Veran Matić – Izvinjenje Aleksandra Stankovića

Acin monolog trajao je dva minuta. Ne znam koliko će trajati onaj koji će jednog dana biti izgovoreni na RTS-u i RTV-u. Po svoj prilici, trebalo bi da bude neuporedivo duži.

Aleksandar Stanković ispričao se gledateljima HRT-a: Neugodno mi je! @N1infoZG @hrtvijesti pic.twitter.com/LPGK2nUPN0

— Ilija Jandrić (@IlijaJandric) July 4, 2021

Ovo izvinjenje je retko ko ovde preneo, za razliku od izvinjenja predsednika Zemana zbog NATO bombardovanja koje je, očekivano i opravdano, dobilo veliki publicitet u Srbiji. Sa druge strane, retko koji ovdašnji mediji je izvestio da je isti predsednik prestao da pruža informacije pojedinim tamošnjim istraživačkim medijima uključujući i javni servis češke televizije. U sklopu borbe protiv dezinformisanja, ovi mediji su u saopštenju kabineta češkog predsednika označeni kao „izopačeni, lažni i pristrasni“. Međunarodni novinarski institut iz Beča smatra da „ovakve prepreke u pristupu informacijama stvaraju teškoće za rad medija i ozbiljno podrivaju slobodu štampe“, dodajući da je odluka o namernom uskraćivanju informacija diskriminatorna i da se njom krši češki ustav, koji predviđa da državna vlast služi svim građanima, ali i Povelja o osnovnim pravima i slobodama koja garantuje pravo na informaciju.

Da može gore svedoči primer Lukašenka o čijim ćete akcijama protiv tamošnjih medija teško pronaći vesti u ovdašnjim medijima. Na primer, o tome da je predsednik Belorusije potpisao zakon kojim se „ograničava rad medija i omogućava njihovo gašenje bez sudske odluke“. Ili da je uhapšen urednik popularnog portala kome preti zatvaranje. Drastične mere uticale su da reaguje i predstavnica OEBS-a za slobodu medija.

Ni u regionu stvari ne stoje sjajno. Novinar i kolumnista iz Banjaluke Dragan Bursać nedavno je primio eksplicitne pretnje smrću putem društvenih mreža. Nakon što je crnogorska Antena M objavila pretnje koje je Bursać dobio, od iste osobe stigle su pretnje glavnom i odgovornom uredniku Antene M Darku Šukoviću i redakciji. I u Sarajevu je nedavno napadnut urednik i vlasnik FACE TV, novinar Senad Hadžifejzović.

Odnos slovenačkog premijera Janeza Janše prema državnoj novinskoj agenciji STA i uskraćivanje njenog finansiranja uticalo je na reakcije Tereze Ribeiro, predstavnice OEBS-a za slobodu medija, i Dunje Mijatović, komesarke Saveta Evrope za ljudska prava kojoj je Janša čak i oštro replicirao!

U isto vreme predsednik Hrvatskog novinarskog društva Hrvoje Zovko upozorio je javnost na novi talas sudskih presuda protiv medija i novinara, najavljujući nove tužbe sa veoma visokim odštetnim zahtevima. Na udaru se našao kolega Drago Hedl i portal Telegram.hr, kao jedna od „retkih oaza slobodnog novinarstva“. Zovko je istakao da praksa tužakanja medija ima za cilj „njihovo finansijsko uništavanje i uvođenje autocenzure, zbog čega će posledice osetiti ne samo novinari i mediji nego i celo društvo“. Predsednik Hrvatskog novinarskog društva je negativan trend naknadno potvrdio stavovima o sukobu sa najvišim predstavnicima tamošnje vlasti zbog koje je reagovala i Evropska federacija novinara.

Zabrinjavajući trend potvrđuje i nedavna odluka koalicije CASE (sačinjavaju je evropske nevladine organizacije) koja je Hrvatsku radio-televiziju proglasila „najvećim europskim ovisnikom o tužbama protiv novinara“. Zato i ne čudi da je o sramoti prouzrokovanoj SLAPP tužbama u svom monologu govorio i Aleksandar Stanković. Isti onaj čije pojedine navode možemo da preslikamo na ovdašnje stanje u javnim medijskim servisima. Razlika je što je to tamo izgovoreno pred brojnim audiotorijumom. I što do trenutka pisanja ovog Dnevnika to niko nije demantovao niti osporio. Tim pre je ovo značajan gest koji ohrabruje i budi nadu.