Vlajić: Sloboda ne znači haos

Kod lažnih vesti trebalo bi razlikovati ono što se plasira kao propagandni efekat i ono što je problem neznanja i ozbiljna mera egzibicionizma ili nastojanja ljudi da dospeju u žižu javnosti time što će ispričati nešto što nema veze sa realnošću, predočio je Vlajić.

On smatra da bi se novinarstvo moglo izboriti sa lažnim vestima kada bi se vratilo izvornim principima profesije i parametrima koji su osnova za svaku informaciju.

Prema oceni Vlajića, mediji u Srbiji su pod užasnim pritiskom politike u borbi za preživljavanje, a neki namerno traže partnere ili se nude da postanu partneri svake vlasti.

Jako je razvijen klijentelizam, ukazao je Vlajić, pa mediji koji traže partnere čine sve da bi bili korisni vlastima, tako da tu nema profesionalizma.

Profesionalni standardi su jedina brana za struku, istakao je Vlajić, ali su potrebne i razvijene institucije koje sankcionišu nered u medijskom prostoru.

Sloboda govora ne znači haos i anarhiju, ona podrazumeva i odgovornost za ono što se izgovori i što se kaže, naglasio je Vlajić.

On je konstatovao da je srpsko društvo potpuno lišeno bilo kakve odgovornosti, pa i profesionalne, tako da nekako postaje normalno da se ono bavi neistinama ili fabrikovanjem stvarnosti.

Ako bismo napravili analizu šta su mediji, oni koje nazivamo tabloidi, napisali u proteklih godinu dana, realno bi bilo očekivati da se u Srbiji dogodio Armegedon, ali se nije dogodio, ilustrovao je Vlajić.

To što su pisali nije bilo tačno, ali je imalo svrhu u momentu kada je objavljeno. U nečiju korist je to rađeno, ukazao je Vlajić i napomenuo da je to trovanje javnog prostora i javnosti, koje pogubno utiče na svest ljudi i na sistem vrednosti.

On je istakao da je samoregulacija jedan od elemenata za kvalitetniji medijski sistem i objasnio da su samoregulatorna napravljena i da se država, zloupotrebom zakona, ne bi obračunavala sa medijima.

Ako bi institucije koje rade na primeni zakona i institucije samoregulacije radile posao, a struka prihvatila meritornost samoregulatornih tela, što se često ne događa, nastavio je Vlajić, onda bi bilo lakše napraviti red i suziti prostor za lažne vesti.

Njemu se, međutim, čini da se potpuno svesno ne primenjuje zakon i da državne institucije, koje kao da ne postoje, selektivno primenjuju zakon kada to odgovara vlasti.

S druge strane, čitav niz medija, koji se najčešće oglušuje o profesionalnu etiku, ne prihvata samoregulatorna tela, predočio je Vlajić.

Prema njegovim rečima, takvi mediji se ponašaju kao da su van medijskog prostora, medijskog prava i istine.

Upitan da li postoji neka lažna vest koja je za njega najupečatljivija, Vlajić je odgovorio da su to vesti o sadašnjem predsedniku države koje plasiraju tabloidi, stvarajući utisak da je taj čovek ugrožen.

Najveću uzbunu prave vesti o sadašnjem predsedniku države. Postoji niz tabloida koji stalno podgrevaju atmosferu i šire vesti da je on ugrožen na neki način, bilo lično ili kako god, precizirao je Vlajić.

On smatra da se time stvara utisak vanrednog stanja u društvu, jer ako je najmoćniji čovek u državi tako ranjiv, kako da se osećaju građani.

Na taj način se u suštini produkuje opšta nesigurnost i stvara osećaj da niko nije bezbedan, zaključio je Vlajić.