Budućnost je veštački inteligentna

Prethodne godine su, za medije, bile godine teških tema. Klimatske promene, destruktivni populizam u zrelim demokratijama, pandemija s ekonomskim posledicama i pogledom na tako mnogo smrti. Potrošači vesti su nastavili da se osipaju. Bio je to težak finansijski udarac za industriju.

A onda je Rusija napala Ukrajinu. Reke mraka potekle su iz najplodnijih ravnica Evrope – tela vojnika, civila, ratni zločini, uništeni gradovi… Iako, tradicionalno, u ovakvim situacijama informativni mediji postaju predmet poverenja i potreba građana, čini se da nove (ili bilo koje) generacije nisu spremne na ovakvu stvarnost.

Kako je rat potrajao, konzumenti su nastavili da se osipaju, samo još brže, a konekcija publike sa medijima koji im donose teške i mračne vesti nastavlja da puca i nestaje.

Došlo je vreme za teške odluke – da li da izdamo profesiju i počnemo da objavljujemo mnogo, mnogo više “pozitivnih”, “zanimljivih”, “popularnih” proizvoda i tako bar usporimo nestanak informativnih medija, ili da ostanemo profesionalni, izveštavamo kako profesija nalaže i – časno potonemo?

Svetlo nade zbog opadanja popularnosti Fejsbuka i Tvitera

Rojtersov institut za proučavanje medija u saradnji sa Oksford univerzitetom početkom svake godine objavljuje istraživanje na osnovu očekivanja više od 300 medijskih profesionalaca – 68 glavnih urednika, 49 menadžera i 44-voro kolega koje vode digital ili inovacije u medijskim organizacijama – koj su uvek dobar izvor predviđanja o razvoju medija u ovoj godini.

Produkcija “pozitivnijih” vesti je, hvala proviđenju, najmanje zastupljena (48%), ali je činjenica da je ovaj totalno neprofesionalan korak (farbanje crnog sveta u svetle boje radosne budućnosti) nešto što ipak prihvata polovina medijskih lidera

Pre nego što zađemo detaljnije u podatke o njihovim kolektivnim očekivanjima od 2023. godine u medijima, da vidimo šta nam se svima još dogodilo.

Slabunjavo svetalce nade leži u ovogodišnjem opadanju tradicionalnih društvenih mreža, kao što su Fejsbuk i Tviter, kojih su se stariji zasitili, a mladi ih odavno napuštaju – potrebe najaktivnijih potrošača vesti na mrežama suprotne su do sada viralnim sadržajima koji šire bes, mržnju i gađenje.

Videćemo da li će industrija vesti i algoritmi biti u stanju da im izađu u susret, ali ta je publika tako brojna, a novac koji se da zaraditi toliki  da treba računati na dobru staru pohlepu kao najefikasniju motivaciju na svetu. Brojne nove platforme, od kojih su neke spektakularno uspešne, kao Tiktok, već su nikle i niču svakog dana.

Nova tehnologija, međutim, iskočila je u prvi plan budućnosti medija pre nego što su pronađena rešenja za probleme nastale iz ranijih tehnoloških inovacija.

Veštačka inteligencija kombinovana sa softverom koji dobro imitira prirodnu konverzaciju i puštena da slobodno tumara nemerljivo velikim bazama podataka počela je da odgovara na pitanja o tome da li se više isplati kupiti električno ili hibridno vozilo, šta može da se učini sa “ovih pet predmeta”, da se zabavi 6-godišnje dete, ali i da “stvara umetnost” i piše školske radove dobro maskirane u originalno razmišljanje.

Veštačka inteligencija kombinovana sa softverom koji dobro imitira prirodnu konverzaciju i puštena da slobodno tumara nemerljivo velikim bazama podataka počela je da odgovara na pitanja, ali i da “stvara umetnost” i piše školske radove

Prosto mogu da se osete nestrpljivi drhtaji ruku medijskih menadžera koji jedva čekaju da zamene što veći procenat ljudskih bića u redakcijama poslušnijim i neuporedivo jeftinijim hard-diskovima.

Blumberg, na primer, prenosi istraživanje koje kaže da će generativna industrija veštačke inteligencije do 2030. godine biti vredna preko 109 milijardi dolara samo u Sjedinjenim Državama. Sam Blumberg je lider u mašinskoj proizvodnji tekstualnog sadržaja na sopstvenim medijskim platformama, od veb sajta i njihovih AI mašina za predikciju ponašanja tržišta akcija, do TV kanala koji još uvek, začudo, emituje program.

Veštačka inteligencija, međutim, nije samo sredstvo za mašinsku proizvodnju imitacije misli, već i moćan alat u nastojanju da se korisnicima isporuče ličnije informacije i formati, dakle sadržaj prilagođeniji fragmentaciji interesovanja  i očekivanja korisnika.

Tako komponovan, taj sadržaj bi mogao da pokuša da izbegne pretrpavanje konzumenata informacijama, a da ih i dalje relativno pristojno informiše. U najgorem slučaju, AI bi pronašla verovatno najmanje loš između potrebe za informativnim mehurovima i informisanja i u tome verovatno da nema ništa loše.

Da pređemo na brojeve

Manje od polovine ispitanika izražava veru u dobru poslovnu 2023. godinu, dok 19 procenata prosto ne veruje da će se išta slično desiti. Porast troškova, pad interesa za reklame i smanjenje broja pretplatnika… Sve to navodi čak i optimiste da budu sigurni da će biti otpuštanja i drugih mera umanjenja troškova proizvodnje (što obično uzrokuje i pad kvaliteta proizvoda).

Slabunjavo svetalce nade leži u ovogodišnjem opadanju popularnosti tradicionalnih društvenih mreža, kao što su Fejsbuk i Tviter, kojih su se stariji zasitili, a mladi ih odavno napuštaju

Sasvim je prirodno da preko 70 procenata lidera vidi izbegavanje informisanja kao noćnu moru. To je potpuno profesionalno i logično – ljudi zbog kojih radiš to što radiš ne žele to što im nudiš. To je egzistencijalni problem i zapravo je 12 procenata ispitanika koji “nisu zabrinuti” – neobično čudni ljudi, očigledno nesposobni da od sopstvenog uspeha vide opštu opasnost.

Lideri planiraju da se suprotstave ovoj zarazi proizvodnjom objašnjavajućih sadržaja (94%), tekstova u obliku pitanja i odgovora (87%) i inspirativnim pričama (66%). Produkcija “pozitivnijih” vesti je, hvala proviđenju, najmanje zastupljena (48%), ali je činjenica da je ovaj totalno neprofesionalan korak (farbanje crnog sveta u svetle boje radosne budućnosti) nešto što ipak prihvata polovina medijskih lidera.

Što se poslovne strane krize tiče, pretplata i članarina su ključne reči i lideri kažu da će uložiti svoje napore u taj kanal zarade (80%), što je zaokret od 180 stepeni u odnosu na nekad potpunu dominaciju reklama kao izvora prihoda. Loša vremena su učinila i da skriveno reklamiranje prestane da bude ružna reč na bilo koji način, da se za to pronađe prihvatljiviji izraz (embedovano reklamiranje) i da se raj informativno-etički otrov normalizuje. Što je baš loše.

Moramo da razgovaramo o Elonu

Većina lidera neće obraćati više mnogo pažnje na Fejsbuk (negativnih 30 poena) i Tviter (-28), nego će se baviti Tiktokom (+63), Instagramom (+50) i Jutjubom (+47), što su sve mreže koje pre svega koriste mlađe kategorije potrošača.

Logično je to – sve osim digitala umire, a na digitalu vlada omladina, kod koje će, više ili manje, morati da se naplati najveći deo onoga što se proizvodi.

Potencijalna implozija Tvitera pod neposrednim rukovođenjem Elona Maska naterala je novinare da razmisle o njegovoj vrednosti. Dok u Srbiji Tviter nema značaj uporediv sa Fejsbukom, njegov uticaj u Sjedinjenim Državama i razvijenoj Evropi daleko premašuje mršave prihode koje donosi vlasnicima. Više od polovine anketiranih smatra da bi nestanak Tvitera bio loš za novinarstvo (verovatno i zato što su svi redom na Tviteru), ali 17 procenata kaže da bi to umanjilo uticaj elite koja nije reprezentativna u odnosu na tržište i da to i nije tako loše. Linkdin se pojavljuje kao najpopularnija alternativa (42%), što više govori o tome da na Zapadu prave alternative Tviteru zapravo i nema (pošto su razlike između Tvitera i Linkdina ogromne).

Došlo je vreme za teške odluke – da li da izdamo profesiju i objavljujemo mnogo, mnogo više “pozitivnih”, “popularnih” proizvoda i tako bar usporimo nestanak informativnih medija, ili da ostanemo da izveštavamo kako profesija nalaže i – časno potonemo?

Najupornija babaroga među temama za izveštavanje, s kojom ćemo najteže izaći na kraj, posebno ako diktatori nastave da odvlače to malo pažnje na svoje ratove, a virusi da ubijaju milione, su klimatske promene. Frustracija izveštavanja o sve neizbežnijem smaku sveta kakvog znamo je tako temeljna i snažna da se kolege u svetu uveliko bave metodama preživljavanja za depresivne novinarke i novinare specijalizovane za temu. Ni publika nije ništa manje osetljiva i jako joj je teško “prodati” takve vesti.

Oko polovine anketiranih kaže da su u redakcijama stvorili specijalizovane timove za izveštavanje o klimatskim promenama, čak zapošljavajući nove ljude za taj posao (oko trećine lidera). Malo ispod polovine (44%) kaže da integrišu ovu temu i u ostale sektore izveštavanja (sport, biznis), a tri od deset ispitanih su razvili i strategiju u vezi sa klimatskim promenama za sopstvenu kompaniju.

Jer je glupo izveštavati o očiglednim, krupnim i vrlo štetnim promenama koje se upravo događaju, a ne misliti o tome šta će tvoja kompanija da radi kad je te promene sustignu, ako već nisu. U Srbiji se još nismo ozbiljno osvrnuli oko sebe u tom smislu.

Što se inovacija tiče, lideri kažu da će uložiti više resursa u podkaste i digitalne audio sadržaje uopšte (72%), ali i u njuzletere distribuirane imejlom (69%). Tu nema baš nikakvih iznenađenja, obe stvari su predmet obimnih tekstova i analiza, podkasti već nekoliko godina, imejl novinarstvo odnedavno, ali na sva zvona. I dok je podkast i dalje forma sa najvećim i najbržim rastom od svega drugog na tržištu, o imejl novinarstvu se tako ne govori samo zato što nije aktuelno dovoljno dugo za takve ocene. Ideja je, međutim, veoma privlačna, ali i opasna u smislu konkurencije većim medijima, pa je važno uključiti se u trend na vreme. Investiranje u video formate je takođe u porastu u odnosu na prethodnu godinu, možda kao posledica eksplozivnog rasta Tiktoka.

Tiha revolucija

Upotreba veštačke inteligencije je kontroverzna u gotovo bilo kojoj oblasti života i mediji nisu izuzetak. Zbog toga redakcije uvode mašinsko odlučivanje i kreaciju u sopstvenu produkciju vrlo tiho. Gotovo trećina lidera (28%) u ovom istraživanju kažu da je AI već normalan deo njihovih aktivnosti, a još 39% kaže da eksperimentišu u ovoj oblasti.

Tabua jednostavno nema – od formiranja mikro-komponovanih ponuda informisanja individualnim korisnicima, do produkcije polu-automatizovanog sadržaja.

Kako je rat potrajao, konzumenti su nastavili da se osipaju, samo još brže, a konekcija publike sa medijima koji im donose teške i mračne vesti nastavlja da puca i nestaje

Odlazak još štampanih izdanja u istoriju će se nastaviti, to je jasno, ali sve više TV produkcija otvoreno govori o ukidanju linearne transmisije (tradicionalno emitovanja TV programa) i prelasku na strimovanje, a o tome se ranije govorilo samo ispod glasa. Predviđa se da će upravo TV emiteri prednjačiti u otpuštanju radne snage, pritisnuti strimovanom konkurencijom koja je još napredovala u pogledu načina monetizacije programa, naravno na račun tradicionalnih TV kanala koji su u diversifikaciji i inovaciji kanala prihoda vrlo inertni.

Isti ovaj izveštaj od prošle godine, predvideo je eksploziju kreativnosti u kratkoj video-formi na društvenim mrežama, što se i dogodilo. Sada se forme produžavaju u potrazi za održivim modelom, odnosno stabilnim načinom monetizacije sve popularnijeg kratkog videa.

U isto vreme, individualni novinarski napori i projekti na Sabsteku i sličnim platformama (imejl novinarstvo, njuzleteri na ličnu adresu) počeće da proizvode neizdrživ pritisak na svoje autore – jedna osoba ne može predugo da proizvodi sadržaj potrebnim tempom bez odmora, bolesti ili vremena za bolje istraživanje teme o kojoj se izveštava. Čini se da će mali kolektivi i mikro-kompanije postati logično rešenje za ovaj problem. Videćemo.

Na kraju, recimo i da lideri ne vide Elona Maska kako lično upravlja Tviterom još dugo. Sve je jasnije, njemu i svakome ko nije znao, koliko je komplikovano voditi tako kreativnu i otvorenu svetsku zajednicu, a procep između Maskovih hvalisavih obećanja i realnosti postaje sve veći i vidljiviji. Ne samo što svi očekuju da Ilon jednostavno odustane uskoro, odnosno odstupi sa pozicije generalnog menadžera, nego se ni prodaja Tvitera ne isključuje kao mogućnost.