Zbog čega traje borba za zaštitu rijalitija i zašto u njoj učestvuje i državni vrh?

Zapadne vrednosti, video igrice, društvene mreže glavni su krivci za učestalu pojavu devijantnog ponašanja, dok se uticaj rijalitija minimizira i nalaze se izgovori poput „zabraniti ih, bila bi cenzura“, zatim podsećanje da je „Đilas doveo rijaliti u Srbiju“, kao da ga je time zakonom ozvaničnio i obavezao televizije na emitovanje, dok niko ne ulazi u sadržaj tih rijalitija, jer nekada emitovani Veliki brat, u kome je školovani pijanista pobedio, ni po čemu ne može da se poredi sa Parovima, Farmom ili Zadrugom, gde su seks, nasilje i govor mržnje svakodnevica, a među učesnicima su i osuđivani kriminalci i lica sumnjivih moralnih kvaiteta.

U relativizaciji rijalitija učestvovao je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je izjednačio Zadrugu i Survivor koji se emituje na Novoj, navodeći da je njemu to isto.

Srđan Dinčić, deo autorskog tima emisija „Veče sa Ivanom Ivanovićem“ i „Četiri i po muškarca“, i nekadašnji učesnik Survivora, ocenjuje za Danas da je rijaliti samo televizijski format, a da je sadržaj ono što ga čini kvalitetnim ili nekvalitetnim.

– Ne možemo čašu kriviti ako je piće u njoj loše. Predsednik samo voli da se pojavljuje na televiziji, što ga ne čini poznavaocem iste – ističe Dinčić.

Na pitanje zašto predstavnici vlasti zdušno brane televizije i rijalitije na kojima se promoviše nasilje, naš sagovornik kaže da mu se čini da su ti programi samo jedan od alata za pomeranje granice normalnog i prihvatljivog ponašanja.

– Time dolazimo u situaciju da u atmosferi potpune moralne i etičke „otupelosti“ društva, odgovor vladajućih na afere i probleme koje stvaraju bude čuveno „pa šta“, i da to bude prihvatljiv odgovor – navodi Dinčić.

Slobodan Cvejić, potpredsednik Srbija Centra i bivši član Saveta REM-a, ocenjuje za Danas da je zahtev da se zabrane rijaliti programi previše uopšten i ne gađa suštinu problema.

– Bolji je onaj zahtev da se zabrane svi programski sadržaji koji promovišu nasilje, diskriminaciju, omalovažavanje itd. REM ima dovoljno zakonske osnove da to učini na osnovu Zakona o elektronskim medijima, Pravilnika o zaštiti prava maloletnika i Pravilnika o zaštiti ljudskih prava. U slučaju ponovljenog prekršaja, Savet ima mogućnost i da oduzme dozvolu televiziji koja ovakve sadržaje emituje – ukazuje Cvejić.

Naravno, dodaje, da bi se ovo i desilo potrebno je da Savet REM-a donese odgovarajuću odluku. Međutim, kako kaže, praksa je pokazala da je šansa da Savet REM-a zabrani emitovanje sadržaja izuzetno mala, a da oduzme dozvolu nikakva.

– Zašto Savet REM-a izbegava da zabrani ovakve sadržaje, najčešće emitovane u Zadruzi i Parovima? Mislim da su dva razloga najvažnija: novac i politička moć. Očigledno je da veliki broj naših sugrađana voli da gleda ove programe i da ih nasilje i primitivizam ne odbijaju. Od ovolike gledanosti vlasnici televizija mnogo zarađuju preko reklama, a od njihove zarade se najvećim delom finansira i rad REM-a. S druge strane, neumerenim i pristrasnim emitovanjem propagande za SNS, SPS i Vučića lično, obezbeđuju političku zaštitu od zahteva opozicije i građanskog društva da se sporni programski sadržaji ukinu – naglašava Cvejić.

Prema njegovim rečima, izjednačavanje Survivora i Zadruge je besmisleno skoro i koliko izjednačavanje umetničkog dokumentarnog filma „Vidimo se u čitulji“ i prostačkih rijaliti sadržaja.

– Ja čak i ne mislim da Vučiću to nije jasno. On je jednostavno dovoljno pokvaren da napravi takvo izjednačavanje. Ukoliko mu, međutim, nije jasna razlika između ovih porgrama, onda smo u još većem problemu jer on jednostavno nema nikakve etičke standarde, pa samim tim ni promišljenost u političkom delovanju – zaključuje Cvejić.

Analiza Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) pokazala je na koje načine Regulatorno telo za elektronske medije (REM) žmuri na nasilje na televizijama pa one prolaze nekažnjeno.

Tolerisanje emitovanja sadržaja koji štete deci – kako bi više zaradile, televizije često namerno spuštaju granicu uzrasta za koji je program prilagođen. Tako, na primer, film koji nije za mlađe od 18 godina, oni obeleže kao da nije za mlađe od 16 i onda ga puste u 10 sati ujutru, iako bi trebalo da se emituje posle ponoći. Ovo rade kako bi ga više ljudi gledalo, a veći broj gledalaca znači i više novca od reklama. Ovakve trikove koje koriste televizije je konstatovalo i REM.

CINS je već pisao da je samo u periodu od 2015. do 2017. godine REM uočio oko 1.000 prekršaja televizija Pink, Happy, B92, RTS, Prva koji se odnose na jasno označavanje programa koji mogu da ugroze maloletnike.

Tim povodom REM nije izricao mere upozorenja, opomene, niti je privremeno oduzimao dozvole, a emitere nije gonio ni na sudu.