BIRODI: O SAD, EU i Rusiji izveštava se neanalitički i plitko

Rezultati istraživanja Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) pokazuju da televizije o temama u kojima se pominju akteri iz Evropske unije, Sjedinjenih Američkih Država i Rusije izveštavaju biltenski, plitko, neanalitički i u funkciji "servisera aktera" koji imaju moć.

Saradnik Birodija Zoran Gavrilović je, na konferenciji za novinare, rekao da su predmet monitoringa bile televizije sa nacionalnom frekvencijom i kablovska televizija N1, u periodu od 1. avgusta do 31. oktobra, a analizirano je 3.013 priloga.

Od ukupno 3.013 priloga, najveći broj je bio u dnevnicima TV Pink i TV Hepi, a potom RTS, rekao je Gavrilović i istakao da su novinari u temama u kojima su aketri SAD i EU bili analitičniji i više zapitkivali, nego u prilozima gde je Rusija bila dominantan akter. U posmatranim prilozima najzastupljeniji akter je Aleksandar Vučić, koji je bio u svakom šestom analiziranom prilogu.

Gavrilović je ocenio i da se na televiziji N1 najpozitivnije izveštavalo o Rusiji, dok su televizije svoje medijske sadržaje o Rusiji, SAD i EU kreirale na osnovu odnosa i poruka koje prema tim akterima ima vlast.

Izveštavanje o procesu evropskih integracija je slabo, plitko, minimalno predstavljeno, rekao je Gavrilović, dodajući da je medijski marginalizovano nerešenim pitanjem odnosa Srbije i Kosova.

Istraživač BIRODI Radule Perović rekao je da izveštavanju nedostaje kontekst, jer se prenose informacije i izjave bez analitičkog pristupa. Perović je ocenio da pojedine komercijalne televizije stvaraju privid analitičnosti gostovanjem nekoliko sagovornika.

Marija Jovičić, takođe iz Biroa, rekla je da je RTS dosta „bledunjav“ kada je reč o analitičkom izveštavanju o SAD, Rusiji i EU.

„Sadržaj je mlak, bez analitičnosti, za razliku od nekih televizijskih stanica koje pod prividom analitičnosti ostvaruju svoj cilj, a po mom mišljenju na N1 je najzastupljenija analitičnost, bez obzira da li se radi o domaćim ili stranim temama, rekla je Jovičić.

Dražen Pavlica je govorio o zastupljenosti tema o Briselskom sporazumu u medijima i istakao da su ih monopolizovali politički akteri.

„Imamo premalo stručnjaka, analitičara ili angažovanih novinara koji govore o Briselskom sporazumu“, rekao je Pavlica i ocenio da medijska stvarnost u toj temi čak nazaduje i prostor za tu debatu je suženiji ove, nego 2015. godine.