ZA društvo ravnopravnosti, PROTIV normalizacije nasilja

Baš u toku konkursa za dodelu nacionalnih frekvencija u programu jednog od medija kandidata, inače televizije sa višegodišnjim stažom problematičnog sadržaja, emitovana je emisija „Posle ručka” (Happy, 7. jun 2022.) u kojoj je između ostalih vrlo zabrinjavajućih konstatacija, navedeno i da bi organizacija EuroPrajda u septembru u Beogradu mogla da doprinese širenju epidemije majmunskih boginja. Jedan sagovornik je opservirao, drugi su klimali glavom, a voditeljka ne samo da nije reagovala već je i provocirala temu pitanjem. A morala je da reaguje, jer se radi o prenošenju netačnih i zlonamernih informacija (1, 2) koje mogu da izazovu stigmu, diskriminaciju i mržnju prema LGBT+ osobama. Nije smela da dozvoli širenje panike, a kamoli da je izazove. Sve navedeno je nedopustivo, antidiskriminacionim i medijskim zakonima zabranjeno, a Kodeksom novinara Srbije dodatno naznačeno kao neprofesionalno i neetično. Važi za sve medije, a pogotovo za javne servise i medije koji imaju nacionalnu frekvenciju, jer zahvaljujući korišćenju javnih resursa imaju prvilegiju da emituju program na čitavoj teritoriji Republike Srbije i samim tim njihov uticaj je značajan a odgovornost ogromna i nikako ne bi smela da bude upitna.

Nagrada za kršenje profesionalnih i etičkih standarda

Sadržaj emitovan na Televiziji Happy, pa čak i pomenuta emisija, već su bile predmet podnošenja prijava Regulatornom telu za elektronske medije (REM). Za neke se čak i Savet regulatora udostojio da razmotri i izrekne upozorenje, što je inače retka praksa i trebalo bi da ukaže na ozbiljnost kršenja etičkih standarda, a negativni primeri se navode čak i u analizama stručnih službi REM-a. Međutim, baš Televiziji Happy, kao i ostalim problematičnim emiterima Savet je dodelio poverenje i čast da i u narednom periodu emituju program na nacionalnom nivou. To nije prošlo nemo, usledile su kritike i reakcije medijskih stručnjaka, analitičara, organizacija i pokrenute su žalbe. Sve to je vrlo važno. Struka, bar deo koji se zalaže za očuvanje profesionalnih standarda, ne ćuti i ne sme da ćuti. Ni građani ne bi smeli da ćute. No, plašim se da bi u slučaju referendumskog pitanja da li televizije Pink i Happy treba da zadrže frekvenciju, većina zaokružila DA.

To je dominantan sistem vrednosti. Zašto se čuditi? Decenijama se vredno radi na sistemskom urušavanju kritičkog mišljenja, tačnije zatiranju bilo kakvog mišljenja. Kada vrhovni vođa kaže kako „Soko” sa 200 km na čas vozi direktno u zlatno doba, uglavnom se poslušno klima glavom, a i kako drugačije, većina i ne zna da je za neki drugi svet brzi voz podrazumevana normalnost. Ne zna, jer nije imala priliku da oseti šta zaista predstavlja pristojan životni standard.

I to ne samo aktuelni vrhovni i svi prethodni ali ovaj trenutni je mudro i strateški procenio moć medija i posvećeno i dugo radio upravo na urušavanju medijskih sloboda. Manipulacija i propaganda jesu nepoštena sredstva ali doprinose da režim opstaje. I teško je videti kraj. Posledica je potpuna devastacija svih vrednosti koje bi trebalo da karakterišu jedno demokratsko društvo.

No svega ne bi bilo da ne postoji čitava armija poslušnih činovnika, odanih vojnika, a većina članova Saveta REM-a predano služi tom cilju. Nije nepoznato da uticaj medija nije uočljiv odmah već dugoročno ostavlja tragove, u ovdašnjem slučaju duboke rezove koji teško mogu da zarastu.

Štap i šargarepa

Nakon promene režima 5. oktobra 2000. došlo je do vrlo kratkog perioda nade da će uslediti korenite promene nedemokratskog sistema, pa i samog društva i da će se krenuti ka evropskim integracijama, što bi trebalo značajno da doprinese društvenom razvoju. Ni tada nije bilo lako: na primer, i krovni antidiskriminacioni zakon jedva je usvojen. Zalog je bio više nego primamljiv, ukidanje viza. Štap i šargarepa. Mehanizam koji teško može da opstane na duže vreme, čemu upravo svedočimo. Štap je blizu pucanja a šargarepa sve dalje.

No na sreću pa su na tom evropskom putu usvojeni važni zakoni i bar nominalno prihvaćene civilizacijske vrednosti u poštovanju ljudskih prava.

Ipak da se vratimo na ono početno, majmunske boginje, EuroPrajd i nacionalne frekvencije.

Sa EuroPrajdom bi trebalo da bude najjednostavnije, manifestacija koja promoviše borbu za dostojanstven polozaj LGBT+ osoba, svrstava i Republiku Srbiju u niz država u kojima se poštuju ljudska prava. Novi Sad prestonica kulture, Beograd domaćin evropskog prajda. Neko bi rekao – šta više.

Međutim, problem sa predstojećim prajdom, kao i sa svim dosadašnjim, jeste dvoličnost javnih funkcionera i njihova dvostruka priča za spoljne i unutrašnje potrebe, koju prilično dobro ilustruje konstatacija „Ana je tu”, koja je trebalo da priguši homofobične govore za skupštinskom govornicom.

Da, Srbija u dva, doduše ne potpuna, mandata ima premijerku lezbejku, ali i činjenicu da se čak ni ona nije autovala sama, već je to učinio šef. Činjenica je i da Ana Brnabić živi u zajednici sa partnerkom i sinom, ali i da svi ostali parovi seksualne orijentacije drugačije od heteroseksualne, teško to mogu. A i pitanje je koliko će porodični sklad trajati ukoliko prestane poslušno klimanje glavom „da, šefe”, jer suštinski ništa nije urađeno kako bi se unapredio položaj partnerskih zajednica LGBT+ osoba.

Agresivnost i mržnja u javnom diskursu

Koliko je sve sklisko i koliko se bez ikakvog ustručavanja širi mržnja u javnom prostoru svedoči i nedavni govor banatskog episkopa Nikanora, koji je anatemisao organizatore i učesnike prajda ali i premijerku Srbije Anu Brnabić, uz širenje mržnje i pominjanje „upotrebe oružja”. Reakcije nadležnih su uglavnom blede ili izostale.

Da, u Srbiji se više od decenije održava parada ponosa, ali uz ogromne napore da se sačuva bezbednost učesnika zaštićenih kao u kavezu izvan kog, poput zveri, vrebaju pripadnici različitih desničarskih i klerikalnih organizacija, željni nasilja jer su gej osobe idealni krivci za bedu, i besparicu. Neprijatelj je tu, tako je lakše osloboditi se gneva i odgovornosti za sopstveni život.

Da ne bi bilo neke zabune, naravno da je potrebno organizovati paradu, ali uz apsolutno i iskreno razumevanje i uvažavanje različitosti, bez obzira na to da li je reč o seksualnoj, rodnoj, verskoj, etničkoj ili bilo kakvoj drugosti. Poštovanje ljudskih prava ne sme da zavisi od ideološkog opredeljenja i smera unuštrašnje ili spoljne politike.

Međutim, u ovom stranačkom sistemu skučenih i problematičnih vrednosti teško da može biti reči o solidarnosti i toleranciji. Pozivamo se na ustav i zakone, mašemo deklaracijama i pravilnicima, ali čim iskoračimo iz našeg sigurnog kruga izloženi smo nasilju, diskriminaciji, mržnji samo zato što se zalažemo za dostojanstvo i poštovanje prava svih osoba. I za odgovornost, prema prema sebi i prema drugima.

U toj atmosferi nasilja uopšte ne čudi povezivanje majmunskih boginja sa EuroPrajdom na televiziji koja je jedna od privilegovanih da koristi nacionalno dobro. Ne čudi ali zastrašuje i iziskuje glasno „NIJE U REDU, NE PRISTAJEM” i znam da nisam sama.

Upitna namera, apsolutno pogrešan trenutak

Kako se to inače dešava kada se oduži sa pisanjem teksta, događaji se nižu i iziskuju dodatak, iako je prethodno stavljena tačka. U atmosferi vrlo ozbiljnih tenzija i zastrašivanja LGBT+ osoba, masovnih okupljanja zarad zaštite pravih, porodičnih vrednosti, homofobnog diskursa, širenja mržnje, sve glasnijih poziva da se otkaže ili zabrani EuroPrajd, koji rezultiraju fizičkim napadima na osobe za koje se posumnja da pripadaju seksualnim manjinama, osvanulo je i saopštenje Lezbejske i gej solidarne mreže kojim se od države traže „hitne mere u suzbijanju epidmeije majmunskih boginja u Srbiji”. Poziv bi bio sasvim opravdan da se odnosi na sve osobe koje potencijalno mogu biti u riziku, jer nepromišljeno ponašanje ne poznaje pol, rod, niti seksualnu orijentaciju. Мeđutim, navedeno je da epidemija „isključivo pogađa gej muškarce” i samim tim u aktuelnom momentu vrlo izražene agresije i nasilja dodatno pogoršava položaj LGBT+ zajednice.