27. okt 2016.

MEDIJI U AMERIČKOJ IZBORNOJ KAMPANJI (3): Novinari donirali kampanje Klintonove i Trampa

Kampanja Hilari Klinton od novinara dobila 382. hiljade dolara

Kampanja Hilari Klinton od novinara dobila 382.000 dolara

Najmanje 480 ljudi iz medija, među kojima i novinari koji prate kampanju, uplatilo predsedničkim kandidatima gotovo 400.000 dolara. Pozivaju se na zakonsko pravo da doniraju novac za političke kampanje. Kolege ih podsećaju na sukob interesa i da je neutralnost – novinarska svetinja. Istovremeno, u SAD poverenje u medije drastično opada

„Pokvareni, nečasni i korumpirani“ – ovako Donald Tramp voli da počasti većinu američkih medija u tekućoj predsedničkoj kampanji, kada ih optužuje da navijaju za njegovu rivalku Hilari Klinton.

Ako i ostavimo ove tvrdnje po strani, držeći da su, u najboljem slučaju, date u žaru političke borbe, problem s kredibilitetom američkih medija ipak postoji: sami građani u njih imaju sve manje poverenja.

Poverenje američkih građana u medije u ovoj godini doseglo je najnižu tačku od 1972, od kada Galup sprovodi takvo istraživanje. Samo od prošle godine, kada je i počela predsednička trka, to poverenje opalo je za čak osam procenata – na sadašnjih 32 odsto.

Uz napomenu da je poverenje u medije počelo da opada u proteklih 10 godina, Galup ocenjuje da je na ovogodišnje rezultate uticala predsednička kampanja puna tenzija:

„Nizak nivo poverenja u medije naročito je prisutan među republikancima, koji veruju da su mejnstrim mediji previše fokusirani na svaki Trampov kontroverzan stav ili predlog, dok istovremeno daleko manje pažnje posvećuju kontroverzama koje se vezuju za Hilari Klinton.“

Nekadašnji izvršni urednik Vašington posta Leonard Dauni Džunior smatra da je doniranje problematično jer otvara pitanje o sukobu interesa i novinara koji donira i medijske kuće u kojoj radi. Njemu ne samo da nije padalo na pamet da donira već je između 1991. i 2008. odbijao i da – glasa

Da li su medijski izveštaji dokaz po sebi da su mediji i, naravno, novinari i u ovoj kampanji napustili, nadasve samodefinišuću, neutralnu poziciju? Za neke svakako jeste; Trampu i njegovim pristalicama – sigurno. Za one kojima je potreban jači dokaz, pobrinuli su se, čini se, sami novinari.

Prema istraživanju koje je nedavno objavila neprofitna medijska organizacija Centar za javni integritet, najmanje 480 ljudi koji rade u američkim medijima u SAD doniralo je ovogodišnjim predsedničkim kandidatima skoro 400.000 dolara. (Ovo „najmanje“ je otuda što zakon obavezuje objavljivanje donacija većih od 200 dolara, tako da je donatora iz medijskog sveta možda bilo i više.)

Kada se u izveštaju te organizacije pogleda na čije ime su ispisani čekovi, Donald Tramp samo može da likuje: njih 430 doniralo je 382.000 dolara kampanji Hilari Klinton, dok je 14.000 dolara namenjenih Trampu došlo od svega 50 medijskih uposlenika.

Uprkos tome, kritike da mediji masovno podržavaju Hilari Klinton, jer je većina američkih novinara naklonjena Demokratskoj stranci, jednostavno ne stoje: prema istraživanju iz 2013. godine, 28 odsto novinara svrstalo se među demokrate, sedam odsto se izjasnilo da su republikanci, dok polovina nije bila stranački opredeljena.

Istine radi, na spisku koji je objavio Centar za javni integritet (pozivajući se na zvanične finansijske izveštaje predsedničkih kandidata) završili su svi oni kojima je, uz donaciju, navedeno zanimanje tesno povezano s medijima: novinari, urednici, ljudi iz menadžmenta i ostali; od velikih nacionalnih medija do onih lokalnih.

U istraživanju se naglašava da većina novinara-donatora ne izveštava o aktuelnoj kampanji, ali da se na listi nalaze i oni kojima se to trenutno nalazi u opisu posla. Jesu li time ovi prvi manje „krivlji“ od drugih?

Poverenje američkih građana u medije u ovoj godini doseglo je najnižu tačku od 1972, od kada Galup sprovodi takvo istraživanje. Samo od prošle godine, kada je i počela predsednička trka, to poverenje opalo je za čak osam procenata – na sadašnjih 32 odsto

Da li se za novinare koji ne prate politiku – sportskog komentatora, urednika kulture, restoranskog kritičara ili bilo koga drugog izvan unutrašnjopolitičkih redakcija – može reći da se, doniranjem političkim kampanjama, ipak ne nalaze u sukobu interesa?

Medijske kuće različito gledaju na tu dilemu, pa tako pojedine svojim internim etičkim pravilima izričito zabranjuju svim svojim novinarima da doniraju političkim kampanjama, ali to, recimo, dozvoljavaju nenovinarskom menadžmentu; druge pak samo onima koji prate politiku. Ili, poput agencije Rojters, imaju zanimljivo pravilo po kojem su novinari slobodni da doniraju političkim kampanjama ili u humanitarne svrhe „sve dok to ne ugrožava njihovu odgovornost pri izveštavanju“.

Suočeni s kritikama zbog donacije, pojedini novinari se brane pozivanjem na svoje građansko pravo ne samo na čin glasanja, koji i ovako nijednom novinaru ne može biti osporen, već i na, recimo to ovako – zakonsko pravo da svojim novcem pomažu političke kampanje (to pravo, inače, uživaju gotovo svi američki punoletni građani).

I, upravo na tom pitanju nastaje raskol u američkom medijskom svetu: jedni smatraju da se osnovno građansko pravo na politički stav može, u interesu javnosti i imperativa neutralnosti medija, ograničiti profesionalnom etikom i esnafskim standardima, dok drugi, vidimo, to pravo ograničavaju samo onima koji bi se doniranjem in flagranti našli u sukobu interesa.

Ima li javnost sluha za te finese i utiče li spisak novinara-donatora, makar ocenjivali ukus hrane u restoranu ili prenosili bejzbol mečeve, na ukupnu percepciju o tom, ali i o medijima generalno? Iako Galup ne analizira konkrektno tu korelaciju, činjenica je da su novinari i ranije donirali novac predsedničkim kandidatima.

Nekadašnji izvršni urednik Vašington posta Leonard Dauni Džunior smatra da je  doniranje problematično jer ne otvara samo pitanje o sukobu interesa novinara koji donira već i čitave medijske kuće u kojoj radi. Za njega je, koliko danas toliko i u vreme dok je obavljao tu funkciju u Postu, novinarska neutralnost bila, blago rečeno, svetinja: ne samo da mu nije padalo na pamet da donira već je između 1991. i 2008. čak odbijao i da – glasa:

„Želeo sam da očuvam otvoreni um jer sam ipak bio poslednji ’čuvar kapije’ u Postu.“

TV ZVEZDA DONIRALA 75 HILJADA FONDACIJI KLINTON

O jednom, prilično značajnom sukobu interesa, američka javnost svedočila je upravo u tekućoj kampanji. Glavna zvezda Ej-Bi-Si njuza Džordž Stefanopulos intervjuisao je prošle godine autora knjige o sumnjivoj povezanosti donacija uplaćivanih na račun Fondaciji Klinton i posla koji je Hilari Klinton obavljala kao državna sekretarka.

Stefanopulos, inače nekadašnji direktor komunikacija i savetnik u prvom mandatu predsednika SAD Bila Klintona, suprotstavio se gostu, predočavajući mu istraživanje Ej-Bi-Sija o tome da ne postoje dokazi o povezanosti donacija Fondaciji i odluka koje je ondašnja državna sekretarka donosila.

Ubrzo je, međutim, otkriveno da je Stefanopulos u 2012, 2013. i 2014. donirao ukupno 75.000 dolara Fondaciji Klinton, o čemu ne samo da nije blagovremeno obavestio kuću u kojoj radi već ni gledaoce tokom intervjua s autorom knjige o motivima za doniranje Fondaciji koju je, uzgred, osnovao njegov nekadašnji šef – Bil Klinton.

 Foto: Towle N / Flickr 

Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.

Send this to a friend