Marija Kordić, odgovorna urednica Kurira: Ponosna sam na naslov „Mrtva tela plutaju po Obrenovcu“

„Heroji – Nole i Vučić spasavali mališane iz smetova“ i „Mrtva tela plutaju po Obrenovcu“ neke su od naslovnica koje čine ponosnom odgovornu urednicu Kurira Mariju Kordić. U razgovoru za Cenzolovku ona objašnjava zašto je Kurir ovih dana jednom naslovnom stranom podigao paniku oko vakcina, a drugom izložio Rome opasnosti od linča, ali tvrdi i da je Kurir, odustajanjem od podržavanja Vučića, doneo promenu u Srbiju

Nije lako razgovarati sa novinarom koji radi u tabloidu ako niste iz tog sveta. U tim glasilima važe posebna pravila, u međusobnim odnosima se sukobi lako zaboravljaju, a na tržištu opstaju oni koji svojim naslovima izazovu najveću senzaciju.

Tako je i intervju sa odgovornom urednicom Kurira Marijom Kordić prošao u pokušaju da razumemo kako funkcionišu tabloidi, šta je kriterijum kojim neka tema privlači njihovu pažnju i kako je pišu.

A ono što pišu, odavno je u Srbiji postalo sinonim za žutu štampu, paktiranje sa vladajućim političarima bilo kog režima i za serijske obračune sa svakim ko ugrozi interese porodice Rodić koja je u međuvremenu izgradila medijsku imperiju Adria Media Group.

Ipak, nakon burnih reakcija javnosti ali i vlasti na vest da AMG preuzima deo duga Politike, naslovnom stranom „Izvini, Srbijo“, početkom novembra 2015, Kurir je objavio raskid veze sa vladajućim režimom i ušao u rat i sa konkurencijom, pre svih sa Informerom i Pinkom.

Usledili su pritisci, praćenja novinara, ucenjivanje vlasnika Kurira, a prljav veš zasmrdeo je najviše kada se pojavio bivši direktor Kurira Aleksandar Kornic sa ispovešću o navodnim pokušajima premijera Aleksandra Vučića, njegovog brata Andreja i vlasnika Informera Dragana Vučićevića da diskredituje vlasnika Adrija medija grupe Aleksandra Rodića.

Nakon nekoliko meseci „teških reči“ usledilo je, kako se čini, primirje. Kurir, ipak, i dalje izaziva pažnju svojim naslovima, a razgovor sa Marijom Kordić započinjemo pitanjem šta se promenilo u Kuriru od trenutka kada su obznanili da menjaju svoju uređivačku politiku.

„Ne znam da li ste primetili da je Kurir tim tekstom ipak promenio raspoloženje u srpskoj javnosti. Posle toga smo imali proteste ‘Novinari ne kleče’, usledila je smena Bate Gašića. Ranije na konferencijama za novinare premijera ili ministra Stefanovića niko nije smeo da pisne, da postavi pitanje. Meni se čini da sada sme da se pita.

Cenzolovka: I mislite da je to zasluga te naslovne strane?

Cenzolovka: Imate li podatke da je neko iz Gradske čistoće otišao u Siriju? Kordić: Pa nemam, ali niko ne može da vam garantuje da neće sutra otići u Brisel ili London i napraviti isto tako.

Kordić: Zaista mislim da jeste. Kurir je tu pokazao zube i neke svoje grehe „iz mladosti“ smo priznali. Neki kažu da smo se previše posuli pepelom, ali ja mislim da je takav potez bio u redu i iskren i to je uticalo da se promeni atmosfera u društvu.

Cenzolovka: Šta se u međuvremenu događalo sa Kurirom? Objavljivali ste da ste praćeni, a vaš direktor Aleksandar Rodić ucenjivan. Da li ste otkrili zašto?

Kordić: Meni do kraja to nije sasvim jasno. Nismo uspeli da saznamo ni ko nas je pratio, ni po čijem nalogu je to rađeno. Prvi put sam saznala da me prate kada je oko 23 sata u Takovskoj ulici vozač koji me je vozio kući to primetio i rekao mi: ‘Vidi, ova dvojica te slikaju’. Pokazao mi je na dvojicu iz kola pored nas. Posle toga sam viđala neke ljude ispred moje kuće. Nisu izgledali kao policajci, da li su bili ili ne, ne znam.

Cenzolovka: Da li ste to prijavili?

Kordić: Što se tiče pretnji Aci Rodiću i pokušaja iznude, to jeste prijavljeno, ali ja moj slučaj nisam. Nisam to u početku ni ozbiljno shvatila, mada se u jednom trenutku jesam uplašila, jer ne znate odakle dolazi. Koga da zovem? Policiju? Nama su dolazili ucenjivači da nam nude neki snimak na kojem je nešto navodno strašno o Rodiću. Mi smo odmah pozvali policiju koja je stigla dok su ucenjivači još bili tu. Nisam bila prisutna, ali ono što sam čula je da su policiji rekli da će se obratiti DB-u. Na to su policajci samo slegli ramenima i rekli: ‘Mi nećemo da imamo probleme’. Nisu hteli da naprave ni zapisnik, pokupili su se i otišli.

Cenzolovka: Da li su ti pritisci prestali?

Kordić: Koliko sam primetila, jesu.

Cenzolovka: Šta mislite zbog čega?

Kordić: Zaista nemam objašnjenje.

Cenzolovka: Da li ste se obraćali nekome iz vlasti i tako pokušali da se zaštitite?

Kordić: Ja sam se obratila prijatelju koji ima, da kažem, iskustvo u policiji, pitala šta da radim. On me je posavetovao da se krećem što manje. Prvo što mi je rekao je da to sigurno nisu profesionalci i da su, čak ako je to naredila policija, angažovali neke „privatnike“ koji rade tu vrstu posla, s namerom da me pre svega zastraše. Kada policija nekog prati, kako mi je objasnio, to ne biste ni primetili. A ovo je bilo očigledno s namerom da ja vidim da me prate.

Cenzolovka: Pisali ste da su oglašivači povlačili oglase. Ko se više ne oglašava u Kuriru?

Kordić: Koliko ja znam, Er Srbija, Uprava za gradsko građevinsko zemljište i Grad Beograd.

Cenzolovka: Jedan ste od medija koji je bio na meti Informera. Strašne stvari smo čitali u periodu vaših uzajamnih napada. Kako se to smirilo?

Kordić: Mislim da se municija istrošila. Nismo imali više šta da kažemo jedni drugima. Ali se nije do kraja smirilo. Evo, u kolumni Dragana Vučićevića kada je pisao o Vukašinu Obradoviću, on opet pominje Rodića, a u intervjuu koji je Vučić dao Insajderu govori o Kuriru kao listu koji je neprijateljski nastrojena prema njemu.

Plutaju li tela Obrenovcem?

Cenzolovka: Kada ste se prvi put zamerili Vučiću?

Kordić: Ja sam autor dve najcitiranije naslovne strane. Prva je slučaj Feketić, gde sam stavila fotografije Đokovića i premijera Vučića u onom snegu, sa naslovom „Heroji“. Iskreno, i danas mislim da je to bila dobra naslovna, tada se još nije moglo spekulisati da li je to politički marketing ili nije. U svakoj normalnoj zemlji je slika dana ako se premijer baci u neku mećavu.

A druga naslovna, o kojoj nema nijednog javnog nastupa a da je Vučić ne pomene, jeste „Mrtva tela plutaju po Obernovcu“. Ja sam izgurala tu priču i razmak između te dve naslovne strane je šest meseci, ako je i toliki. Ni jedna ni druga nije nastala u nekim ekstremnim okolnostima, ni u okolnostima sukoba ni neke preterane ljubavi sa Vučićem.

Cenzolovka: Jeste li i danas ponosni na te naslove?

Kordić: Iskreno, ponosnija sam na „Mrtva tela plutaju po Obrenovcu “ zato što je bio hrabriji. Bila je vanredna situacija u zemlji i nije bilo popularno govoriti šta se dešava u Obrenovcu mimo onoga što vam Vlada da kao zvanične informacije. Mi smo tu informaciju proverili na nekoliko mesta.

Cenzolovka: I ona je na kraju demantovana.

Kordić: U nekom trenutku je potvrdio i sam Vučić rečima – pa naravno da su plutala tela, ne samo ljudi nego i životinja.

Kordić: Ajde, priznaću da smo pogrešili, priznaću. Napravili smo omašku, tekst je nepotpun, ali nije netačan, i kao urednik apsolutno stojim iza njega.

Cenzolovka: Šta vas navodi da napravite takvu naslovnu stranu? To je pre svega brutalno, pozli vam od takvog naslova, a neko može da pomisli da su to stotine, hiljade tela?

Kordić: To nigde ne postoji u tekstu.

Cenzolovka: Kada se kaže mrtva tela, mogu da bude dva, a može da ih bude i 200. Takav naslov izaziva paniku.

Kordić: Za to nas je i optužio Vučić, da dižemo paniku.

Cenzolovka: Zar ne mislite da vas je s pravom optužio?

Kordić: Šta je to dizanje panike ako kažemo šta se dešava u Obrenovcu, je l’ treba to zataškavati, ne razumem?

Cenzolovka: Koliko je bilo mrtvih tada?

Kordić: Ne znam, niti smo se bavili procenom brojki tada, mi smo samo dobili informaciju.

Cenzolovka: Zar vam se ne čini da je u tome problem, da niste dali celovitu informaciju?

Kordić: Ali nije bilo u tekstu da na sve strane plutaju mrtva tela, tekst nije bio tako intoniran. Ponekad se u tabloidu namerno hiperbolizuje naslov da bi privukao pažnju, i to radi svaki tabloid i u svetu i u Srbiji.

Nemojte čitati samo naslove

Cenzolovka: U Kuriru ste sada napravili Istraživački biro. Jedna od prvih tema tog biroa izašla je pod naslovom: Ekskluzivno – šokantni dokumenti – Američka vlada: vakcine za bebe su opasne – izazivaju autizam, teške bolesti i smrt. Shvatate li koliko ste pogrešili sa takvim naslovom?

Kordić: Apsolutno ne. Isto kao što nismo za „Mrtva tela plutaju po Obrenovcu“. Mislim da narod ima pravo da zna takve stvari. Zašto je problem da se objavi takav dokument? I nismo ga skinuli sa Vikipedije nego sa sajta agencije pri američkom ministarstvu zdravlja. To je zvanična dokumentacija američke vlade u kojoj se vodi evidencija koliko je novca isplaćeno roditeljima na ime odštete zbog posledica vakcinacije.

Cenzolovka: I vi ste na osnovu tog jednog sajta i bez daljeg istraživanja objavili tekst?

Kordić: Našli smo i dokument Svetske zdravstvene organizacije iz 2013, gde piše da decu treba vakcinisati, ali da deca moraju da budu apsolutno zdrava, što znači da nemaju ni kijavicu.

Cenzolovka: I to ste stavili na naslovnu dan kasnije, kada ste već napravili paniku.

Kordić: Ne, to je bilo već u prvom tekstu, apsolutno je netačno da smo mi na bilo koji način zagovarali da decu ne treba vakcinisati.

Cenzolovka: Ali vi imate naslov, velikim slovima piše: „Vakcine izazivaju autizam, teške bolesti i smrt“. Ne treba čovek ni da pročita ceo tekst da bi shvatio poruku.

Kordić: Treba da pročita i ostatak teksta. Naslov, kao i kajron na televiziji, samo je ono što treba da vam privuče pažnju da krenete dalje i da čitate.

Cenzolovka: Zar ne mislite da treba da bude i tačan? Dr Radovanović, predsednik Etičkog komiteta Srpskog lekarskog društva, najavljuje da će vas tužiti…

Kordić: To je čovek koji je rekao da je tekst o vakcinama napad na Vučića. Toliko o tome.

Cenzolovka: Vi ste članica Komisije za žalbu Saveta za štampu i glasali ste za odluku Komisije da je Politika tekstom o finansiranju medija i NVO iz američkih fondova prekršila novinarski kodeks. Sada ste uradili istu stvar, čak i goru, jer se ovo tiče zdravlja. Niste istražili koliko je dece u Srbiji obolelo, da li je to baš zbog vakcine.

Kordić: To je zato što relevantnih istraživanja kod nas nema. U tome je problem.

Cenzolovka: Kako znate da nema istraživanja, da li ste probali da ih nađete?

„Prvi put sam saznala da me prate kada je oko 23 sata u Takovskoj ulici vozač koji me je vozio kući to primetio i rekao mi: ‘Vidi, ova dvojica te slikaju’. Pokazao mi je na dvojicu iz kola pored nas. Posle toga sam viđala neke ljude ispred moje kuće. Nisu izgledali kao policajci, da li su bili ili ne, ne znam“

Kordić: Verovatno jesmo, sada stvarno ne mogu da se setim, ali znam da smo tokom serijala, u nastavku, imali sve strane. Zvali smo i Lekarsku komoru i lekare koji zagovaraju vakcinaciju i onog poslanika koji je lekar i koji je jedini iz vladajuće strukture odbio da glasa za vakcinaciju, zvali smo apsolutno sve strane, i to je bio serijal tekstova. Ono na šta smo hteli da skrenemo pažnju jeste da se pre vakcinacije ne radi detaljan pregled dece. I otuda i nastaju ti problemi. Imali smo nekoliko slučajeva roditelja i to smo objavili.

Cenzolovka: Niste istražili te slučajeve, roditelji imaju pravo da u svom očajanju sumnjaju na sve.

Kordić: Ja ne vidim u tom tekstu ništa sporno. I imajte u vidu da to nije jedan tekst, nego je serijal. I mi smo spremili ceo serijal i odgovorno vam tvrdim da nijedan deo nije jednostran. U svakom tekstu postoje obe strane. U četvrtom nastavku imamo ispovesti roditelja koji su imali smrtne slučajeve posle vakcinacije, pa i one koji kažu: uprkos tome šta se meni desilo, mislim da decu treba vakcinisati.

Cenzolovka: Kada pravite naslov, kako ga pravite? Čime se rukovodite?

Kordić: Mora da bude jasan, zanimljiv, intrigantan i istinit.

Cenzolovka: Naslov o kojem govorimo nije ni istinit ni jasan.

Kordić: Ne možemo sve reći u naslovu. Zato postoji tekst. Mi smo se posvađali na kolegijumu povodom ovog zakona koji je rigorozan i tada smo shvatili da je to tema koja zanima svakog normalnog čoveka. Svaki zakon ovde prođe neku javnu debatu, ali to prođe mimo čitalaca, a mi smo hteli da skrenemo pažnju na nešto što je po našoj proceni važno.

Vehabije su ljudi sa dugim bradama i kratkim nogavicama

Cenzolovka: Šta vas je navelo da dva dana nakon terorističkog napada u Briselu objavite naslovnu stranu „Srbija u opasnosti – ISIS vrbuje radnike u Beogradu“, sa tvrdnjom da teroristi regrutuju radnike EPS-a, Gradske čistoće, Vodovoda i Zelenila?

Kordić: Zato što je to tačno.

Cenzolovka: U tekstu ničim niste dokazali da je to tačno.

Kordić: Ali kako ćeš da dokažeš? Imali smo nezvanična saznanja, odranije, iz najviših obaveštajnih struktura, ja sam lično čula tu priču i imali smo potvrdu predsednika romskog udruženja da su upoznati s tim da vehabije pokušavaju da vrbuju Rome. Što se mene tiče, to je dovoljno da sa tim izađeš i sa dokumentarnom fotografijom.

Cenzolovka: Na kojoj se ne vidi ništa.

Kordić: Pa vide se vehabije. Imaju dugu bradu i kratke nogavice.

Cenzolovka: Ja to ne vidim. Vide se dva čoveka koja sede i pričaju sa nekim radnicima.

Kordić: Pa tako možemo da osporimo bilo koju fotografiju i bilo koju scenu na televiziji.

Cenzolovka: Naveli ste samo izjavu nekog profesora sa Fakulteta bezbednosti koji vam je dao fotografije i on vam je u tekstu jedini izvor. Zašto vi niste pozvali policiju ili obaveštajnu službu, dali im te fotografije, pitali ih da li je to tačno?

Kordić: Niko vam zvanično to neće potvrditi upravo zato što je to osetljivo pitanje. Mi smo, to ste u pravu, mogli da pozovemo BIA i da nam oni kažu: mi nemamo komentar, građani su bezbedni, nema razloga za brigu. Ali vam ja kažem ono što pouzdano znam iz prve ruke kada sam ja razgovarala s njima.

Cenzolovka: I treba da vam verujemo na reč?

„Kurir je tekstom ‘Izvini, Srbijo’ promenio raspoloženje u srpskoj javnosti. Posle toga smo imali proteste ‘Novinari ne kleče’, usledila je smena Bate Gašića. Ranije na konferencijama za novinare premijera ili ministra Stefanovića niko nije smeo da pisne, da postavi pitanje. Meni se čini da sada sme da se pita“

Kordić: Moja saznanja su meni bila signal da je ovo tačno i da ova priča može da se pusti u novine. Mi smo, ako se sećate, objavili priču o naselju Altina, gde, prema obaveštajnim podacima, postoji nepriznata džamija koja je van kontrole zvanične Islamske zajednice, gde se mladi ljudi vrbuju. Uradili smo reportažu sa dečakom koji ima 16 godina, koji raste bez roditelja, i on je njima laka meta, postao je vehabija. Ja mislim da je društveno odgovorno to objaviti, a ne zataškavati.

Cenzolovka: Da li ste svesni da ste doveli u opasnost ljude koji su društveno ranjivi, najsiromašniji, Rome?

Kordić: To ste dobro primetili. Upravo zato smo mi raspravljali kako i na koji način da tu temu pustimo u novine jer je najtačniji naslov „ISIS vrbuje Rome po Srbiji“. Naravno da to nismo mogli da stavimo, jer bi u ovako osetljivoj situaciji to ljude dovelo u opasnost da neki manijak isprebija nekog samo zato što je Rom, i to smo na svaki način pokušali da izbegnemo. Ja shvatam da je na nivou političke korektnosti to jako osetljivo, ali morate da date informaciju šta se dešava, da se ne bi desilo da neko romsko dete završi u Siriji.

Cenzolovka: Imate li podatke da je neko iz Gradske čistoće otišao u Siriju?

Kordić: Pa nemam, ali niko ne može da vam garantuje da neće sutra otići u Brisel ili London i napraviti isto tako. Zašto se oni njima obraćaju – zato da bi ih u jednom trenutku upotrebili. I svi naši građani pa i radnici Gradske čistoće su u opasnosti i naš je posao da upozoravamo na to.

Cenzolovka: I da date sveobuhvatne informacije, da imate sve relevantne izvore. Zar ne mislite da ste pogrešili?

Kordić: Ajde, priznaću da smo pogrešili, priznaću. Napravili smo omašku, tekst je nepotpun, ali nije netačan, i kao urednik apsolutno stojim iza njega.

Gde su nestale krivične prijave?

Cenzolovka: Šta je epilog slučaja Kornic?

Kordić: Koliko ja znam, Kornic je podneo krivične prijave protiv medija koji su objavljivali snimke gde se on drogira i njegov zdravstveni karton. Ja sam bila na informativnom razgovoru u policiji povodom toga, ali, na moju veliku sreću, nisam tih dana radila, bila sam u Mađarskoj i sve sam saznala naknadno i posredno.

Bile su podnete krivične prijave protiv Rodića i Lađevića, koji je tada bio glavni urednik. Te krivične prijave su onda u istom danu povučene, pa je onda bilo obrazloženje da one ne mogu da se povuku. Sada mi je nepoznata sudbina tih krivičnih prijava.

„Koga da zovem? Policiju? Nama su dolazili ucenjivači da nam nude neki snimak na kojem je nešto navodno strašno i pozvali smo policiju. Kada su došli, samo su slegli ramenima i rekli: ‘Mi nećemo da imamo probleme’. Nisu hteli da naprave ni zapisnik, pokupili su se i otišli“

Cenzolovka: Mislite li i danas da je bilo profesionalno od Kurira da objavi snimak u kome jedan čovek priča o susretu sa premijerom i njegovim bratom?

Kordić: Zašto ne bi bilo profesionalno?

Cenzolovka: Imate jednog čoveka koji priča u kameru, a vi to ne proveravate.

Kordić: Koliko znam, to se proveravalo nekoliko dana. To je čovek koji je dobio otkaz upravo zbog ponašanja koje se videlo na drugom snimku koji se emitovao na Pinku. Niko njemu nije blanko verovao. Priča se proveravala od početka i kako je on dovožen i kako je menjano nekoliko kola. Išli smo u kafanu i proveravali da li je tamo dolazio Vučić. Ako je tačno ono što je Kornic ispričao, tu je bilo četvoro, petoro ljudi i sad nema tu dalje mnogo provera.

Cenzolovka: Koliko je to bilo u funkciji informisanja i interesa javnosti, a koliko obračun sa Vučićem sa kojim ste tada bili u sukobu zbog Politike?

Kordić: Ako je tačno to što je Kornic rekao da se premijer pojavljuje na takvom sastanku, onda svakako jeste interes javnosti da sazna tako nešto. Na snimku koji je emitovao Pink, gde se vidi kako je on drogiran i kako ga ispituju, on je zapravo potvrdio sve ono što je ispričao u snimku koji je emitovao Kurir.

Otkud Kurir na Pinku?

Cenzolovka: U vreme dok ste prolazili linč u Informeru, sve je to prenosila Televizija Pink. Kako ste se onda pojavili u Jutarnjem programu na Pinku kao da se ništa nije dogodilo?

Kordić: To pitajte Pink što su me pozvali kao da se ništa nije dogodilo.

Cenzolovka: Ipak, vi ste pristali da gostujete posle svih napada na vaše novine i vašeg direktora sa te televizije?

Kordić: Iskreno, ja sam mislila da će oni biti žustriji prema meni. U tom trenutku mi je bilo važno da objasnim temu vakcina koja je podigla veliku buru u javnosti i vrlo zlonamerno i pogrešno interpretirana.

Cenzolovka: Postoji fenomen nastajanja tabloida u predizborno vreme. Sada se najavljuju nove dnevne novine, govori se i o novom portalu. Kako to objašnjavate?

Kordić: Otkako sam ja 2001. počela da se bavim novinarstvom do danas to je ustaljena, isprobana praksa neke političke opcije ili interesne grupe koja pokušava da ostvari neki politički cilj preko određenog medija. Koje su to političke stranke koje sada stoje iza ovih ljudi, zaista ne znam, njima je sada data šansa. Ako prežive i ako uspeju da se pozicioniraju na tržištu, oni će opstati. Pa i Informer je nastao tako, doduše ne u predizbornom periodu, nego u još kritičnijem, kada je bilo potrebno napraviti pritisak da se formira prva vlada SNS, a da DS ode sa vlasti.

Cenzolovka: Čini se kao da to stalno radi jedna te ista grupa novinara, otvaraju novine, gase ih, pa onda ratuju jedni protiv drugih, pa su ponovo zajedno.

Kordić: Ne mislim da su to ljudi za specijalne zadatke, ako to hoćete da kažete. Pre mislim da je broj novinara koji znaju zanat vrlo ograničen. Imate trenutno u gradu najviše sedam-osam ljudi koji su u stanju da naprave dnevne novine.

 Naslovna foto: Kurir