Ove godine podnete 44 žalbe Savetu za štampu, Blic najčešće kršio Kodeks

Gordana Novaković, generalna sekretarka Saveta za štampu, iznela je na jučerašnjem predstavljanju rada Komisije za žalbe ovog tela da su od početka godine primili 44 žalbe, od kojih je 10 još uvek u proceduri i o njima će se raspravljati na sledećoj sednici, 28. jula.

Osam žalbi je odbačeno zbog formalnih razloga, uglavnom zato što podnosioci žalbi nisu bili lično oštećeni ili zbog odustajanja od žalbe. Pet žalbi je rešeno medijacijom, što podrazumeva reakciju redakcije, poput izvinjenja ili povlačenja teksta, tako da slučaj uopšte ne dođe pred Komisiju za žalbe. Kodeks je prekršen u svim ostalim slučajevima, osim kada je u pitanju kolumna Marka Vidojkovića u listu Danas koja se odnosila na Rome, gde odluka nije doneta, pošto su članovi Komisije bili podeljeni.

„U ostalim slučajevima, kada je odlučeno da Kodeks jeste prekršen, 11 odluka se odnosilo na medije koji su prihvatili punu nadležnost Saveta za štampu i osam na medije koji nisu, i njima su izrečene javne opomene.

Blic nije hteo da objavi odluke Komisije

Kodeks je, bar prema žalbama koje smo dobijali, najčešće kršio Blic, i to čak pet puta. Na naše veliko razočaranje, oni nijednu od tih odluka nisu objavili“, navela je Gordana Novaković.

Kodeks je, bar prema žalbama koje smo dobijali, najčešće kršio Blic, i to čak pet puta i, na naše veliko razočaranje, oni nijednu od tih odluka nisu objavili (Gordana Novaković)

Najčešći razlozi zbog kojih su podnete žalbe Komisiji jesu diskriminacija i kršenje prava manjina, izveštavanje o nesrećama i porodičnim tragedijama. Najveći broj žalbi bio je povodom kršenja prava na privatnost dece i maloletnika.

„Najčešće je kršeno poglavlje IV, i to tačka 5 koja se odnosi na obavezu novinara da štiti decu žrtve zločina i druge ugrožene grupe, kao i poglavlje VII koje se odnosi na zaštitu privatnosti“, istakla je Novaković.

Kao nešto što se ne dešava često, Olivera Milošević, predstavnica UNS-a u Komisiji, navela je tri žalbe koje se tiču povrede prava nacionalnih manjina.

Najčešći razlozi zbog kojih su podnete žalbe Komisiji jesu diskriminacija i kršenje prava manjina, izveštavanje o nesrećama i porodičnim tragedijama, a najveći broj žalbi bio je povodom kršenja prava na privatnost dece i maloletnika

„To je dobro što ih sada ima, jer, ako ništa drugo, skreće se pažnja na diskriminaciju nacionalnih manjina u medijima, na njihovu degradaciju“, istakla je Milošević.

Ona je govorila o žalbi u vezi s kojom Komisija nije uspela da donese odluku. Žalbu su podnela dva udruženja: Udruženje građana Roma – Roma Vorld i Inicijativa za ekonomska i socijalna prava – A11, a povodom kolumne Marka Vidojkovića „Raj u Vuka Vrčevića“, objavljene u dnevnom listu Danas, u kojoj se Vidojković bavio zloupotrebom Roma u političke svrhe prilikom glasanja na izborima.

Za podnosioce žalbe je najproblematičniji deo teksta u kome se navodi da je „režim sa Romima postigao istorijski dogovor“, odnosno: „Rome niko u Beogradu ne šikanira, bezbrižno prose po semaforima, duvaju lepak i šmrču heroin, u skladu sa običajima i tradicijom. Dozvoljeno im je da džepare po gradskom saobraćaju, sve može, samo ako određenog dana sedneš u beli kombi koji će te odvesti na glasačko mesto i tamo glasati kako ti je rečeno.“

Nerešeno o Vidojkoviću

List Danas je povodom ove odluke objavio objašnjenje, a potom povukao tekst, nakon čega je usledila nova kolumna Marka Vidojkovića u kojoj objašnjava prvu i navodi šta je želeo da kaže, odnosno da mu meta nisu bili Romi, već režim. Za odluku da je Kodeks prekršen glasala su četiri člana Komisije, dok su četiri bila protiv.

Jelka Jovanović, predstavnica Asocijacije medija u Komisiji za žalbe, govorila je o žalbama koje se odnose na povrede prava dece u slučajevima traumatičnih razvoda ili kada su na bilo koji način upućeni na Centar za socijalni rad, što je obično povezano sa nasiljem u porodici.

Navela je slučaj saobraćajne nesreće u kojoj je poginulo dete, pri čemu su Blic, Večernje novosti i Kurir preneli fotografiju sa Fejsbuka na kojoj se vidi adresa unesrećene porodice, čime je prekršeno više tačaka Kodeksa novinara Srbije iz poglavlja Odgovornost novinara i Poštovanje privatnosti.

„Nije dopustivo ni po Kodeksu ni po zakonima da se žrtve, posebno kada su u pitanju deca, na taj način ’razvlače’ po medijima“, zaključila je Jelka Jovanović.