Demokratizacija i(li) "kliktabilnost "lažnih vesti

Razni centri, u nekoj vrsti medijskog rata, danas u Srbiji kreiraju lažne vesti da bi svoju poziciju ili političku opciju ojačali, a protivničku oslabili, izjavio je FoNetu član Upravnog odbora RTS i politički analitičar Branko Radun, ukazujući na pad uređivačkih kriterijuma i odgovornosti za to da li bi nešto trebalo objaviti ili ne.

On je, u okviru serijala Press Extra, novinarki Andrijani Milaćević rekao da je došlo do neke vrste demokratizacije lažnih vesti, koje postoje vekovima unazad, ali su ranije uglavnom bile vezane za rat i propagandu.

Danas ih, međutim, imamo i u ekonomiji, kulturi i svim drugim oblastima, jer su internet i društvene mreže, smatra Radun, omogućili da se lažne vesti lakše i brže kreiraju i šire.

Nekada su mogle da se odašilju iz par centara moći, podsetio je Radun i predočio da sada mala grupa dokonih ljudi u kafani može da smisli lažnu vest, čak ne ni sa zlom namerom, nego tek iz dosade.

On precizira da u Srbiji lažne vesti kreiraju političari, mediji, tajkuni, strane strukture, formalni i neformalni centri moći, koji imaju interes da se promoviše njihova priča ili nanese šteta nekom protivniku, pojedincu, stranci ili ideologiji.

To je neka vrsta medijskog rata u kojem se ne biraju sredstva, već se izmišljaju stvari da bi se ojačala pozicija, politička opcija ili ideologija, a protivnička oslabila, konstatovao je Radun.

On ukazuje na matricu da se lažne vesti tako osmisle da ih ne možete opovrgnuti, niti proveriti i, kao primer, pominje najavu za susret američkog predsednika Donalda Trampa i ruskog Vladimira Putina.

Objavi se vest da će Tramp i Putin razgovarati o nečemu, a niko zapravo ne zna o čemu će njih dvojica razgovarati, objašnjava Radun i podseća da je u medije pušteno da će tema njihovog sastanka biti Kosovo i Krim.

Da će dogovoriti razmenu, Putin prepustiti Kosovo, a Tramp priznati Krim kao ruski, precizirao je on i konstatovao da je, na osnovu ozbiljne analize odnosa Amerike i Rusije, jasno da je to nemoguće, ali se ne može dokazati da o tome nije bilo reči.

Radun napominje da je u američkoj predizbornoj kampanji bilo mnogo lažnih vesti i spinova i tvrdi da ni SAD, kao tradicionalna demokratija, nema mehanizam borbe protiv njih, kao ni zemlje Evropske unije.

Prema njegovoj oceni, oni koji proizvode lažne vesti se pozivaju na slobodu izražavanja, ali se toj slobodi šteti, ako se ide restriktivno.

S druge strane, ako ste liberalni, rekao je Radun, onda omogućavate da se u javni prostor iznese bukvalno sve, od izmišljotina i poluistina, do fejk njuza i spina.

Radi regulisanja ove oblasti, on smatra da bi trebalo svi zajedno da reaguju, i država, sa Skupštinom, kao zakonodavnim telom, i sudovima, ali i ostali činioci.

Ako sada neka lažna vest i dođe do suda, njen proizvođač ukalkuliše kaznu koju će eventualno platiti, što mu se isplati, jer na lažnoj vesti zaradi veliki novac, procenjuje Radun.

Prema njegovom stavu, profesionalni mediji se trude da budu brana lažnim vestima, ali se dosta popustilo i kriterijumi su pali.

Juri se nešto što se zove „kliktabilno“, svi stavljaju neku vest, čak je i vi stavite, iako sumnjate da je lažna, jer vam donese broj klikova, čitalaca ili gledanost na televiziji, tvrdi Radun.

Ta jurnjava smanjuje uređivačku odgovornost i kriterijum da li bi nešto trebalo objaviti ili ne, obrazložio je on i pomenuo slučaj kada je ovde svojevremeno bila objavljena lažna vest da se Donald Tramp izvinio Srbima, što su preneli svi mediji.