Bot je ona simpatična gospođa koja je malopre stajala ispred tebe na kiosku i kupila tabloide, da bi znala o čemu sve može bolje i naprednije da botuje.
Ako nije ona, onda je prodavac novina, koji, sedeći u tom skučenom prostoru za mali novac, pokušava da zaradi nešto više lupajući pluseve na nekom portalu.
Ako nije on, bot je novinar čije tekstove redovno čitaš, ali se ponekad čudiš kad ima kontradiktorne stavove. Ili je bot urednica koja koriguje tekstove i smišlja naslove?
Ako ipak nije ni ona, onda je vlasnik medija, koji vrlo dobro zna koliko će manje prihodovati od reklama ako njegovi ne botuju tu i tamo. Dakle, Srbija je odavno prešla na najviši nivo igrice.
Bot je i sudija koji će napisati oslobađajuću presudu tom čoveku o kojem čitaš u novinama. Sudija sebe nikako neće smatrati botom, on samo nema dovoljno dokaza, iako je dokaze sam dostavljao lokalnom političaru u toku procesa. Bot je i taj političar, koji je tvom komšiji obećao kupovinu diplome za sina, ali iz prijateljske namere: ne valja mladića pustiti stranputicom, treba nešto da radi.
Za bota nije neophodna diploma, ali možda bude i nešto više. Uostalom, taj profesor koji potpisuje lažnu diplomu je bot. I onaj funkcioner koji ne radi po sopstvenoj savesti, nego kako mu se kaže, jeste bot. A šta su narodni poslanici koji sede u Skupštini zahvaljujući glasovima tvojih poznanika, ili građana čiji glas vredi jednu prosečnu dnevnicu radnika za fizički posao? Poslanici će, u ime svih nas, botovati prilikom glasanja za zakon sa kojim mahom nisu upoznati. Takođe će dugo aplaudirati svakoj gluposti koju ćeš ti potom komentarisati na društvenim mrežama sa omiljenim tviterašima. Koji su takođe botovi, samo sa drugih naloga. Od nečega se mora živeti a da se ugled ne izgubi. Ako nisu oni, možda su botovi ti glumci, reditelji ili pisci. O tome kako si ih provalio, govorićeš prijateljima i rođacima, uz usputne psovke.
Međutim, botovi su i tvoji prijatelji i rođaci. Ako nije rođena sestra, onda je njen muž, koji radi u državnoj službi, u kojoj ne bi izdržao tolike sate torture i kolektivnog besmisla da sa posla ne piše komentare o „ološ eliti“ koja želi da razori našu zemlju. Ako bi i izdržao, posao ne bi zadržao.
Ako botovi nisu oni, onda je njihov sin tinejdžer, drugari su mu objasnili kako se lako dobija džeparac. Botuju i tvoj nervozni ujak i njegova neprestano nasmejana kćerka. Ujak ne može da podnese što se ponižava botovanjem, a kćer smatra da je bolje biti bot u mladosti nego ponižen u starosti. Bot je i tvoj kum, koji sve češće ćuti i klima glavom na poslu, a upravo se razboleo.
Ako slučajno nije on, onda je lekar kojeg si mu preporučio. On botuje zajedno sa svojom koleginicom kojoj si namignuo prošle nedelje kad te je uvela preko reda na kontrolu. Zajedno se brže napreduje, a i krediti za stan se moraju platiti.
Na kom nivou igrice si ti? Da li si postao bot? Preduslov znaš: čovek se lišava misaonog procesa da bi, kao robot, samo mehanički ispunjavao zadatke. Naravno, svaki robot zna svoj stepen samostalnosti i kom načinu upravljanja pripada.
PS: „Bot“ je nastao od reči „robot“, koja se prvi put čula pre 95 godina, na pozorišnoj premijeri drame Karela Čapeka „R. U. R. – Rossumovi univerzalni roboti“. Reč je češkog porekla, od: rob, robota, rabota, i označava težak ili prisilan rad. U Čapekovoj drami pratimo pobunu robota i nestanak ljudske vrste. U Srbiji pratimo samo razvoj robota, zasad.
Autorka Bojana Maljević je glumica i producent. Urednik je informativno-obrazovnog serijala o pravima građana „Moje pravo“. U slobodno vreme je tviteraš, ološ, strani plaćenik
Foto: Pixabay
Draga Bojana, vrati se glumi jer to je ono u čemu si najbolja, batali politiku.
Biljana, otac mi je pričao da te je zapazio kao odličnu glumicu u filmovima Lager Niš, Bulevar revolucije, ni na nebu ni na zemlju, kraj dinastije Obrenović, do koske, noż, lisice, Budva na pjenu od mora, top je bio vreo, otvorena vrata, Natalija politiku drżi se glume. Pozzz
Batali politiku, drżi se glume. Pozzz
Odlican tekst, hvala!