Viši sud presudio da je „Alo“ povredio dostojanstvo novinarke Nataše Miljanović Zubac

Posle pravosnažne presude Apelacionog suda u Beogradu kojim je kažnjen portal „Objektiv“, novinarka Radio-televizije Republike Srpske Nataša Miljanović Zubac dobila je presudu Višeg suda da je i portal „Alo“ povredio njeno dostojanstvo objavljivanjem neistinitih izjava Vojislava Šešelja, koje je izrekao na televiziji „Hepi“.

Oba portala prenela su izjave Vojislava Šešelja iz emisije „Dobro jutro Srbijo“ emitovane 30. januara prošle godine na ovoj televiziji sa nacionalnom frekvencijom.

Tuženi izdavač „Alo medija sistem“ d.o.o. Beograd i glavni i odgovorni urednik portala „Alo“ Dejan Novaković dužni su da, prema prvostepenoj presudi, solidarno plate 150 000 dinara kao naknadu nematerijalne štete zbog povrede časti i ugleda novinarki Miljanović Zubac, kao i 55 600 dinara na ime troškova suda.

Viši sud je obavezao urednika portala „Alo“ Dejana Novakovića da ukloni tekst pod naslovom „Ovo je voditeljka za koju Šešelj tvrdi da je imala aferu sa vladikom Grigorijem, a njen muž je saznao sve i ubio se“.

Novaković treba i da „o svom trošku objavi uvod i izreku ove presude na internet portalu Alo.rs bez komentara“.

Tuženi su odgovarajući na tužbu istakli da „sporni tekst ne stvara odgovornost“ njihovog medija s obzirom na to da su „verno preneli i citirali treće lice koje je javno iznelo određene informacije u emisiji na televiziji sa nacionalnom frekvencijom“.

Naveli su da je „legitimno i opravdano interesovanje javnosti za ono što Vojislav Šešelj radi i izgovara, kakvi su njegovi svetonazori, kakvo mišljenje ima o trećim licima, kojim se načelima rukovodi i šta ima nameru da radi“.

„Uticaj koji Vojislav Šešelj ima na javnost, koji je imao i koji bi mogao imati nije beznačajan. Naprotiv, on je ličnost koja je uticala na istorisjke promene u ovoj zemlji. Sve što on izgovori može prouzrokovati posledice na javnost i zato je ne samo pravo već i dužnost medija da o tome informišu javnost“, navodi su tuženih iz obrazloženja presude.

Viši sud nije prihvatio odbranu tuženih da su postupili sa dužnom novinarskom pažnjom, na šta ih obavezuje Zakon o javnom informisanju i medijima.

„Objavljivanje ovakvih informacija sakrivanjem kroz okolnost da je to objavilo neko drugo lice koje se citira, ne može biti osnov isključenja odgovornosti. Dužnost svih aktera `javnog etra`, a samim tim i medija je da onemoguće širenje ovakvih izjava“, piše u presudi.

U skladu sa svojim mogućnostima, navodi dalje Viši sud, mediji imaju zadatak da javnu debatu zaštite od neprimerenih epiteta, uvreda, psovki i slično.

„Zbog toga je u ovoj situaciji odgovornost medija mnogo veća nego onoga ko je informaciju, odnosno uvredu saopštio ili plasirao u javnost“, zaključuje Viši sud.

Osvrnuvši se na razliku između toga da li je medij preneo ili izneo informaciju Viši sud je zaključio da se u ovom slučaju radi o objavi nedopuštene tvrdnje kao sopstvene.

„Ovde se radi o upravo toj situaciji gde je od strane tuženih dat naslov tekstu takve sadržine kojim se medij saglašava sa onim što je reklo treće lice i na taj način preuzima odgovornost za ono što je reklo treće lice“, navedeno je u presudi.

Za Viši sud nesumnjivo je da su tuženi podržali iznete informacije i pridružili se vrednosnim sudovima koje su objavili na portalu „Alo“, pri čemu su, piše dalje u presudi, imali mogućnost da se distanciraju od tuđih neproverenih tvrdnji.

„Sud ne osporava pravo novinara da izlaže svoje shvatanje i da po slobodnoj volji formuliše naslove kao najave za tekst, ali i tu potrebu valja zadovoljiti objavljivanjem informacija koje su tačne, dozvoljene i koje nisu usmerene u prvom redu na to da povrede ličnost subjekta informacije“, kaže se u presudi.

U presudi Višeg suda ukazano je da interes javnosti nije da sazna netačne, nepotpune i neproverene informacije, kao i nagađanja i spekulacije sa tako ozbiljnim optužbama i da je novinarka etiketirana i stavljena u izuzetno negativnu konotaciju.

Sud je odbio zahtev tužilje da pravosnažna presuda bude objavljena u celosti i ocenio da je dovoljno da se objave njeni uvod i izreka.

„Po oceni ovog suda objavljivanje uvoda i izreke pravosnažne presude o naknadi štete dovoljno je i opravdano da čitaocima koji su primili neistinite, neprimerene i nedozvoljene informacije pruži obaveštenje o ishodu parnice i tako otkloni negativan utisak koji su na osnovu tih informacija mogli da steknu o tužilji“, piše u presudi Višeg suda.