„Često navodim kao primer: da li može neko u ovoj zemlji da uđe u majici u šorcu u sud? Ne može. Zato što postoji opšte shvatanje javnog morala o odevanju i da čovek može da ide golišav u kafanu, na plažu, ali da ne može da uđe u sud ili opštinu. To bi isto trebalo da važi i za one medije koji imaju nacionalnu frekvenciju“, rekao je Vuksovljević za novi broj magazina Nedeljnik.
On je naveo da logika da postoji daljinski može da bude prihvaćena kao opšta logika, ali „ona bi bila kao sitaucija u kojoj biste prisustvovali nekom prekršaju ili krivičnom delu, a onda neko kaže: imate izbor da okrenete glavu“, rekao je Vukosavljević.
Prema njegovim rečima, „to je pojednostavljeno, ali ministarstvo kao ovo mora da ima jasno definisane stavove, zasnovane na zakonu i tumačenju opšteg interesa“.
Kako je rekao, „ako ljudima nudite negativne sadržaje različitih oblika, oni će da krenu ka tome, pa će postepeno da se navikavaju i traže još“.
„Ali, na sreću“, dodao je „postoji i suprotno, kao im dajete kvalitetne sadržaje, oni će tražiti još. I to je u svim kulturama, ne samo srpskoj“.
„Možda se varam, ali hipotetički, ako bi neko u svetu ili u Srbiji namah izgubio razum i organizovao gladijatoreske igre, realna pretpostavka je da bi ljudi dolazili da gledaju kako nekog bacaju lavovima. Nadam se da se to neće desiti. Nažalost, ljudska priroda ima svoje večite osobenosti“, rekao je Vukosavljević.
Silovanje ili cenzura: Na šta to smrdi Pepe le Tvor?
Deset medijskih sporazuma za „zajedničku budućnost” sa Kinom, zemljom cenzure i progona novinara
Filmovi o novinarima i za novinare
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.