sa površine 2-3 dana.

Kada je reč o metalnim površinama, u istoj studiji istraživači su otkrili da virus korona opstaje približno dugo na nerđajućem čeliku, kao na plastici. Određene vrste metala mogu biti manje ili više „gostoljubive“ od drugih. Tako je, na primer, COVID-19 samo četiri sata opstao na bakru koji je toksičan za mikroorganizme. Druga studija, objavljena u časopisu The Journal of Hospital Infection, otkrila je da virus koji izaziva običnu prehladu opstaje samo nekoliko sati na aluminijumu.

Konačno, ni precizan podatak o tome da će virus umreti na temperaturama od 26-27 stepeni Celzijusovih i više — nije tačan ni pouzdan. Naime, Naučnici iz američke uprave za hranu i lekove izložili su male količine SARS-CoV-1 ultraljubičastom zračenju (virus koji je izazvao epidemiju SARS-a, a koji je sličan COVID-19). Otkrili su da je šest minuta izlaganja bilo dovoljno da se uništi veći deo tog uzoraka. Međutim, koristili su UVC zračenje, intenzivniji oblik ultraljubičastog svetla koje nikada ne doseže zemlju. UV svetlost koja dopire do nas je UVB i UVA, koje manje šteti virusima. Istraživanje nije dokumentovalo efekte ove vrste zračenja na koronaviruse.

Istina je, pak, da mu toplota odmaže. Neki preliminarni podaci govore da koronavirus ima „optimum preživljavanja“ između 5 i 11 stepeni Celzijusovih, ali to nije temeljno testirano. Takođe je poznato da drugi koronavirusi, poput SARS-a, mogu biti inaktivirani na temperaturama od 30 stepeni Celzijusovih i više. Međutim, Centar za kontrolu bolesti i prevenciju CDC upozorava ljude da ne uzimaju zdravo za gotovo da će se rešiti virusa ako budu na višim temperaturama, jer to nije naučno potvrđeno. Neki stručnjaci smatraju da će se koronavirus ponašati drugačije od gripa i nastaviti da se normalno širi čak i tokom proleća i leta.