MEDIJI U AMERIČKOJ IZBORNOJ KAMPANJI: Pažljiva priprema „oktobarskih iznenađenja“

Krenulo je sa poreskim prijavama Donalda Trampa i mejlovima Hilari Klinton, nastavilo se sa razarajućim videom starim više od 10 godina, ali otkrivenim baš u oktobru. Snimak Trampovih vulgarnih komentara, koji je objavio Vašington post, dao je novinarima za pravo da veruju da se u arhivama TV kuća ili pojedinaca, kriju još veće medijske bombe. Posle kojih bi izraz „oktobarsko iznenađenje“ delovao prilično nevino

Pre desetak dana veb stranica Vašington posta umalo da doživi kolaps nakon što je više od 100.000 posetilaca u jednom trenutku otvorilo stranicu sajta sa taze objavljenom i, pokazaće se veoma brzo, najbombastičnijom novinskom pričom u dosadašnjem toku predsedničke kampanje u SAD.

Prema hronologiji koju je objavio Post, novinara tog lista Dejvida Farentolda kontaktirao je telefonom u petak, 7. oktobra, oko 11 časova pre podne (po lokalnom vremenu) izvor, čiji je identitet poznat novinaru, i ponudio mu nešto „vruće“ o Donaldu Trampu.

Farentold je, inače, proteklih meseci kroz svoje tekstove obelodanio prilično sporne aktivnosti fondacije koju je osnovao Donald Tramp. Ovaj put se nije radilo o tome: izvor ga je upitao da li je zainteresovan za do sada neobjavljeni snimak sa predsedničkim kandidatom Republikanske stranke. Farentold je, dakako, bio i više nego zainteresovan.

Do 16 časova istog dana snimak objavljen na sajtu Posta – snimak koji datira iz 2005. godine i na kojem je Tramp uhvaćen kako se hvali televizijskom voditelju Biliju Bušu kako mu status zvezde dozvoljava da spopada, ljubi i dodiruje žene, usput mu se „žaleći“ kako, eto, ipak nije uspelo da svojevremeno osvoji udatu televizijsku producentinju – izazvao je istinski zemljotres na američkoj političkoj sceni.

Fabrikovanje ispovesti ili informisanje javnosti?

Trampovo pisano izvinjenje, koje zapravo bilo sve samo ne izvinjenje, pa ni novi pokušaj nakon nekoliko sati da popravi stvari video-saopštenjem na njegovoj Fejsbuk strani, nisu uspeli da umire ogorčenost javnosti. Štaviše, narednog dana od Trampa je počeo da se distancira veliki broj istaknutih republikanskih političara, od kojih su neki čak zatražili da se povuče iz trke. (Nekoliko dana kasnije deo republikanaca ponovo je stao iza kandidata svoje stranke.)

Pribavljanje Trampovih poreskih izveštaja postala svojevrsna potraga za „svetim gralom“ a izvršni urednik Tajmsa Din Beket, kao i legendarno ime Posta, aktuelni urednik u tom listu, Bob Vudvord, izrazili su spremnost da rizikuju i odlazak u zatvor.

Tramp nijednog trenutka nije doveo u pitanje autentičnost snimka – Post ga, kako priznaju u tom listu, bez potvrde autentičnosti ne bi ni objavio – pa je sve što je u drugoj predsedničkoj TV debati, održanoj dva dana nakon što se snimak pojavio, pred preko 60 miliona gledalaca mogao da kaže jeste – da je to bilo obično alfamužjačko „hvalisanje u svlačionici“ pred drugim muškarcem, iza kojeg ne stoje nikakva konkretna (ne)dela.

Deo medija, međutim, nije dozvolio da tema pokrenuta skandaloznim snimkom po ustaljenoj praksi ustupi mesto recentnim kampanjskim zbivanjima. Štaviše, protekle nedelje u više medija objavljene su ispovesti (za sada) šest žrtava Trampovog „predatorstva“.

Postova priča je ovim uspela da zadrži pažnju javnosti na pitanje Trampovog karaktera čitavih desetak dana, i nije nemoguće da će ta tenzija i dalje trajati. Tramp se nekontrolisano obrušio na sve te navode, ali i na medije koji su nastavili da „kopaju“ po njegovoj prošlosti, zapretivši da će vrlo brzo otkriti zaveru iza „fabrikovanih ispovesti“, a ni pretnje tužbama nisu izostale.

Oni koji Trampu drže stranu bez obzira na sve zapitali su se – zašto se te, navodne, ispovesti pojavljuju baš sada, neke sa više od tri decenije zakašnjenja? Argument žena koje tvrde da su pretpele Trampove nasrtaje – to što je Tramp pred milionskim auditorijumom u nedelju kazao da nikada nije ljubio i dodiravao žene bez njihovog pristanka – kao da niko nije želeo da čuje.

Tempiranje za oktobar

Ima i onih koji priču o snimku stavljaju u kontekst poslovičnih „oktobarskih iznenađenja“. Po jednoj definiciji, u pitanju su medijske priče koje se namerno tempiraju za lansiranje u oktobru ili pak do njihovog objavljivanja dolazi neplanski, ali svakako sa ciljem uticaja na rezultat izbora.

Budući da se predsednički izbori u SAD po pravilu održavaju između 2. i, kao ove godine, 8. novembra, oktobar se smatra mesecom kada pokušaji uticanja – kroz ukazivanje na određene teme ili pak skretanja pažnje sa njih – mogu da imaju najvećeg efekta na birače. Nije ni malo nevažno to što se u oktobru završavaju procesi prijavljivanja birača za glasanje, kao i to što u većini saveznih država počinje proces prevremenog glasanja.

Postova priča je uspela da zadrži pažnju javnosti na pitanje Trampovog karaktera čitavih desetak dana, i nije nemoguće da će ta tenzija i dalje trajati. Tramp se nekontrolisano obrušio na sve te navode, ali i na medije koji su nastavili da „kopaju“ po njegovoj prošlosti, zapretivši da će vrlo brzo otkriti zaveru iza „fabrikovanih ispovesti“.

Krupni događaji u tom mesecu i njihovo reflektovanje na rejtinge predsedničkih kandidata, obično imaju snažan uticaj upravo na birače koji se odluče da svoj glas daju mnogo pre izbornog dana u novembru. Povrh svega, oba kandidata bore se za naklonost žena, koje čine više od polovine izbornog tela SAD.

Osim objavljivanja pomenutog video snimka, u ovogodišnja „oktobarska iznenađenja“ ubrajaju se, zbog svojih mogućih dometa, još dve priče, tačnije – jedna priča i jedna serija priča.

„Njujork Tajms“ je na početku meseca objavio delove poreske prijave Donalda Trampa iz 1995. godine, koja nagoveštava da je republikanski predsednički kandidat, a poznati njujorški „kralj nekretnina“, pre 21 godinu prijavio poslovni gubitak od 916 miliona dolara, što mu je zakonski omogućilo da u narednih 18 godina ne plaća federalni porez na lične prihode.

Tramp, koji uporno izbegava da objavi podatke iz poreskih prijava, te navode nije demantovao, štaviše – predstavio se kao genije koji je iskoristio rupe u zakonu „što rade i mnogi drugi bogataši“.

Na ovakav korak njujorški dnevnik se, prethodno pribavivši potvrdu od nekadašnjeg Trampovog advokata, odlučio i uprkos činjenici da se u SAD neovlašćeno objavljivanje poreskih prijava smatra krivičnim delom. Među tamošnjim medijima, međutim, prevladava stav o tome da je objavljivanje tih podatka od posebnog interesa javnosti.

Uz činjenicu da su u poslednjih 40 godina svi predsednički kandidati uoči izbora objavljivali takve podatke, kod Trampa se radi i o tome da je on čitavu svoju kampanju temeljio na uspesima i bogatstvu koju je ostvario kao biznismen. Zbog toga je pribavljanje Trampovih poreskih izveštaja postala svojevrsna potraga za „svetim gralom“ a izvršni urednik Njujork tajmsa Din Beket, kao i legendarno ime Posta, aktuelni urednik u tom listu, Bob Vudvord, izrazili su spremnost da rizikuju i odlazak u zatvor.

Nije tajna da su pojedini američki mediji, sledeći ustaljenu praksu u praćenju kampanje, formirali timove novinara sa zadatkom da temeljno istraže prošlost predsedničkih kandidata (sam Vudvord je priznao – da je Post za istraživanje Trampa angažovao čak 20 reportera).

To novinarsko kopanje po prošlosti, kako nam je predstavljeno, ipak nije rezultiralo ekplozivnim pričama objavljenim ovog meseca u Tajmsu i Postu: u oba slučaja radilo se o „darovima palim u krilo“ koji su tim listovima isporučili javnosti nepoznati izvori. Otuda do daljeg ostaju nepoznati i njihovi motivi da se obrate medijima.

Mejlovi tempirani za finiš kampanje

Serija hakovanih imejlova šefa kampanje Hilari Klinton, Džona Podeste koju je nedavno počeo da objavljuje Vikiliks, za sada imaju ipak ograničeni efekat u javnosti, pa i na istraživanja javnog mnenja. Nešto zbog toga što ipak nemaju dovoljno eksplozivnu sadržinu – mada daleko od toga da nisu zanimljivi – a nešto i zbog toga što im se tajming objavljivanja poklopio sa pojavom Trampovih vulgarnih ispada na video snimku iz 2005.

Ono što ovu turu hakovanih imejlova ipak razlikuje od priča Tajmsa i Posta jeste to što je njihovo objavljivanje još ranije najavio lično Džulijen Asanž, glavni urednik Vikiliksa, nakon što je ta organizacija letos objavila imejlove drugih zvaničnika kampanje Hilari Klinton.

Nije tajna da su pojedini američki mediji, sledeći ustaljenu praksu u praćenju kampanje, formirali timove novinara sa zadatkom da temeljno istraže prošlost predsedničkih kandidata. Sam je Vudvord priznao da je Vašington post za istraživanje Trampa angažovao čak 20 reportera.

U ovom slučaju, dakle, s razlogom se može govoriti o istinski tempiranoj medijskoj priči, s ambicijom da ustalasa sam finiš kampanje. Problem s ovom pričom – ma koliko da su ti imejlovi važni jer u dobroj meri razotrivaju prirodu Hilari Klinton – pa onda i sa njenom neostvarenom ambicijom jeste u tome što je svi uzimaju s prstohvati solju: ne sumnja se toliko u autentičnost objavljene korespondencije, koliko je, čini se, sporno pitanje – odakle je Vikiliks pribavio pomenute dokumente?

Naime, postoji rasprostranjena sumnja, o kojoj Hilari Klinton i javno govori, da u slučajevima povezanim s predsedničkom kampanjom Vikiliks zapravo samo prosleđuje dokumenta do kojih su došli hakeri pod kontrolom zvanične Moskve, kojoj je, tvrdi se, u interesu da utiče na ishod izbora, i to u korist – Donalda Trampa.

Izgleda da pravo eventualnog uticaja na ishod izbora kroz „oktobarsko iznenađenje“, američki mediji žele da zadrže samo za sebe.

Do kraja ovog meseca moguća su nova, pa čak možda i veća „iznenađenja“. Na konto ranijih ispovesti učesnika u produkciji rijaliti programa u kojima je Tramp bio zvezda, snimak koji je objavio Vašington post dao je američkim novinarima za pravo da veruju da se „tamo negde“, u arhivama TV kuća ili pojedinaca, kriju kolosalnije „medijske bombe“. Posle kojih bi izraz „oktobarsko iznenađenje“ delovao svakako prilično nevino, a ishod novembarskih izbora uopšte ne bi bio dovođen u pitanje.