Uznemiravanje javnosti kao alat za ograničavanje medijskih sloboda u vreme korone

Prvi april – Dan šale nije bio nimalo šaljiv za medijsku profesiju u Srbiji, jer su tog dana novinarki portala Nova.rs Ani Lalić stavljene lisice na ruke zbog posla koji obavlja. Ona je privedena po prijavi da je svojim izveštavanjem o lošem stanju u Kliničkom centru Vojvodine „uznemirila javnost“.

Privođenju je prethodio Zaključak Vlade Republike Srbije, prema kojem je tek uzak krug ljudi ovlašćen da daje informacije o lečenju od korone. Informacije dobijene iz drugih izvora proglašene su netačnim i neproverenim uz pretnju primene propisa koje se odnose na širenje dezinformacija u periodu vanrednog stanja.

U međuvremenu je Zaključak povučen, a premijerka Ana Brnabić je gostujući u četvrtak na Radio-televiziji Srbije rekla da je to učinila na molbu predsednika Aleksandra Vučića.

Ipak, pokušaj da se za dezinformaciju i uznemirenje javnosti proglasi sve što ne dolazi od uskog kruga predstavnika vlasti i zdravstvenih institucija, kao i hapšenje novinarke Ane Lalić, samo je kulminacija odnosa vlasti prema nezavisnim medijima tokom vanrednog stanja.

Jedan od tih primera je i istraživanje Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) o smanjenju plate za 35% zdravstvenim radnicima u Kliničkom centru Niš, ali i čitavoj Srbiji, kojima je bila određena samoizolacija.

Reč je o tekstu koji je izazvao veliku pažnju javnosti i reakciju kako sindikata tako i pojedinih opozicionih stranaka. Traženo je da se onima koji su u prvim redovima borbe protiv virusa korona plate ne smanjuju bez obzira da li su u samoizolaciji ili ne.

Iako je za CINS dao zvaničnu izjavu kojom potvrđuje priču – izjavu koju smo citirali u tekstu, direktor niškog Kliničkog centra Zoran Radovanović se dan kasnije na CINS žalio kolegama iz Južnih vesti. Južne vesti su tražile odgovore na istu temu, a u odgovoru su dobili i tvrdnju da je novinar CINS-a prethodno „zloupotrebio“ informacije, „izvukao ih iz konteksta“, ali i da je potencijalno „uznemirio javnost“ i „doveo u zabludu“ javnost i zaposlene u KC-u. CINS-ov tekst Radovanović nije demantovao.

Odgovor na pitanje na šta je tačno mislio kada je rekao da bi javnost mogla da se uznemiri zbog pisanja o činjenicama nismo dobili, jer se Radovanović kasnije nije javljao na telefon niti je odgovarao na poruke novinara CINS-a.

Uprava Kliničkog centra optužila je i Večernje novosti da svojim izveštavanjem „kaljaju čast i ugled belih mantila“ i da njihovo izveštavanje dovodi do uzbunjivanja i uznemirenja javnosti.

Novinarka i članica Komisije za žalbe Saveta za štampu Tamara Skrozza smatra da se pod krilaticom „uznemirenje javnosti“ krije zastrašivanje medija.

„Mi ćemo imati situaciju da, ako se ovo ovako nastavi, da će mediji morati, ukoliko već i sad ne moraju, bukvalno da strepe od svega što napišu, a što nije izgovoreno na zvaničnim konferencijama za novinare. (…) To što rade zvanične institucije pod firmom uznemiravanja javnosti je naročito opasno jer mi nemamo definiciju, nemamo uputstvo šta to znači“, podvlači Skrozza.

I Južne vesti su optužene da uznemiruju javnost. Na to je „upozorila“ predsednica Sindikalne organizacije Zavoda za hitnu medicinsku pomoć Niš Jelena Živković, jer ju je uznemirio tekst na ovom regionalnom portalu o tome da ovaj sindikat svojim članovima prodaje medicinske maske.

Živković kaže da se ta sintagma ne odnosi na širu javnost, već samo na nju, te da je uznemirena jer joj zbog teksta Južnih vesti ljudi pišu na Fejsbuku, a Sindikat je pretrpeo i inspekcijsku kontrolu.

„Pa zar nije to uznemiravanje javnosti kada neko to objavi na Fejsbuku. (…) Mene su zvali ljudi sa Fejsbuka (slali su joj poruke prim. nov), naravno da se zbija šala na račun toga, što nimalo nije šala. Ja ne znam da li je to danas nekome smešno. A kada vam dođe policija na vrata, je l’ to nije uznemiravanje?“, pita se Živković.

Urednik informativnog sadržaja Južnih vesti Aleksandar Stankov kaže da to nije jedini put da je tokom vanrednog stanja njegovoj redakciji stigao odgovor sa upozorenjem da pisanjem uznemiruju javnost.

„Meni i kolegama su do sada, za ovo kratko vreme od kada smo u vanrednom stanju, već dva puta od nadležnih i lekara stizala upozorenja da naše informacije iz postavljenih pitanja spadaju u domen poluinformacija koje mogu uznemiriti javnost, kao i da će se, ako nastavimo da pišemo o toj temi, obratiti policiji. Ali to je čista zamena teza, jer mi zato i pitamo – tražimo pravu informaciju i istinu, da odagnamo paniku i strah kod građana“, ističe Stankov.

Za Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) sve ovo izgleda kao drastično sužavanje medijskih sloboda i suzbijanje protoka informacija na svim nivoima. Razlog za to je, smatraju, to što zdravstveni sistem Srbije najverovatnije nije dovoljno pripremljen za situacije kao što je slučaj sa pandemijom virusa korona.

„Znamo kakav je zdravstveni sistem bio i pre pandemije, tako da moguće da sada sa povećanim brojem pacjenata naš zdravstveni sistem ne može da odgovori kako treba na taj izazov. Pretpostavljam da je to mogući razlog što se sada novinari optužuju da uznemiruju javnost informacijama koje su tačne“, ističu u NUNS-u.

Podsetimo da je CINS već upozoravao i na diskriminaciju medija onemogućavanjem da se na pojedinim konferencijama za štampu koje je držao predsednik Aleksandar Vučić pojave svi koji bi želeli da postave pitanje.