Za pola godine više od 400 laži na naslovnicama četiri tabloida

Sa naslovnih stranica četiri dnevna lista sa najvećim tiražima za pola godine čitaoci su mogli uglavnom da se – dezinformišu. Bilo je dovoljno samo da pročitaju naslove na kiosku i da i ne otvarajući novine budu izmanipulisani i prevareni.

Zajedničko svim listovima koje smo analizirali je negativan stav prema liderima opozicije, protestima „1 od 5 miliona“ i susedima. Dragan Đilas je ime koje se ubedljivo najčešće spominje u negativnom kontekstu, a u nešto manjoj meri su zastupljeni i drugi opozicioni političari.

Svoju naklonost tabloidi poklanjaju pre svega predsedniku Aleksandru Vučiću i Srpskoj naprednoj stranci. Na naslovnim stranicama, pokazuje analiza Raskrikavanja, nije objavljena niti jedna vest koja kritički izveštava o nekoj Vučićevoj odluci.

U isključivo pozitivnom svetlu prikazan je i predsednik Rusije Vladimir Putin koji se gotovo uvek pojavljuje u ulozi spasitelja Srbije i koji je spreman da pošalje i vojsku kako bi odbranio Kosovo. Na naslovnim stranama se za šest meseci pojavio više desetina puta, a gotovo sve njegove izjave su ili prenete neprecizno ili su potpuno izmišljene.

Ovi tabloidi, iako objavljuju lažne vesti i redovno krše Kodeks novinara Srbije, redovni su dobitnici novca na konkursima lokalnih samouprava, ali i putem javnih nabavki.

Prema podacima baze Kešformisanje koju je uradilo Raskrikavanje, firme koje su izdavači ovih tabloida tokom 2017. i 2018. godine na lokalnim konkursima su sufinansirane sa više od 51 milion dinara. Tako je Medijska mreža doo, izdavač Srpskog telegrafa, dobila najmanje 22 miliona dinara za svoje projekte, a kompanija Adria Media Group, koja izdaje i list Kurir, dobila je više od 11 miliona dinara. Firmi Dnevne novine Alo doo, izdavaču istoimenog tabloida, pripalo je najmanje 12 miliona dinara, dok su firme u vlasništvu Dragana Vučićevića koje stoje iza tabloida Informer, dobile najmanje 6,2 miliona dinara.

Hiperprodukcija lažnih vesti

U posmatranom periodu Informer je objavio ubedljivo najviše lažnih ili neutemeljenih vesti na naslovnim stranama – čak 150. „Đilas“ ili „đilasovci“ su reči koje su se najčešće pojavljivale u ovim vestima, a slede ih „Putin“, „Kosovo“, „Šiptari“, „rat“ i „Vučić“.

O „Đilasu“ i „đilasovcima“ sve vesti su bile isključivo negativno konotirane – Dragan Đilas je bez dokaza i argumenata optuživan da „radi za Šiptare“, da preti, psuje i „hoće da bije“ studente, da u Briselu pljuje Srbe i Srbiju, da sa „šiptarskim plaćenikom Zaevim“ hoće da sruši Vučića, da u SAD dogovara haos u Srbiji. „Bedno, bednije, Đilas“, piše Informer i tvrdi da je ovaj političar čak „spreman i na ubistva“.

„Đilasovci“, kojima Informer uglavnom naziva učesnike protesta „1 od 5 miliona“ su, prema pisanjima ovog tabloida, „sve luđi“, najavljivano je da će doneti 100 vešala na proteste i da će šatorima blokirati Beograd, a kada se to nije dogodilo napisali su da se „sve svelo na jedan šator“. Optuživali su ih i za zaveru protiv države na osnovu tajnih snimaka sastanka sa službenicima američke ambasade i to na javnom mestu – u lobiju hotela. Raskrikavanje je utvrdilo da za ove optužbe nemaju nijedan dokaz.

I ostali političari iz opozicije, poput Vuka Jeremića i Boška Obradovića, nisu pošteđeni, pa ih Informer redovno čašćava pogrdnim nazivima poput „fašisti“, „balegari“, „jadnici“.

U konkurenciji za negativca godine su i „Šiptari“, kako gotovo bez izuzetka Informer naziva Albance, a pogotovo predstavnike kosovskih vlasti. Dosad je više puta najavljivan njihov „pakleni plan” da napadnu sever Kosova, koji se nije obistinio, kao ni rat sa Srbijom ni formiranje Velike Albanije. Raskrikavanje je u više navrata pisalo o opasnoj i zapaljivoj retorici domaćih tabloida koja proizvodi strah i paniku naročito među stanovništvom na Kosovu.

Ovaj tabloid je, takođe bez dokaza, tvrdio i da „Šiptari vade organe Srbima usred Prištine“ i da trguju njima, što smo takođe ocenili kao neutemeljeno.

Pisali su i da će ukinuti takse Srbiji – navodno su ih da to urade pritiskali političari poput Angele Merkel („Angela ukida takse, zapretila Šiptarima“) i Donalda Trampa, ali se ni to do danas nije obistinilo.

Nekoliko puta su bili „u panici“, što zbog toga što „Srbi mogu da zauzmu sever za dva sata“, što zbog toga što nam Putin daje „tajno oružje“, a više puta su im svetski političari „delili lekcije“, pa ih je tako Tramp u nekoliko navrata navodno „oduvao“, naredio im da ukinu takse i reše situaciju sa Srbijom. „Oduvao“ ih je i Makron koji im je navodno poručio da „kosovska nezavisnost nije gotova stvar“. Ni ove tvrdnje, kako je Raskrikavanje utvrdilo, nisu tačne.

Informerov stav o Trampu i SAD je inače često ambivalentan i nejasan. Naime, dok je Tramp često predstavljen kao prijatelj Srbije (u nekoliko navrata pišu kako će uskoro doći i ponuditi rešenje za Kosovo, kako uvodi sankcije Albancima itd), dotle se SAD gotovo uvek spominju u negativnom kontekstu – od toga da opozicija sarađuje sa SAD da sruši režim, do toga da ucenjuju Srbiju da prizna Kosovo, da „prizna genocid na Kosovu“, da se „odrekne Rusije“ itd.

Sa druge strane, stav prema Rusiji i Putinu je uvek isti – isključivo pozitivan. Rusija i Putin su u lažnim tvrdnjama na naslovnim stranama predstavljani kao svemogući prijatelji – bez ikakvih dokaza tvrde da nam Putin garantuje da ćemo sačuvati Kosovo, da nam donosi rakete, daje satelite, migove i pancire, poručuje da nismo sami, da niko više ne sme da nas napadne, kao i da bi lično ratovao za Srbe na Kosovu. Gotovo svaka njegova izjava na naslovnim stranama Informera je ili senzacionalistički „napumpana“ ili je potpuno izmišljena.

Isključivo pozitivno se piše i o vlastima i njihovim „podvizima“ („Najzad završen auto-put – ČUDO U GRDELICI“), a pre svega o Vučiću. Predsednik države je na naslovnim stranama Informera predstavljen gotovo uvek kao potencijalna žrtva zavere – opozicija mu radi o glavi, „optužuju ga”, „prave plan za rušenje Vučića“, „hoće da ga hapse“, „lome ga teškim lažima o sinu i bratu“, a pritiskaju ga i SAD i „ucenjuju“ da prizna Kosovo ili je „gotov“. Kada se nalazi u funkciji subjekta, Vučić je predstavljen isključivo kao odlučan, hrabar i nepobediv, a iznose se tvrdnje pune strahopoštovanja poput „Vučić ne blefira“ ili „Vučić razbio Šiptara“.

U 115 lažnih ili neutemeljenih tvrdnji koje je Alo objavio na naslovnim stranama za prvih šest meseci ove godine, ubedljivo najčešće spominjane reči su „Srbi“, „Srbija“ „Vučić“ i „Đilas“.

„Srbi“ su gotovo uvek prikazani kao mete pretnji ili opasnosti – „Pretnje terorista – Srbi letećete u vazduh“, „Tajni plan za uništenje Srba“, „Srbima spremaju veliko zlo“, „Šiptari vade organe Srbima“, „Vojska Kosova uvežbava udar na Srbe“, „Srbe u Hrvatskoj love kao divlje zveri“, „Milo: Srbi, ovo vam je poslednje upozorenje“….

Srbi su „žrtve“ ne samo u temama koje se tiču politike već i kada je reč o zabavi. Tako je Alo okrivio Albance i za loš plasman Srbije na Evrosongu, što smo takođe ocenili kao dezinformaciju.

Sa druge strane, kada se spominje „Srbija“, kontekst je uglavnom pozitivan – „SAD najjače na svetu, Srbija u regionu“, „Srbija spremna za potop“, „Srbija nikad jača i složnija“, „Srbija balkanska velesila“…

Aleksandar Vučić, koji se pojavljuje u petini lažnih ili neutemeljenih vesti, predstavljen je isto kao i u Informeru – ili je u opasnosti i poziciji žrtve, ili je nepobediv i bolji od svih, pa tako naslovi variraju od „Ustaše prete Vučiću“, „Trojni pakt ruši Vučića“, „Udar na porodicu Vučić preko narko-kartela“, „Ameri hteli da ubiju Vučića“, „Pakao za Vučića u Tirani“… do „Vučić uništio Tačija“, „Vučić bez milosti: Oderite sve lopove“, „Vučić matirao Boška i Đilasa“, „Vučić dovodi Folksvagen“, „Vučić dao Šiptarima rok do Đurđevdana“, „Pucali na Srbe, Vučić digao vojsku“…

Očekivano, za Đilasa, „đilasovce“ i političare iz opozicije je rezervisan negativni narativ – ili sarađuju sa Amerikancima da bi srušili vlast, ili tuku žene i tuku se za fotelje, spremaju puč i žele da „vešaju patrijarha“.

U mnogo manjoj meri nego Informer na naslovnoj strani Alo ima aktere iz svetske politike, a veliki deo prostora im zauzimaju vesti iz šou-biznisa (estrada i rijaliti) koje nisu bile obuhvaćene analizom Raskrikavanja. Ipak, za širenjem panike ne zaostaju, pa su nas tako, na primer, ubeđivali da ćemo umirati od tropskih bolesti i gladi, citirajući profesora koji je za Raskrikavanje rekao da Alo-u uopšte i nije dao izjavu. Pozivajući se na ministra Mladena Šarčevića tvrdili su i da će roditeljima biti oduzimana deca ukoliko ih ne vakcinišu, što je on za Raskrikavanje demantovao.

Na naslovnim stranama Srpskog telegrafa za prvih šest meseci ove godine novinari Raskrikavanja uočili su najmanje 94 lažne vesti.

Sudeći prema vestima ovog tabloida, Tramp i Putin razgovaraju sa Vučićem o problemu Kosova gotovo na nedeljnom nivou. Tako je više puta za ovih šest meseci Tramp predstavljao Vučiću plan za podelu Kosova, a Putin čas pristajao na Trampov „plan“, a čas se predomišljao. Srpski telegraf u svojim neutemeljenim vestima piše i da su i ruski i američki predsednik sa Vučićem „razgovarali“ i depešama. Naime, Tramp ga je depešom upozorio na korumpirane ministre, a Putin na haos koji sprema opozicija.

A vesti o opoziciji, slično drugim tabloidima, bile su isključivo negativne. Na naslovnim stranicama Srpskog telegrafa lideri opozicije najčešće su bili kao fašisti. Pisali su da „Sergej i vođe opozicije dobijaju naloge iz američke ambasade“, zatim da Đilas i Vuk Jeremić imaju spisak za odstrel, te da fašisti opet tuku žene. Zbog pisanja nekoliko medija o korupcionaškim aferama, Srpski telegraf je 25. aprila na naslovnoj objavio „Nek se spremi Vukan Vučić“.

Od početka godine prema „informacijama“ Srpskog telegrafa, Vučiću su zabijali nož u leđa prvo njegovi funkcioneri, a potom i zapad. Kako su pisali u januaru, „tajni plan CIA je da posle Madura, svrgnu sa vlasti i Orbana i Vučića“. Ipak, u februaru su promenili ploču i javili da Vučića ipak ruši Šolak koji je i vođa protesta. Čak dva puta su pisali da Vučića čeka „pakleno leto“ zbog „šest pretnji Srbiji sa Zapada“. Svi ovi tekstovi nisu potkrepljeni ni kredibilnim izvorima niti bilo kakvim argumentima. Izvori za priče su uglavnom „bliski službama“.

U periodu januar – jun Kurir je objavio najmanje 60 lažnih i vesti koje nemaju niti dokaze za tvrdnje niti relevantne izvore.

Očekivano, Kurir je pristrasno i bez dodatnih informacija izveštavao i o velikoj akciji policije i hapšenju više od 150 osoba 11. januara ove godine. Na naslovnim stranama izveštavali su o akciji „Sablja 2“, te da je država započela rat sa mafijom. Ispostaviće se – od rata nije bilo ništa. Naime, kako je KRIK pisao, samo deset dana nakon akcije – dve trećine uhapšenih pušteno je na slobodu, a protiv trećine se odustalo od postupka.

Najviše pristrasnih i vesti koje obiluju dezinformacijama i manipulaciji činjenicama Kurir je objavljivao o opozicionim liderima i protestima koji se već nekoliko meseci održavaju širom Srbije. Tako su u aprilu izvestili da su građani koji su protestovali pretukli šezdesetogodišnjeg Ljubišu Gojkovića. Iz Hitne pomoći su naveli da niko nije potražio medicinsku pomoć nakon protesta, a na objavljenim video snimcima se vidi da je Gojković sam legao na ulicu.

I Kurir je proglasio pogibiju Šabana Šaulića misterijom. Dok je Kurir na primer tvrdio da nemačka policija istražuje šta su „lekari ubrizgali Šabanu“, za Raskrikavanje je to demantovano iz nemačke policije.

Kao i drugim tabloidima, ruski predsednik Vladimir Putin jedan je od omiljenih likova za naslovnicu. Tako su od početka godine najavljivali da „Putin donosi milijarde“, zatim da je „Putin zagrmeo: Vratite srpsku vojsku na Kosovo“, kao i da je „Putin poslao lavove da štite Srbiju“. 11. maja javili su da se ruski predsednik posvađao sa Trampom zbog Srbije, kao i da „drži okidač za nuklearnu bombu na Balkanu“. Za prvih šest meseci ove godine Putin je, prema Kurirovim, uglavnom tajnim izvorima izjavljivao da neće dozvoliti da Kosovo postane nezavisna država.

Kao i u drugim tabloidima i Kurir piše o strašnim posledicama NATO bombardovanja. „Deca umiru u mukama od NATO otrova“ javili su u februaru. Međutim, kako je Raskrikavanje već pisalo, u poslednjih 15 godina nije se povećao broj dece obolele od raka.

Vlasnici tabloida bliski vlastima

Vlasnik tabloida Alo je Saša Blagojević koji je u junu 2017. godine kupio i televiziju Studio B. Blagojević je, kako piše portal Pištaljka, dugogodišnji prijatelj ministra finansija Siniše Malog, sa kojim je išao u isto odeljenje Pete beogradske gimnazije.

Izdavač Srpskog telegrafa je „Medijska mreža doo“ čiji su vlasnici Ljubomir Dabović sa 55% vlasništva, dok po 15% imaju Lazar Simić, Milan Lađević i Saša Milovanović. U impresumu novina Milovanović je naveden i kao direktor, a Lađević kao glavni urednik. Lađević je radio kao glavni urednik Kurira do kraja 2015, da bi sredinom naredne godine osnovao Srpski telegraf.

Lazar Simić je, prema podacima iz KRIK-ove baze imovine političara, advokat koji je radio u kancelariji Igora Isailovića, poslovnog partnera premijerke Ane Brnabić i čoveka od poverenja bivšeg gradonačelnika Beograda, a sada ministra finansija Siniše Malog.

Kurir je početkom ove godine kupio Igor Žeželj koji je, kako piše BIRN, pored dugogodišnjeg iskustva u medijskom sektoru u javnosti poznat i iz perioda kada je bio na čelu KK Crvena zvezda i generalni menadžer FK Crvena Zvezda. Od februara 2019. je, kako navode, Žeželj vlasnik i internet portala Mondo.rs posredstvom nekoliko firmi, čiji je on krajnji vlasnik. Mondo.rs je prethodno pripadao državnom Telekomu.

Izdavač Informera je firma Insajder doo čiji je jedini vlasnik Dragan J. Vučićević.

Vučićević ne krije svoju političku podršku Aleksandru Vučiću, a poznat je po burnim javnim nastupima kada često govori o tome ko sve Vučiću radi o glavi.