Ovako se reditelj Goran Marković u otvorenom pismu obratio članu Regulatornog tela za elektronske medije Božidaru Zečeviću, a povodom prošlonedeljnih tragičnih događaja i zbog toga što REM, najblaže rečeno, već dugo ne reaguje na medijsku sliku kakva se plasira sa pojedinih medija sa nacionalnom frekvencijom, a koja je uveliko doprinela atmosferi u kojoj su takvi događaji postali ne samo mogući već i izvesni.
Utisak da Goran Marković kuca na pogrešna vrata možda i vara ako se ima u vidu impresivna filmska biografija njegovog kolege.
S druge strane, Zečevićev (politički) angažman, istupi u javnosti pa i njegovi afiniteti kao filmskog kritičara govore u prilog tezi da je on pravi čovek na pravom mestu, tj. da je REM ovakav kakav je sada njegovo prirodno okruženje.
Na poziciju člana Saveta REM-a došao je pre dve godine upravo iz redova filmskog esnafa, a „protivkandidat“ za tu poziciju bio mu je reditelj Stanko Crnobrnja.
Od izbora 2016. nalazi se na listi stranke Zavetnici, na njenom prvom kongresu 2019. predstavljen je kao član rukovodstva. Njegovim otvoreno desnim stavovima i pripadnosti treba dodati i to da je u martu 2021. bio jedan od potpisnika pisma u kome se apeluje na državu i njene institucije „da zaustave donošenje zakona o istopolnim zajednicama“.
I odabir medija za koje piše – Večernje novosti i nedeljnik Pečat, takođe su platforma za širenje pogleda sa desne strane i svega što uz to ide – ljubavi prema Rusiji i netrpeljivosti prema Evropskoj uniji i zapadnim vrednostima.
Paljbu je tako svojevremeno osuo na film „Strahinja Banović“ Stefana Arsenijevića najpre ga nonšalatno pogrešno nazvavši a zatim utvrđujući da je on proizvod terora političke korektnosti te u njemu „crnci“ igraju tobož po uzoru na junake srpske epike.
Nisu mu se dopale ni Bjelogrlićeve „Senke nad Balkanom“, ali ne zbog zanatskih i umetničkih promašaja već zbog toga što je „slika koju je o Srbiji i Beogradu između dva rata želela da stvori dotična televizijska ujdurma strašna stigma nad celom novijom istorijom srpskog naroda i njegovom vojnom, intelektualnom, privrednom, finansijskom i svakom drugom elitom“. Takođe, svojevremeno je, kao član predsedništva AFUN (Akademije filmske umetnosti i nauke Srbije), stajao iza upitnog izbora filma Lazara Ristovskog „Kralj Petar I“ za domaćeg kandidata za Oskara.
Osim AFUN-a, Zečević je i član Udruženja filmskih umetnika Srbije i Udruženja dramskih pisaca Srbije. Bio je nastavnik za predmet teorija filma na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, osnivač je časopisa Filmograf i Novi filmograf, SKC-ovog programa Filmforum, autor nekoliko drama od kojih je „1918“ dobila nagradu „Joakim Vujić“. Diplomirao je dramaturgiju na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju (sadašnji FDU). Bio je upravnik Muzeja Jugoslovenske kinoteke. Član je Evropske filmske akademije. Rođen je 2. januara 1948. Živi i radi u Beogradu.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.