Željko Mitrović: Otrovani trovač

I to istom brzinom kojom su se tokom ratne i posleratne pljačke državnih dobara pripadnici te klase bogatili.

Neko vreme se smatralo da će se ta bogatstva svesti na legalnu i kapitalističku, a ne nekontrolisanu tajkunsku meru. Recimo 2006, kada je Željko Mitrović pred komisijom RRA lakonski obećao da će u Pink uložiti 100 miliona evra ako dobije nacionalnu frekvenciju.

Mitrović je do tada postigao sledeće –  nije završio prava, svira u Rokerima s Moravu i u Oktobru 1984, ali 1988. kreće u biznis.

Otvara studio za snimanje narodnjaka i počinje odlično da zarađuje, ali što je još važnije, upoznaje prave ljude. Drug Aleksandar Vulin, sadašnji ministar vojske, upoznaje ga sa Mirom Marković, Miloševićevom suprugom.

Zahvaljujući njoj prvo pokreće radio- stanicu Pink, a u septembru 1994. i TV, koja do 2000. godine bez konkursa postaje jedina televizija koja pokriva Srbiju koliko i državna RTS.

Petog oktobra te godine, kada Mira Marković gubi vlast, na Pinku je došlo do prekida emitovanja od dva sata „zbog aktuelne situacije“, potom su  Dragoljub Đuričić i desetak bubnjara „otvorili“ program, u kome gostuje mladi stručnjak nove vlade Mlađan Dinkić. Željko Mitrović potom kuka do neba što mora da plati porez na ekstraprofit od dva i po miliona maraka i to zbog nelegalne gradnje.

Imao je i druge teškoće – recimo, nezadovoljan Infotopom vođa surčinsko-zemunskog klana Ljubiša Buha dolazi na Pink da se objasni, pa je Vladin portparol Vladimir Beba Popović, po Mitrovićevim rečima, „bio non-stop uključen u kompletan događaj i veoma zainteresovan da stvar reši policija“.

Jači nesporazum je ipak nastao sa glavnom folk zvezdom Svetlanom Ražnatović, kumom Milorada Ulemeka Legije, zato što je navodno „tipovala“ Mitrovića za žrtvu mafijaške otmice. Kasnije je sukob izglađen.

Pare, međutim, ne donose mir – početkom 2011. odigrava se prava sapunica: Željko objavljuje da ga truju i da je zato dobio aplastičnu anemiju. Leči se u Nemačkoj i iz tog iskustva dolaze njegove sadašnje fiks ideje za lečenje korone. Pojačava obezbeđenje do prave privatne vojske i otpušta stotinak radnika koji su o njemu „širili tračeve“ (na radnike i to da izdržava njih i njihove porodice se inače često poziva).

Kao trovače Mitrović označava svastiku Lolu, pašenoga Zlatka Krmpotića, kao i Juru Zorčića, direktora televizije Pink Sl, od koga potražuje i neke pare. Oni podnose tužbu protiv Mitrovića, slučaj se zataškava, svako može da zamišlja srećan kraj. Potom slede teške tragedije.

U julu 2013. Željkov sin Aleksandar je kolima pregazio 17-godišnju Andreu Bojanić. Naleteo je na nju i odbacio ju je 29 metara od pešačkog prelaza, osuđen je na kućni zatvor. U decembru 2014. u sobi 326 hotela Hajat pronađeno je telo Ivane Bakić Bodrožić, bliske prijateljice Željka Mitrovića. U hotelu je prethodno slavljen rođendan Veljka Ražnatovića. Devojka je nastradala od propanola koji joj je dostavio anestetičar sa VMA, slučaj je zatvoren.

Sem TV stanice i zakupa kanala u regionu i preko satelita, muzičke i filmske kuće, Mitrović poseduje avio-kompaniju, kompaniju koja izdaje jahte, skupe nekrentine na Dedinju, filmski studio…