Tabloid Informer 17, februar 2017.
Sudeći prema naslovima provladinih tabloida, predsedniku „rade o glavi“ zapadne tajne službe, Albanci, Hrvati, kriminalci… Ipak, kako ističu Danasovi sagovornici, radi se o pažljivo koordiniranoj kampanji sa ciljem da homogenizuje biračko telo i nametne sliku stvarnosti koja partijske interese predstavlja kao nacionalne.
Prema rečima sociologa Ratka Božovića, kampanja kreiranja lažne slike stvarnosti traje neprekidno već sedam godina.
– U odsustvu slobodne, kritičke javnosti sve se posmatra kroz stranačke naočare, sve ima interesni ugao, kaže Božović.
Takvu situaciju on naziva „napredovanje u nazadovanju“, tvrdeći da su i devedesetih godina postojali mediji koji su bili sposobni da naprave distancu od dominantne stranke, dok je danas takvih medija mnogo manje.
– Postoji ta tendencija kod naroda da slede vođinu paranoju. Mi smo jedno zaleđeno društvo i ne može biti govora o otopljavanju bez kritičke javnosti, ističe Božović.
Za psihologa Žarka Trebješanina nema nikakve tajne zbog čega mediji insistiraju na ugroženosti predsednika, iako opipljivih dokaza za tako nešto nema.
– I sam predsednik voli da govori o toj temi pa s vremena na vreme nagovesti kako se ovo neće dobro po njega završiti. Funkcija takvog ponašanja je homogenizacija biračkog tela. Time što se tenzija konstantno održava, mobilišu se članovi i simpatizeri partije, navodi Trebješanin.
Kako dodaje, radi se o neukusnom igranju sa jako ozbiljnim temama.
– Ne bi smelo da se spekuliše o bezbednosnoj ugroženosti predsednika Srbije. Niko ne bi smeo da bude ugrožen zbog sopstvenih političkih stavova. Bilo bi znatno produktivnije usmeriti energiju ka izgradnji društva u kojem se različitosti poštuju i koje vrednuje toleranciju, kaže Trebješanin.
Lunić: Neozbiljna tabloidizacija, opasnost ne dolazi sa Zapada
Nikola Lunić, izvršni direktor Centra za strateške politike, ističe da nije sporno da je Aleksandar Vučić na funkciji koja „sasvim sigurno“ nosi svoj bezbednosni rizik.
– Ipak, tabloidizacija te teme i dovođenje raznih država u vezu sa ugrožavanjem Vučićeve bezbednosti je krajnje neozbiljno, kaže Lunić, dodajući da logičkom analizom ukrštenih interesa na Balkanu i Vučićeve spremnosti da potpiše sporazum sa Prištinom postaje jasno da opasnost ne dolazi sa Zapada.
Kako ojačati lokalne medije i obnoviti informisanje o radu opštinskih vlasti: Britansko rešenje daje rezultate
Snaga dobre priče: O mitologiji medija
Saragusti: Niko sada nije bezbedan. Zločini su jezivi. Novinari su ubijeni dok obavljaju svoj posao
Propaganda „hronicne zivotne ugrozenosti“ ima i jedan daleko perfidniji cilj nego sto je prosta mobilizacija glasaca – a to je kamuflaza prirodnog neprijateljstva rezima prema slobodnoj kritickoj reci. Na taj nacin, stalno aktivne mere pritiska, suzbijanja, kontrole i progona predstavnika slobodne javnosti, umesto da se vide kakve jesu – agresivne, autokratske i protivpravne, predstavice se kao reaktivne i odbrambene. Bekstvo politickih predstavnika od kritike i politicke odgovornosti, na ovaj nacin se pretvara u manevar za spas drzavnog opstanka. Laznim odrzavanjem psihoze stalne ugrozenosti drzavnog vrha, vrsi se psiholoska priprema za ukidanje razlike i izjednacavanje politicke kritike i drzavne subverzije. Ovom psiholoskom operacijom drzavnim organima se obezbedjuje izmisljeni moralni osnov za ukidanje medijskih i politickih sloboda, a kod samih politickih i medijskih aktera stvara pritisak za praktikovanje autocenzure. „Ugrozena“ vlast je uvek vlast unapred oslobodjena polaganja racuna za svoju eventualnu brutalnost. Placljivost, kukavicluk i siledzijstvo idu veoma cesto zajedno.