Zakon jasno kaže da televizije ne smeju da budu pristrasne

Polemike o stanju u srpskim medijima ne prestaju. Novinari su se poslednjih dana oglasili zbog naslovne strane Ilustrovane politike. Ali, i dalje su elektornski mediji ti koji imaju najveći uticaj u javnosti. Koje standarde moraju da poštuju, i kako se zaslužuje nacionalna frekvencija kao javno dobro.

Na šta mediji imaju, a na šta nemaju pravo, šta je profesionalno, a šta neprofesionalno izveštavanje. To je u Republici Srbiji precizno definisano setom od tri medijska zakona. A zakon kao i svaki drugi, podložan je različitim tumačenjima.

Tako je predsednik Aleksandar Vučić u petak izjavio da vlasnik medija ima pravo da se odluči koju će politiku da podržava, a koju neće.

“Kao što to radi CNN, kao što to rade i drugi privatni mediji širom sveta. Kao što ja moram da poštujem šta rade privatni vlasnici televizije N1, televizije B92 i Prva”, kazao je on.

I pored diplome pravnog fakulteta i dve godine iskustva u sektoru medija, doduše, na ministarskoj poziciji, predsednik je u tumačenju medijske regulative napravio fatalnu grešku, kaže za N1 profesor Rade Veljanovski.

Kao neko ko je učestvovao u izradi Zakona, Veljanovski kaže da je jedno od osnovnih načela izveštavanje u interesu javnosti, ne vlasnika.

“Iz ovog stava predsednika se vidi da on podržava nezakonito ponašanje medija, jer, mediji, čak i privatni, nemaju prava da rade šta hoće niti imaju prava da rade ono što njihovi vlasnici žele da rade. Programski standardi su jednaki za sve elektronske medije. Govore o tome da se u prvi plan stavljaju ljudska prava, da se mora raditi nediskriminatorno, da se u političkim temama mora raditi uravnoteženo, da niko ne sme da bude privilegovan”, podsetio je Veljanovski.

Izuzev za javni servis, programski standardi su za sve elektronske medije isti. Ipak samo pet stanica ima privilegiju da stigne do baš svakog TV prijemnika u zemlji, jer im je za emitovanje programa ustupljena nacionalna frekvencija.

“Nema frevencija na jednoj teritoriji u neograničenim količinama, i upravo zbog toga se donose zakoni i regulacija kome na koji način, sa kakvim ciljevima se deli taj resurs”, objasnio je Veljanovski.

Resurs svih građana Srbije trenutno se koristi za emitovanje programa televizija Happy, zatim Pinka, O2, Prve i naravno RTS-a kao javnog servisa.

Konkurs za dodelu poslednje, pete frekvencije raspisan je u aprilu, pa se u narednim danima očekuje da REM saopšti odluku ko će ubuduće doprinositi medijskom pluralizmu u srpskom etru – Studio B ili TV Kopernikus.

Video prilog televizija N1 pogledajte ovde.