Zlatija Labović: Ne izlazi mi se među ljude posle Gašićeve uvrede

Iako bi posle rečenice „volim novinarke koje ovako lako kleknu” glavačke izleteo iz bilo koje civilizovane vlade i iz svih medija, Bratislav Gašić i dalje sedi u ministarskoj fotelji i, po svoj prilici, lagano se „vraća u meč”. Izvređanoj novinarki Zlatiji Labović, naprotiv, posle svega nije prijatno ni da izađe iz kuće, dok kruševački naprednjaci i njihovi istomišljenici na društvenim mrežama nastavljaju da je zlostavljaju. Izostala je i novinarska solidarnost

Nedelju dana nakon antologijskog prostakluka Bratislava Gašića, sve je u Srbiji ostalo isto: političari i njihove pristalice i dalje prete, premijer je zabrinut kao i obično, Gašić je i dalje ministar, a mediji se uglavnom ponašaju kao da se ništa nije ni dogodilo.

Bogatiji smo, međutim, za nekoliko bizarnih javnih obraćanja, jedan protest, jedan neuspeli bojkot, jednu krivičnu prijavu i jednu novinarku koja više ni na pijacu ne želi da ode.

„Prethodnih dana skoro da nisam izlazila iz kuće. Nisam imala želju da odem među ljude. Nisam navikla na ovaj konstantni grč u stomaku i to me iritira”, kaže za Cenzolovku Zlatija Labović, novinarka koju je ministar vojni pred kamerama pohvalio što je „lako kleknula”

„Prethodnih dana skoro da nisam izlazila iz kuće. Nisam imala želju da odem među ljude. Nisam navikla na ovaj konstantni grč u stomaku i to me iritira”, počinje da za Cenzolovku opisuje poslednjih nedelju dana svog života Zlatija Labović, novinarka koju je ministar vojni 6. decembra pred kamerama pohvalio što je „lako kleknula”.

„Sinoć sam bila u krugu kolega koji su me izvukli napolje. Primetila sam da se osećam nelagodno kada me neko zagleda. U jednom trenutku sam videla dvojicu muškarca kako pričaju i okreću se ka meni. Pomislila sam da je moguće da komentarišu događanja od prethodnih dana i da su me prepoznali. Što bi se inače toliko osvrtali i zagledali?”

Ona kaže da je nervira to što sada, mnogo više nego ranije, obraća pažnju na okolinu.

„Danas mi je bilo nelagodno kada su mi ljudi prišli, pružili ruku, uputili reč podrške i hvale. Znam da deluje suludo, ali tako je. Majka mi je predložila da odemo do pijace da kupimo nešto, ali rekla sam joj: ‘Nemoj, molim te! Drugi put ćemo‘. Ne bih tamo da se pojavljujem da ne izazivam lavinu reakcija. Nisam navikla da budem u centru pažnje.“

Ipak, Zlatija kaže da primećuje da se situacija polako smiruje i da veruje da će se sve ubrzo vratiti u normalu.

Čovek od krvi i mesa

Zlatija Labović je sasvim u pravu – stvari se zaista vraćaju u normalu, s tim što na momente izgleda kao da iz normale nisu ni izlazile. Jer, kada se sve sabere i oduzme, ispada da je u Srbiji zaista moguće izgovoriti sve. Iako bi posle rečenice „volim novinarke koje ovako lako kleknu” glavačke izleteo iz bilo koje civilizovane vlade i iz svih medija, Bratislav Gašić i dalje sedi u ministarskoj fotelji i, po svoj prilici, lagano se „vraća u meč”.

Bojkot koji su najavili novinari okupljeni pred Vladom Srbije u ponedeljak, 7. decembra, već sutradan se pokazao kao potpuno propala akcija. Umesto da ne dođu na konferenciju na kojoj je ministar vojni zabranio sva pitanja i pročitao unapred pripremljen govor, novinari su do poslednjeg mesta ispunili Medija centar i vredno izvestili o ministrovom (iskrenom) kajanju i najavi da će se ubuduće posvetiti, ni manje ni više, nego – borbi protiv nasilja nad ženama.

Obećanje Aleksandra Vučića da Gašić posle svega ne može da ostane ministar, zasad je, takođe, mrtvo slovo na papiru. On i dalje tvrdi da je smena sasvim izvesna i zaklinje se kako neće biti premijer ako to ne bude tako, ali je zaista čudno da Vlada koja se diči efikasnošću nije u stanju da jednog čoveka skloni s jedne funkcije.

Okupljanje novinara ispred Vlade Srbije nije bilo bogzna kako masovno, a bojkot Gašićeve pres konferencije završio se pre nego što je i započet. Nedelju dana kasnije, ovim slučajem se u medijima retko ko bavi

U međuvremenu, jedino konkretno što se dogodilo jesu pretnje i skoro fantazmagorične naprednjačke interpretacije incidenta s klečanjem.

Na sad već istorijskoj konferenciji za novinare koja se dogodila u Kruševcu (inače gradu u kojem je već godinama ministar odbrane neprikosnoven), Ivan Manojlović, član Saveta za informisanje u Gradskom odboru SNS-a, rekao je da je Zlatija Labović „instruisana da isprovocira ministra”, a da iza svega toga stoji tajkunsko-mafijaški lobi koji je platio nekoliko miliona evra kako bi se Gašić uklonio s funkcije.

„Gospodin Bratislav Gašić nije upotrebio ni pogrdne reči, nije upotrebio ni psovku; nije čak upotrebio ni reč ‘mrzim’, već ‘volim’. On je, kao i mi svi ovde, čovek od krvi i mesa. Izvinio joj se kao da je u najmanju ruku on rekao novinarki da klekne. Kao da ona svojim položajem nije sama ponizila profesiju”, rekao je Manojlović, ističući i da je novinarka B92 isto tako „mogla i da ministru okrene leđa”.

Na sajtu kruševačkih naprednjaka pojavilo se i dodatno objašnjenje:

„Pogledajte na snimku koliko je slobodnog prostora imala. Kako biste se vi osećali da neko bude u tom položaju dok gledate pravo u kamere na otvorenom prostoru?”

Na sajtu se to ne pominje, ali logično je pretpostavka da, gledajući nekog u „tom položaju”, i to pred kamerama, čovek poželi oralni seks ili da se makar „našali” na tu temu.

Istine radi, ovde bi trebalo reći da se centrala SNS-a ogradila od ovih bisera mudrosti, dok je transkript sa te konferencije momentalno povučen sa sajta. Takođe istine radi, ipak ne bi trebalo zaboraviti da se u SNS-u ništa ne dešava bez znanja Aleksandra Vučića i da je zaista teško poverovati da su kruševački naprednjaci samostalno režirali ovakvu jednočinku.

Drugi fantastično maštovit napad stigao je s poznate adrese. List Informer objavio je 10. decembra tekst „Novinarka B92 likuje zbog Gašićeve smene! Uvređena Zlatija Labović slavila na groblju”.

Uz fotografiju s privatnog Fejsbuk profila Zlatije Labović, navodi se kako je ona „Gašićevu smenu proslavila tako što je na FB objavila svoju sliku sa groblja uz nepriličan komentar: „Idem putem oka bistra, važnija sam od ministra”.

Ostali napadi uglavnom su anonimni i uglavnom lišeni čak i elementarne pristojnosti.

„Ne dobijam pretnje telefonom, niti u neposrednom kontaktu sa ljudima. Sva moja interakcija s lokalnom zajednicom svodi se na uvredljive poruke i provokacije putem društvenih mreža. Radi se o seksističkim uvredama u kojima ima govora mržnje i psovki poput: ‘Sram te bilo, trebaš momentalno da daš otkaz i da se više nikad ne baviš takozvanim novinarstvom‘ ili ‘Sagni se, droljo, da primiš debelu kobasicu, nabijem te posred pizde kurvinske’. Ima ljudi koji se usuđuju da komentarišu moju profilnu fotografiju, pričaju kako bi trebalo da budem ozbiljnija i slično”, kaže kruševačka novinarka.

„Imam utisak da pojedinci žele da me isprovociraju, da im odgovorim, da odreagujem. Ja, međutim, smatram da je tišina, ćutanje, najbolja odbrana. Moram da istaknem da dobijam daleko više poruka podrške nego ovakvih poruka.”

Recept za bolje dane

Ovaj slučaj otvorio je mnoga pitanja i vrlo plastično ilustrovao poziciju žena, položaj novinara u Srbiji, ali i odnose unutar same profesije. Pokazalo se, naime, da, uz sve nedaće koje su zadesile novinarstvo, profesionalna solidarnost praktično ne postoji.

Na licu mesta, u trenutku kada je Gašić izgovorio onu famoznu rečenicu, niko od prisutnih kolega nije reagovao. Ni komentar, ni opomena, ni otvorena konfrontacija, ništa od toga nije se dogodilo. Obraćanje (bivšeg?) ministra nastavilo se kao da se ništa nije desilo.

Najavljuje se smena Bratislava Gašića, sasvim zaslužena, ali se neizbežno postavlja pitanje zašto se ona događa baš sada, posle nečega mnogo benignijeg od tragedije helikoptera, za koju je ministar direktno odgovoran

Okupljanje novinara ispred Vlade Srbije nije bilo bogzna kako masovno, a bojkot Gašićeve konferencije završio se pre nego što je i započet.

Nedelju dana kasnije, ovim slučajem se retko ko u medijima bavi.

Napominjući da sve to pokazuje da su novinari u Srbiji „izgubili i svest o sopstvenom dostojanstvu i o ulozi profesije”, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Vukašin Obradović ocenjuje da je potrebno da se novinari mnogo više aktiviraju.

„NUNS će preduzeti ono što je u našoj moći, pokrenućemo neka pitanja, ali ovo, kao i sva ostala udruženja, jako je onoliko koliko su aktivni naši članovi. Ne aboliram NUNS od odgovornosti, ali sve dok se članovi odnose ravnodušno ili nas ne podrže u akcijama poput one za bojkot Gašićeve konferencije za medije, naša snaga će biti sasvim simbolična. Moramo konačno da shvatimo da su udruženja, kakva-takva, ipak jedan od okvira da se vrati dostojanstvo ovoj profesiji.”

Osim pasivnog članstva i pasivnih novinara uopšte, za ovdašnju medijsku scenu karakteristična je i fragmentarnost – podele, različiti interesi, čak i otvoreni sukobi razlozi su zbog kojih ima veoma malo projekata za koje se može reći da su „novinarski” ili da je iza njih „stala čitava profesija”.

Postalo je jasno da se ovde žene i novinari percipiraju kao potrošna roba, predmet sprdnje i viceva, kao pojave koje ne zaslužuju nikakvo poštovanje i  koje može da zgazi ne samo ministar ili Dragan J. Vučićević već i neki anonimni funkcionerčić

Posle svega, storija o klečanju, normalnog čoveka može samo da baci u depresiju.

Što se tiče ministra, pokazalo se da nijedno rešenje ne ispunjava elementarne etičke standarde i da nijedno suštinski nije dobro. Čovek koji je direktno odgovoran za smrt sedmoro ljudi i beskrajni niz afera, na kraju biva ocenjen kao jedan od najboljih ministara u Vladi i najpouzdaniji premijerov prijatelj.

Onda se najavljuje smena, sasvim zaslužena, naravno, ali se neizbežno postavlja pitanje o razlozima zbog kojih se ona događa baš sada, posle nečega mnogo benignijeg od tragedije kada je pao helikopter, recimo.

I konačno, pošto je njegova smena samo najavljena, a on mirno sedi i planira svoju novu feminističko-aktivističku misiju, stvar dobija još bizarnije forme.

S druge strane, postalo je belodano jasno da se ovde žene i novinari percipiraju kao potrošna roba, predmet sprdnje i viceva, kao pojave koje ne zaslužuju nikakvo poštovanje i koje može da zgaze ne samo ministar i Dragan J. Vučićević već čak i neki anonimni funkcionerčić.

„Najmanji je problem što nas sada ne poštuju političari. Mi smo izgubili elementarno poštovanje građana. Građani nam više ne veruju, a i mi smo tome doprineli”, kaže Vukašin Obradović. „Onog trenutka kada nam građani budu verovali, neće ni Gašić, ni bilo ko drugi, smeti da se ponaša na način na koji se sada ponaša.”

Zato, u pamet se, braćo novinari i sestre novinarke. Nema nam druge.