Možda deluje kao šala, ali u Rusiji hiljade blogera svakog dana „odlaze na posao“ pišući o veličini Vladimira Putina i propadanju Zapada, piše Global Voice
Kada odem u SAD, često me pitaju koliko je teško živeti u Putinovoj Rusiji. Pošto znaju da radim za nezavisni televizijski kanal (www.tvrain.ru), ljudi koji me to pitaju verovatno očekuju horor priče o košmarima kojima sam, pod pritiskom totalitarnog režima, svakodnevno izložen.
Ponekad mi je nezgodno da im odgovorim, jer ne mogu da ispunim njihova očekivanja. Ja ne mogu da svoj život u Rusiji prikažem tako pojednostavljeno, isključivo crno-belo.
Mnoge aspekte života u Rusiji veoma je teško objasniti nekome ko nikad tamo nije živeo. Postoji ogroman jaz – provalija licemerja – između zvanične verzije i onoga što se stvarno događa. I zna se šta možeš da kažeš glasno. (Film Andreja Zvjaginceva „Levijatan” u velikoj meri govori o ovom fenomenu.)
U decembru 2011. Putinovi politički protivnici potpuno su kontrolisali Tviter i Fejsbuk, a onda je Kremlj odlučio da napravi armiju sastavljenu od blogera, botova i trolova
Na primer, ne može se reći da u Rusiji ne postoje nezavisni mediji; ja radim za jednu nezavisnu televiziju, na kraju krajeva. Ali, đavo se krije u detaljima i, kada su nezavisni mediji u pitanju, mi smo u beznadežnoj poziciji i potpuno razoružani. U Rusiji se dogodilo otprilike isto kao kada bi Fox News preuzeo sve medijske kanale u SAD, pokrenuo MSNBC preko kablovskog operatera i sveo liberale na onlajn emitovanje programa iz malih, privatnih bruklinskih stanova.
Ista je farsa i sa izborima (na kojima je nadmetanje lažno), sa sudovima (u kojima je pravda laž) i sa masovnim demonstracijama (na kojima je obavezno učestvovanje).
Godinama je internet bio poslednji stub poštenja u Rusiji. Više nije tako. U protekle tri godine, armija ljudi na društvenim mrežama, koju je Kremlj rasporedio, jurišala je na nekadašnje uporište za ljude koji tragaju za „Rusijom bez Putina”.
Sistem ovako funkcioniše: trolovi preplave internet komentarima, žaleći se na Zapad, ili na liberalnu opoziciju, prema unapred napisanom scenariju. Državni mediji te komentare dalje prenose kao izliv „blogerskog besa”, potpirujući nastavak onlajn diskusija
Evo kako se to dogodilo.
Pre parlamentarnih izbora 2011. godine, kada je na ulične proteste mogao da pošalje više od 100.000 lažnih demonstranata, Kremlj je bilo baš briga za politički značaj društvenih mreža i interneta. Čovek po imenu Vladislav Surkov, vladina marioneta za unutrašnju politiku, postavljen je kako bi jednostavno prosleđivao novac top blogerima, plaćajući im da, s vremena na vreme, na portalu LiveJournal objavljuju podmetnute priče.
Kada su u decembru 2011. počeli zimski protesti, Putinovi politički protivnici potpuno su kontrolisali nove društvene mreže, pre svega Tviter i Fejsbuk. Znali su kako funkcionišu i sasvim su neočekivano napravili čvrste mreže kako bi organizovali proteste protiv krađe izbora.
Nakon dva moskovska masovna mitinga protiv rezultata parlamentarnih izbora, Surkov je izgubio posao u Kremlju, budući da nije uspeo na internetu. Njegova zamena je Vjačeslav Volodin, ne tako inteligentan, ali zato poznat po svom sirovom stilu upravljanja.
Za Volodina se kaže da slabo kapira digitalni svet, ali drugi koji ga bolje razumeju rade za njega. Volodin je 2012. godine neke od tih internet eksperata unapredio u specijalnu jedinicu u okviru kremaljskog Odeljenja internet policije. Na čelo jedinice postavio je Timura Prokopenka, čoveka u svojim tridesetim, koji je već radio u omladinskim pokretima koji podržavaju Kremlj.
Elektronskom poštom svakodnevno pristižu nova uputstva u kojima se precizira šta da se kaže i gde da se postuje
Kremaljski tim za društvene mreže u početku je prosto kopirao šta god da ruska opozicija uradi onlajn. Ako bi Putina kritikovali haštagovima, Putinovi ljudi bi odmah odgovarali drugim haštagovima, kojima je meta bio Aleksej Navalni, najistaknutiji ruski opozicioni lider. Kada je ovaj metod protivnapada postao suviše očit i primitivan, kremaljski tim za društvene mreže prešao je na drugačiju taktiku.
Pokušali su da spamuju društvene mreže sa naloga botova, mada ih je Tviter brzo prepoznao i intervenisao. Kremaljski tim se tada okrenuo svojim aktivistima u regionu, izvan Moskve i Sankt Peterburga, onima koje su u prošlosti često preskakali. Sada su te ljude regrutovali kako bi poslužili kao pravi, živi botovi, od krvi i mesa. Zamislite: mladi ljudi širom Rusije angažovani su da ne rade ništa, sve što treba jeste da promovišu najaktuelnije teme na Tviteru i da troluju liberalne medije na Fejsbuku.
Moj izvor iz Tvitera objasnio mi je da su nemoćni da intervenišu protiv ovakvih naloga zbog toga što ih vode pravi ljudi. Alternativa armiji botova, kako je Kremlj otkrio, jeste armija trolova.
Naravno da čak ni upošljavanje regionalnih odeljenja aktivista koji podržavaju Kremlj nije bilo dovoljno. Ono što je počelo sa desetak izviđačića kojima su promenili način delovanja, naraslo je do stotinu i na kraju puklo. Kada se to desilo, Putinov tim se preorijentisao na ruske agencije za oglašavanje. Prema mojim izvorima, za Kremlj trenutno radi deset različitih advertajzera. Njihovi ugovori su tajni, a firme se trude da zadrže ostale, nepolitičke klijente.
Ove agencije se međusobno oštro nadmeću za produženje ugovora i za sklapanje većih poslova, čime su rusku onlajn propagandu učinili krajnje unosnom i iznenađujuće efikasnom. Nešto kao “nevidljiva ruka” Adama Smita, samo suprotno.
Zajedničkim delovanjem, na ovaj način su stvorili armiju sastavljenu od nekoliko hiljada trolova. Biznis je toliki, da u pojedinim krajevima, kao što je to na periferiji Sankt Peterburga, postoje i čitave poslovne zgrade u kojima oni rade.
Deluje kao šala, ali hiljade blogera svakog dana „odlaze na posao”, pišući o veličini Vladimira Putina i propadanju Zapada. Prisutni su na Fejsbuku, Tviteru, novim sajtovima i bilo gde drugde gde se Kremlj oseti ugroženim i u manjini. Elektronskom poštom svakodnevno pristižu nova uputstva u kojima se precizira šta da se kaže i gde da se postuje. Sve u cilju da se Putinov položaj, usred rata i ekonomske krize, učvrsti.
Nažalost, ovo radi. Ljudima je teško da poveruju u obim kremaljske invazije interneta, jer ne veruju da je vlada sposobna za tako prefinjenu i ciljanu manipulaciju. A to je upravo ono što je Putinov tim za društvene mreže i postigao.
Naravno, osvajanje interneta bilo je mnogo lakše nakon što je broj nezavisnih medijskih kuća dramatično smanjen – u pitanju je fenomen poznat kao „f#cking chain”. Kremaljsko zauzimanje društvenih mreža, ako ništa, doprlo je do ljudi koji ne gledaju državnu televiziju. Krug je sada zatvoren.
Sistem ovako funkcioniše: trolovi preplave internet komentarima, žaleći se na Zapad, ili na liberalnu opoziciju, prema unapred napisanom scenariju. Državni mediji te komentare dalje prenose kao izliv „blogerskog besa”, potpirujući nastavak onlajn diskusija, i tako grade jednu organsko-veštačku mešavinu. Na taj način, Putinov tim uspeva da nametne svoje političke teme, čak i ruskom liberalnom onlajn getu.
Na osnovu uspeha ovakvog modela u Rusiji, Kremlj trenutno ulaže značajna sredstva u „izvoz” na popularne društvene mreže u Evropi i SAD.
Ako ste sa Zapada, čuvajte se.
Prevod: Jovana Simić. Ilustracije: igračka Putin na medvedu, 3D model Putinove glave
Snaga dobre priče: O mitologiji medija
Saragusti: Niko sada nije bezbedan. Zločini su jezivi. Novinari su ubijeni dok obavljaju svoj posao
Medijski amandmani umiru u skupštinskom mraku: Noćno zasedanje Odbora, u četiri čina
Potpuno isto kao što SNS i AV rade u Srbiji.
Ali Putin radi za Ruse i Rusiju, a AV je marioneta zapada.
Буахахахахахахаха.. па ви нисте нормални !? „Moj izvor iz Tvitera objasnio mi je da su nemoćni da intervenišu protiv ovakvih naloga zbog toga što ih vode PRAVI LJUDI !. Ово је већ изјава за психијатрију, ало веза !? па јел вам није пало на памет да ти људи, прави људи, заиста тако мисле и подржавају Путина ? или се само правите невешти.
A ti misliš da baš svako od tih ljudi daje podršku iz svojih ličnih uverenja? Da ne postoji organizovano oblikovanje svesti naroda preko socijalnih mreža? Ili se praviš nevešt?
Ма сигурно је Путин платио армију од 100000 корисника нета да га сваки дан дижу у небеса. Али није ни то комична суштина.. комична суштина је та да се аутор текста све време пројектује, односно пише наручени текст.. плаћен из иностранства да пљује по Русији о томе како су тамо људи плаћени да пишу лепе ствари својој земљи, патриотске итд.. зар то није смешно ?? 😀
Nije. Nije smešno ni što je ubijeno preko 100 novinara u Rusiji od dolaska Putina na vlast (a to je skromna, zvanična cifra ruske policije – ima još bar 50 ubistava za koja se „ne zna motiv“, te još par desetina u kojima nije jasno da li su ljudi ubijeni zbog svog rada ili drugih razloga). Ubijali su ih dok nisu preuzeli sve medije. Mislim da bi za tebe bilo veoma lekovito da živiš par godina u Rusiji, iz koje se ljudi masovno iseljavaju od silne demokratije, slobode izražavanja i pravde. Isto tako mi više nije smešno da čitam komentare ljudi koji sa novinarstvom nemaju nikakve veze, ali dozvoljavaju sebi da bez ikakvih dokaza optužuju ljude, a naročito za „nepatriotizam“. Novinarstvo su činjenice, a činjenice nemaju nacionalnost.
Fazon je da se pise istina u tom novinarstvu a ne sami cinjenice, a u novinarstvu necu da kazem da nema istine aki oisle koliko izgovorenih lazi? Pa ima dosta ljudi koji ne citaju novine svaki dan i sta oni treba da misle? I di te „istine kad se „dodje“ vekiko je pitanje da li je istina…i sasvim je normalno da covek hteo ne hteo mora da napravi neku organizaciju da bi zastitio sebe, sto ne mora da znaci da je sve sto je izgovoreno sa tih botova i ostalih elektronskih poruka istina..!
Pa isto to radi i Pentagon samo mnogo perfidnije jer se time bave decenijama. A sto se tice nezavisnog novinarstva i novinara oni su nazalost svuda ugrozeni. Skoro sam gledao film o jednom americkom novinaru koji je neslavno zavrsio