Zdrav medijski ekosistem najbolji protivotrov za dezinformacije

Zdrav medijski ekosistem je najbolji protivotrov za dezinformacije, uz transparentnost vlasti i medijsku pismenost, izjavio je 23. februara generalni sekretar Evropske federacije novinara Rikardo Gutiereš.

Gutiereš je na debati „Evropski Kodeks dobre prakse u suzbijanju dezinformacija – korak u dobrom pravcu“ izjavio da je potreban pluralistički, nezavistan, ekonomski održiv medijski sistem, a da novinarima treba da se obezbedi da rade bez pretnji i straha da će izbubiti posao.

„Najbolji protivotrov za dezinformacije je zdrav medijski ekosistem. EU bi trebalo da podrži nezavisno i profesionalno novinarstvo, da obezbedi pristojne uslove rada za novinare, da se bori protiv medijske koncentracije i obezbedi političku nezavisnost javnih medijskih servisa“, rekao je Gutiereš.

On je istakao i da je neophodno da EU promoviše transparentost onih koji su na vlasti, jer što je veća transparentnost, to je manje dezinformacija.

„Ono što omogućava totalitarnim režimima da vladaju jeste da građani nisu informisani. Ne možede da imate mišljenje ako niste informisani. Ako uvek svi lažu posledica nije da ćete verovati lažima, nego da niko ni u šta više ne veruje“, rekao je Gutiereš na debati koju je organizovano projekat „Puls Evrope – medijske posete EU“.

Istakavši važnost samoregulacije novinara, nezavisnih saveta za štampu i obrazovanja ljudi, Gutiereš je rekao da se ljudima moraju dati alati da sami naprave razliku između pouzdanih i nepouzdanih informacija.

Jasna Jelisić, šefica grupe za strateške komunikacije za Zapadni Balkan pri Evropskoj službi za spoljne poslove, saglasila se da je zdrav medijski ekosistem ključ za borbu protiv dezinformacija i da je transparentnost veoma bitna.

Jelisić je rekla da je Kodeks dobre prakse u suzbijanju dezinformacija važan, ali samo jedan element široke akcije koju je EU pokrenula u borbi protiv dezinformacija.

Kodeks, koji je EU usvojila u oktobru 2018. funkcionisaće kao koregulatorno oruđe Akta o digitalnim uslugama i postaće obavezujući za članice EU kada taj akt bude usvojen.

Jelisić je istakla da to znači da će i zemlje kandidati za članstvo EU morati da primenjuju Kodeks, jer će Akt o digitalnim uslugama postati deo pravnih tekovina EU sa kojima kandidati imaju obavezu da se usklade.

„Cilj je da se obezbedi bolja demokratska kontrola i nadzor nad velikim platformama“, rekla je Jelisić.

Dodala je da Kodeks ima i neke nedostatke, kao što je nejednaka efikasnost svih platformi, zbog čega su date preporuke za njegovo poboljšanje.

Gutiereš je, međutim, rekao da Evropska federacije novinara nije podržala Kodeks smatrajući da ne pruža efikasnu samoregulaciju.

„S naše tačke gledišta Kodeks je preslab. Ne obavezuje dovoljno platforme da zbilja deluju protiv dezinformacija“, ocenio je Gutiereš, dodajući da postoji veliki finansijski interes platformi da šire dezinformacije.

Član Upravnog odbora Asocijacije medija i član Komisije za žalbe Saveta za štampu Bojan Cvejić ocenio je da u Srbiji ne postoji zdrav medijski ekosistem, da nema medijskog pluralizma i da većina medija ne poštuje profesionalne standarde i ne proverava informacije.

„Predstavnici vlasti daju legitimitet takvim medijima i hvale njihove novinare i urednike u javnoj sferi dok diskredituju sve koji se profesionalno bave informisanjem.

EU treba da se bavi i time kako se predstavnici vlasti ponašaju u javnoj sferi“, rekao je Cvejić.

Dodao je da Savet za štampu o pritužbama može da odlučuje samo kada dobije prigovore, a dobije od pet do 10 žalbi mesečno.

„U Srbiji imamo veći problem sa manipulacijom i propagandom nego sa dezinformacijama na društvenim mrežama“, rekao je Cvejić.

Jovana Prešić, projektna koordinatorka „Istinomera“ koji je od 2020. zvanični partner Fejsbuka za Srbiju u borbi protiv dezinformacija, rekla je da je ogromna količina dezinformacija koje se svakodnevno objavljuju na toj društvenoj mreži.

Veliki procenat lažnih infnormacija se odnosi na pandemiju, vakcine i druge lekove.

Prešić je napomenula da Fejsbuk onemogućava da Istinomer i druge partnerske fektčeking organizacije ocenjuju istinitost izjava političara i političkih partija.

U Srbiji pored Istinomera na proveri informacija rade i portali Raskrinkavanje i Fejk njuz tragač, kao i beogradski biro agencije Frans pres.