Vesti Radio Kosovo odbio da emituje audio drame o srpskim porodicama nestalih

Radio Kosovo, deo kosovskog javnog servisa, odbio je, uprkos ranije postignutom dogovoru, da emituje jednu reprizu i dve premijerne epizode audio drame o porodicama nestalih Srba, saopštila je jutros prištinska nevladina organizacija Integra u svojoj reakciji protiv cenzure na Radiju Kosovo. Iz Radija Kosovo, s druge strane, poručuju da je jezik u ovim dramama „vređao većinu“.

NVO Integra i Resursni centar za nestala lica realizovali su projekat „Živeti uz sećanje na nestale“, a prema dogovoru sa Radio Kosovom, nakon produkcije 10 epizoda audio drama u režiji Kuštrima Koljićija (Kushtrim Koliqi) iz Integre, one su trebale biti i emitovane po unapred dogovorenom rasporedu.

„Uzajamnim dogovorom, premijera prve epizode emitovana je 14. decembra 2020. godine, a repriza sledećeg dana. Druga epizoda emitovana je 21. decembra 2020. godine, a zasnovana je na priči jedne Srpkinje iz Štrpca čiji suprug je nestao tokom rata. Shvativši da je ova epizoda posvećena priči o srpskoj porodici, Radio Kosovo samovoljno, bez upozorenja, ne emituje reprizu zakazanu za 22. decembar 2020. u 20:10“, navodi se u saopštenju ove organizacije.

Na sastanku sa Radijom Kosova, Integri je saopšteno „ljutito i nervozno da se ne slažu sa emitovanjem sadržaja na osnovu priča porodica nealbanskih žrtava“.

„Uzimajući u obzir da su 3 audio drame u ciklusu od 10 epizoda zasnovane na pričama srpskih porodica nestalih osoba, Radio Kosovo kategorično odbija emitovanje, primoravajući drugu stranu (Integru) da automatski prekine saradnju“, saopštila je prištinska organizacija.

Iz Integre navode da ih je ova odluka o cenzuri audio-drama zasnovanih na pričama porodica nestalih tokom rata iznenadila i zabrinula i vide je kao dokaz da „se etnocentrični javni diskurs na Kosovu i dalje neguje i održava, te da dominira jednosmerni i politizovani narativ“.

„Takvom odlukom Radio Kosovo kao javna institucija, finansirana od poreza građana Republike Kosovo, krši osnovna prava predstavnika civilnih žrtava rata, uskraćujući im pravo na izražavanje, pravo da znaju i pravo učešća u izgradnji kolektivnog sećanja“.

Takvim pristupom Radio Kosovo takođe krši i slobodu izražavanja i zauzima neetičan i bolan stav prema porodicama nestalih osoba, koje su, uprkos razlikama, skupile snage za saradnju i artikulisale svoje brige i zahteve putem Resursnog centra za nestale osobe, navode još ove organizacije.

Za kraj su pozvali sve javne institucije, političare, medije i aktiviste za ljudska prava da hitno reaguju na cenzuru Radija Kosovo jer „takav pristup javnog servisa onemogućava zdrav proces sa prošlošću na Kosovu, negira pravo žrtava i njihovih porodica na pravdu i ugrožava osnovne principe demokratije.

Do kraja rata na Kosovu, 6063 osobe su prijavljene kao nasilno nestale, dok je trenutni broj nestalih osoba – različite starosti, pola i nacionalnosti – 1638.

Iako su posmrtni ostaci preko 70% slučajeva nestalih identifikovani i predati porodicama na (ponovno) sahranjivanje, počinioci krivičnih dela još uvek su na slobodi, a malo toga je poznato o okolnostima njihovog nestanka, podsećaju iz Integre.

Upravo zbog toga su 2019. godine, uz program forumZFD na Kosovu i Resursni centar za nestale osobe objavili knjigu sećanja „Živeti uz sećanje na nestale“ koja otkriva priče 10 porodica i čijih je 33 članova nestalo tokom poslednjeg rata na Kosovu, a na osnovu koje su režirane i pomenute audio-drame koje teže da podignu kolektivnu svest i priznavanje patnje sa kojom se suočavaju porodice nestalih već više od 20 godina.

KoSSev je zatražio komentar direktora Radija Kosovo Ernesta Ljumija (Lumi) na navode Integre, ali do objavljivanja ove vesti, odgovor nije stigao.

Radio Kosovo: Jezik vređao većinu, nije ispravan za trenutak u kom se Kosovo nalazi

Komentar urednice Radija Kosovo, Mirvete Uke, dobila je međutim prištinska Koha.

Ona je ovom listu rekla da Radio Kosovo i Integra nisu imali ugovor, ali je potvrdila da je Radio Kosovo pristao da emituje serijal.

Prema njenim rečima, uredništvo Radija Kosovo je bilo učtivo i oslobodili su prostor na radiju bez ikakvih obaveza.

Priznala je da su se problemi pojavili u drugoj epizodi.

„Tražili su prostor i imali smo razumevanja. Jezik korišćen u drami nije ispravan za trenutak kroz koje Kosovo prolazi, a koji je osetljiv. Prema tome, to nije bilo ispravno jer taj jezik vređa većinu ljudi. Imamo hiljade albanskih žrtava i ne možemo da dozvolimo da se koriste govori i linčovanja koja su korišćena“, rekla je ona Kohi.

Uka je dodala da joj je žao svake porodice nestalih, bez obzira na nacionalnost.

„Izražavamo saučešće svima. Ali ne možemo dozvoliti takve propovedi albanskoj većini, kada i dalje imamo grobove bez ljudi,“ rekla je ona, prenosi Koha.