Veran Matić – Nepoželjna osoba

Nepoželjna osoba si i kada se izdaješ za nešto što zapravo nisi. Kada blatiš nekoga u njegovom odsustvu i lažima praviš konstrukt protivan etičkim, moralnim i profesionalnim kodeksima. Nepoželjna osoba si i kada po svaku cenu pokušavaš da nametneš narativ o tome kako si uvek bio na pravoj strani. A istina je zapravo dijametralno suprotna.

Devedesetih godina je nepoželjna osoba uglavnom radila u Reviji 92 kompanije „Novosti“. One iste kompanije koja je svakodnevno i istrajno huškala na rat u kojem su nestale hiljade nesrećnika koje sada tražimo sa njihovim porodicama. Takvo „novinarstvo“ je u značajnoj meri proizvelo atmosferu u kojoj su stradali Dada Vujasinović i Slavko Ćuruvija, čije ubice pokušavamo da privedemo pravdi u čemu nam nepoželjna osoba sa bezbedne distance istrajno odmaže sve do današnjeg dana.

Tokom devedesetih, nepoželjna osoba nikada nije rekla ni reč čak ni onda kada je, uz hapšenje, gašen i nelegalno preuziman Radio B92, kao i drugi mediji, pogotovo članice ANEM-a. Nepoželjnu osobu to nije ni zanimalo, jer je u to vreme bila zauzeta uređivanjem novine koja je otvoreno huškala protiv ključnog donatora nezavisnih medija u vreme izdašnog režimskog finansiranja izdanja kompanije u kojoj je on „samo radio svoj posao“.

Sudeći po blogu pod njegovim imenom, nepoželjna osoba je u Večernjim novostima obavljala odgovorne funkcije urednika nedelje, hronike, šefa dopisne i deska. Verujem da je lično znao pokojnog Milana Pantića koji je radio kao dopisnik iz Jagodine. Iako je godinama bila na tako važnim funkcijama, nepoželjna osoba nikada ništa nije učinila da se sazna ko je i zašto mučki ubio Milana Pantića pre dvadeset godina. Mudro je ćutao. Jer je i tada valjda bio nepoželjan da se umeša iako mu niko nije branio da pomeri stvari sa mrtve tačke.

Ćutao je i kada su postavili bombu i ugrozili život porodice Dejana Anastasijevića, kada su na stadionu skandirali pretnje Brankici Stanković, kada je osnovana komisija za istraživanja ubistva novinara, ili nedavno, kada su pretili KRIK-u, Jeleni Zorić ili su pretukli Daška Milinovića. Nepoželjna osoba se nikada nije pojavila u Specijalnom sudu na suđenjima osumnjičenima za ubistvo Slavka Ćuruvije, niti ga ja posebno zanimalo šta se događa na suđenjima za pokušaj ubistva Milana Jovanovića.

Zbog svega nabrojanog, deluje mi da nepoželjna osoba očajnički želi da i druge načini nepoželjnim osobama. U tome neće uspeti. Možda bi i uspeo da je bio toliko istrajan u svemu što je neuspešno pokušao na medijskom i političkom planu. Ovako, njegovi pokušaji služe da zadovolje sujetu i posluže za sitne čaršijske obračune i spinove na portalu kojeg krase nepotpisane paškvile.

To nepoželjnoj osobi nimalo ne smeta. Baš kao što mu nije smetalo ni kada je ćutao. A onda je konačno progovorio pre sedam godina. Da je sreće, progovorio bi ranije. Onda ne bi morao da se služi neistinama i lažnim vestima. I ne bi, po više osnova, bio nepoželjna osoba.