Zaštita originalnog sadržaja od zloupotrebe alata veštačke inteligencije ujedinila svetske izdavače

Grupa novinskih i izdavačkih kuća – ukupno njih 27 s različitih strana planete – ujedinile su se i objavile prve sveobuhvatne Globalne principe za upotrebu veštačke inteligencije (VI).

Ove organizacije napominju da predstavljaju „hiljade kreativnih profesionalaca širom sveta” i da obuhvataju kompanije koje informišu i zabavljaju, te objavljuju popularne časopise, knjige i akademske članke.

Glavna ideja je, čini se, zaštita intelektualne svojine i originalnog sadržaja od potencijalne zloupotrebe VI alata.

Insistira se na tome da svemogući Kolega VI – kada generiše udarne vesti iz zemlje i sveta ili „Top 10” liste na gastronomskim portalima – ne prisvaja tek tako ono što su novinari, pisci i akademici od krvi i mesa prethodnih decenija sami stvarali.

Svetski mediji za sada odbacuju mogućnost da novinari budu zamenjeni mašinama i ističu važnost ljudskog faktora u donošenju odluka u slučajevima kada se koriste VI alati

U međuvremenu, virtuelni sagovornik koji koristi VI „naučio” je da lažne vesti sklapa i širi – ubedljivije od ljudi, pokazuju najnovija istraživanja.

Polovina Amerikanaca očekuje da će upravo takve dezinformacije uticati na rezultate predsedničkih izbora.

U Srbiji, VI se koristi u manipulacijama na televiziji s nacionalnom frekvencijom. Uz tradicionalno upadljivo odsustvo reakcije REM-a.

Balans između kvalitetnog sadržaja i razvoja VI

Šta zapravo znače Globalni principi za upotrebu veštačke inteligencije i zašto ih njihovi autori nazivaju „pionirskim”?

Oni napominju da smernice – prve takve vrste na globalnom nivou – pružaju okvir za razvoj, primenu i regulaciju sistema i aplikacija VI. Sve to da bi se, kako kažu, osigurali napredak i inovacije koje se zasnivaju na etičkim načelima i principima odgovornosti.

Cilj je da se napravi balans: kontinuirana sposobnost izdavača da proizvode i šire kvalitetan (medijski) sadržaj, s jedne strane, i odgovoran razvoj pouzdanih sistema VI, s druge strane.

Fokus je na zaštiti interesa autora, izdavača, pa na kraju i publike. Principi se bave ključnim dimenzijama koje se redom odnose na: intelektualnu svojinu, transparentnost, odgovornost, kvalitet i integritet, pravičnost, bezbednost, dizajn i održivi razvoj.

U Srbiji je za sada sve na preporuci Savetа REM-a, jer ne postoji zakonski okvir koji reguliše ovu oblast (u medijima, kao ni na društvenim mrežama). Takođe, u medijima još uvek ne postoje ni pravila kojih novinari i urednici moraju da se pridržavaju kad koriste VI

Eksplicitno se navodi da je „nediskriminatorno prisvajanje intelektualne svojine od strane sistema VI neetičko, štetno i predstavlja povredu zaštićenih prava”.

Principi pokazuju saglasnost izdavača širom sveta „da njihova intelektualna svojina, koja je proizvod značajnih ulaganja u obezbeđivanje kvalitetnog novinarskog i kreativnog sadržaja, treba da budu priznata i poštovana”, ocenila je Daniel Kofi, predsednica i izvršna direktorka News/Media Alliance.

„Sistemi veštačke inteligencije su dobri onoliko koliko je dobar sadržaj koji koriste za obuku. Stoga programeri generativne VI tehnologije moraju da prepoznaju i nadoknade izdavačima ogromnu vrednost koju njihov sadržaj doprinosi razvoju ovih sistema”, rekla je Kofi.

Osim medijskih kuća i izdavača, novim okolnostima pokušavaju da se prilagode redakcije i novinari.

Veštačka inteligencija svakodnevno postavlja nove medijske izazove, pa se tako i Evropska federacija novinara (EFJ) pridružila međunarodnom komitetu za izradu povelje o regulaciji upotrebe VI u medijima.

Ovu inicijativu pokrenuli su Reporteri bez granica, a prvi rezultati očekuju se, kažu, do kraja godine.

„Dok se razvijaju algoritmi i drugi automatizovani procesi, novinarska etika, transparentnost i zaštita autorskih prava moraju biti ojačani. Buduće smernice trebalo bi da podrže novinare i medijske kuće u tom cilju. Srećni smo što možemo da doprinesemo ovoj važnoj diskusiji”, izjavila je Renate Šreder, direktorka EFJ.

Negativni uticaj na demokratske procese

I dok se vode diskusije o principima, roboti su već postali bolji – to jest gori? – od ljudi u širenju dezinformacija. Povećava se zabrinutost da bi medijske manipulacije uz pomoć VI mogle negativno uticati na demokratske procese.

Istraživanje objavljeno u časopisu Science Advances identifikovalo je neke od glavnih pretnji koje napredni generatori teksta, konkretno ChatGPT-3 (treća generacija virtuelnog sagovornika kojeg je razvila kompanija OpenAI), predstavljaju u digitalnom svetu, pre svega u kontekstu lažnih vesti na društvenim medijima.

Istraživači su identifikovali 11 oblasti za koje su smatrali da su plodno tlo za laži: klimatske promene, pandemija, vakcine, 5G tehnologija i slično.

Jedan eksperiment je pokazao da su ispitanici lakše otkrivali dezinformacije u „organski lažnim” tvitovima (netačnim objavama koje su napisali ljudi), nego u „sintetički lažnim” tvitovima, onim koje je „izmislio” ChatGPT-3

Eksperiment je pokazao da su ispitanici lakše otkrivali dezinformacije u „organski lažnim” tvitovima (netačnim objavama koje su napisali ljudi), nego u „sintetički lažnim” tvitovima, onim koje je „izmislio” ChatGPT-3.

Tviter je možda postao X, ali princip je isti. Istraživanje Aksios-Morning Consult AI koje je obuhvatilo 2.203 odrasle osobe u SAD otkriva da većina Amerikanaca očekuje da će čovečanstvo u narednih 25 godina „izgubiti kontrolu nad veštačkom inteligencijom”.

Polovina Amerikanaca očekuje da će dezinformacije koje širi VI uticati i na to ko će pobediti na predsedničkim izborima 2024. Trećina ispitanika kaže da će, kao posledicu VI, imati manje poverenja u rezultate.

„Takva osećanja mogu podstaći više sumnje i više besa oko prve predsedničke trke od napada na Kapitol 6. januara 2021. godine”, piše američki Aksios.

Mnogo je verovatnije da pristalice bivšeg predsednika Donalda Trampa kažu da će VI smanjiti njihovo poverenje u izborne rezultate, nego što je to slučaj s potencijalnim glasačima aktuelnog predsednika Džoa Bajdena (47 prema 27 odsto).

Amerikanci s različitih strana ideološkog spektra osećaju se više kao pesimisti (36 odsto) nego kao optimisti (26 odsto) po pitanju budućnosti VI.

Trećina Amerikanaca smatra da se VI jednostavno ne može efikasno regulisati.

Zabrinutost zbog dezinformacija vođenih VI predstavlja „političko ujedinjavanje preko stranačkih linija”, a nedostatak poverenja u lidere i institucije „sugeriše opasnost za napore na Kapitol Hilu da reguliše tehnologiju koja se brzo razvija”, ocenio je Ilaj Jokli, politički analitičar Morning Consulta.

Zloupotreba na nacionalnoj televiziji, REM bez reakcije

Konsenzus o regulaciji VI u SAD, dakle – ne postoji. A kakvo je stanje na domaćem terenu?

„Upotreba VI u Srbiji nije regulisana ni pravno, a ni etički i moralno, pa je zona u kojoj su moguće različite zloupotrebe”, ocenio je nedavno za Cenzolovku Jugoslav Ćosić, autor Insajder intervjua.

Pre toga, Televizija Pink emitovala je emisiju u kojoj su prikazani lažni VI generisani snimci. U njima se pojavljuju opozicioni političari i falsifikovanim glasovima govore loše sami o sebi.

Izdavači širom sveta saglasni su da je nediskriminatorno prisvajanje intelektualne svojine od strane sistema VI neetičko, štetno i predstavlja povredu zaštićenih prava

TV Insajder i Nova S po svemu sudeći imaju osnova da tuže Pink, jer su za snimke korišćeni inserti iz njihovih emisija. To je u skladu sa željom izraženom na početku priče: da se originalni sadržaj zaštiti od potencijalne zloupotrebe VI alata.

Predsednica Saveta REM-a Olivera Zekić rekla je da će, ukoliko se bilo koji pružalac medijskih usluga bude oglušio o preporuku tog tela u vezi s upotrebom VI, „svakako snositi sankcije”.

Dovođenje u zabludu i održavanje u zabludi, ipak, predstavlja prevaru, što je krivično delo.

To nije zaustavilo Pink, koji je objavio novi VI generisani prilog. Ovog puta predsednik Aleksandar Vučić poručio je Željku Mitroviću, vlasniku Pinka, da govori „samo istinu”.

REM nije reagovao.

Za sada je sve na preporuci ovog tela, jer ne postoji zakonski okvir koji reguliše ovu oblast (u medijima, kao ni na društvenim mrežama). U Srbiji još uvek ne postoje ni pravila kojih novinari i urednici moraju da se pridržavaju kad koriste VI.

Svetski mediji, međutim, počeli su da donose interne smernice u tom pravcu.

Oni (barem deklarativno) odbacuju mogućnost da novinari budu zamenjeni mašinama i ističu važnost ljudskog faktora u donošenju odluka u slučajevima kada se koriste VI alati.

Njihovi vodiči insistiraju na nadzoru i „značaju smislenog ljudskog učešća”.

Gardijan tako navodi da upotreba VI, osim što zahteva ljudski nadzor, mora doneti „specifičnu korist”, i to uz „izričitu dozvolu urednika”. U Rojtersu ovaj proces opisuju kao „težnju ka značajnom ljudskom uključivanju”, te razvoju i primeni AI „na način koji pravedno tretira ljude”.