Čak 83,9 odsto srednjoškolaca prati vesti, najčešće preko interneta

Tradicionalne medije prevashodno koriste za praćenje sadržaja zabavnog karaktera (serije/filmovi/muzika), dok se o vestima i društvenim dešavanjama informišu uglavnom putem interneta, jer u istinitost vesti tradicionalnih medija ne veruju u dovoljnoj meri.

Ovo su neki od zaključaka istraživanja ,,Deca i tradicionalni i novi mediji“, koje je sprovela organizacija Prijatelji dece Srbije, povodom 20. novembra Međunarodnog dana deteta. U istraživanju, sprovedenom 8. oktobra, učestvovalo je 56 školaraca iz cele Srbije. Od toga, 37 devojčica, 18 dečaka i jedna osoba nije želela da se izjasni o polu. Prosečan uzrast učesnika istraživanja je 16 godina.

Televiziju koristi 89,3 odsto  dece

Rezultati istraživanja pokazuju da ispitanici najčešće koriste televiziju (89,3 odsto), potom radio (52,7 odsto), a nakon toga štampane medije (42.9 odsto).

Televiziju svakodnevno gleda 42 odsto njih, većinom zbog gledanja filmova i serija, a manji broj njih zbog informisanja. Kao dobre strane televizije navode mogućnost odabira programa, različitih i interesantnih filmova, serija, kvizova, te edukativnih programa.  Od negativnih fenomena, veliki broj dece smatra da na televiziji postoje i štetni sadržaji poput rijaliti programe, plasiranje lažnih informacija kojima je cilj da se stvori iskrivljena slika u društvu, spoljni uticaji na uređivačku politiku, da ima previše reklama, kao i da nema dovoljno sadržaja koji je deci zanimljiv.

,,Treba da se doda više dečijeg i kulturnog programa.’’, smatra jedan trinaestogodišnji dečak, dok je četrnaestogodišnja devojčica navela da ,,Televizija često prikazuje dosta neistine“.

Na radiju im smetaju reklame

Radio najčešće slušaju 1 do 5 puta nedeljno (43,3 odsto), nekoliko puta mesečno ga koristi 36,7 odsto učenika, dok ga svakodnevno sluša 20 odsto. Kako se navodi, učenici radio najčešće slušaju zbog mogućnosti da čuju različitu muziku, te se ukratko informišu o društvenim pitanjima. Najčešće ga slušaju u kolima, a neki od razloga zbog kojih ga slušaju navodili su kvalitetan i zanimljiv sadržaj, manje loših fenomena i manje medijske manipulacije.

Oni koji ne slušaju, uopšteno, smatraju da je radio prevaziđen, te da postoje drugi načini za informisanje i praćenje sadržaja, navode da postoje sve više „dosadnih emisija i reklama, a asve manje muzike“.

Najmanje se informišu putem novina

Ovo istraživanje je pokazalo da od sve tri vrste tradicionalnih medija, učenici najmanje koriste štampane medije (42.9 odsto), a od onih koji čitaju novine/nedeljnike najveći procenat njih to radi nekoliko puta mesečno (62,5 odsto).

Iako se u većini izjašnjavaju da ne prate štampane medije, učenici imaju izgrađen stav i pogled na njih.

„Kada smo ih pitali za mišljenje o dnevnoj/nedeljnoj štampi, u većini ističu fenomene poput: lažnih vesti, skandalizacije, neprofesionalnosti i plasiranja netačnih informacija u javnosti, te da ne postoji sadržaj koji je za njih od značaja“, navode iz organizacije Prijatelji dece Srbije.

,,Nedeljna štampa je veoma važna zato što ljude treba informisati o dešavanjima, kako u okolini tako i šire, ali druga je stvar što sve te informacije nisuuvektačne, istinite ili blagovremene.“, navela je jedna devojčica od 16 godina.

,,Moje mišljenje je da previše stavljaju skandaloznih naslovnih strana i da pišu o nekim nebitnim stvarima.’’, napisao je trinaestogodišnji dečak.

,,Nesviđa mi se jer su dosta cenzurisane i glavne vesti su najčešće o životima poznatih, crna hronika i politika. Možemo naći dosta lažnih vesti.’’, smatra sedamnaestogodišnja devojčica.

Srednjoškolci se u apsolutnoj većini izjašnjavaju da prate vesti i trenutna društvena dešavanja (83,9 odsto). To rade uglavnom putem interneta i internet portala (45 odsto), potom društvenih mreža (34 odsto), dok televizijom i štampanim medijima svega 21 odsto. Internetu i društvenim mrežama se najčešće okreću zbog njihove pristupačnosti, brzog dolaženja do potrebnih informacija, te mogućnosti selekcije i lakog odabira sadržaja koje će pratiti.

Nedovoljno medijskog prostora za decu

„Kad smo decu pitali kako sebe, odnosno kako vide izveštaje o deci i programe za decu u medijijma, u većini su stava da nema dovoljno kvalitetnog sadržaja koji bi njima bio zanimljiv, te da se deca često prikazuju kao žrtve/nasilnici, a da se uspesi dece zanemaruju i ne daje im se medijski prostor“, ističu organizatori istraživanja.

-,,Nedovoljno je zastupljeno jer se previše obraća pažnja na plasiranje sadržaja tj.pravljenje sadržaja koji će više interesovati javnost.’’, dečak, 16godina

-,,Na decu seneobraća se pažnja, osim ako nije neka nesreća, ubistva ili otmica.’’, dečak, 13 godina

-,,Izveštavanja je jako malo, i programa za decu je jako malo.’’‚ devojčica, 17 godina

-,,Ako mediji odluče da objave nešto o deci to je uglavnom u lošem smislu (alkoholisanje i narkomanija). Zašto nekad ne izveštavaju o uspehu učenika na takmičenjima?’’, dečak, 17god

Najviše koriste fejsbuk, instagram i snepčet

Svi srednjoškolci, učesnici istraživanja, koriste internet. Putem njega se najčešće informišu o društvenim pitanjima, komuniciraju sa drugima, a svi su aktivni makar na jednoj društvenoj mreži.

„Najzastupljenije društvene mreže fejsbuk, instagram i snepčet“, pokazuje ovo istraživanje.

U većini (51,8 odsto) srednjoškolci se izjašnjavaju da jesu, dok 48,2 odsto njih izjasnilo da nije imalo nikakvo obrazovanjeo korišćenju interneta i društvenih mreža, bilo formalnim ili neformalnim kanalima obrazovanja.

„Od onih koji nisu prisustvovali bilo kakvoj edukaciji na temu, zanimalo nas je koji je bio njihov izvor informacija o društvenim mrežama i korišćenju društvenih mreža. Deca se u većini oslanjaju na članove porodice (57 odsto), potom na drugove/drugarice (30 odsto), i samostalno (13 odsto)“, navode iz organizacije „Prijatelji dece Srbije“.

Kada su pitali učenike da li smatraju da znaju sve što je potrebno za korišćenje te zaštitu na društvenim mrežama i internetu, u većini su stava da nemaju sve potrebne informacije (56,6 odsto). Razlozi koje tu navode se načešće odnose na konstantnu promenu društvenih mreža, razvoja interneta, ipotrebu kontinuiranog praćenja promena:

,,Smatram da nije bilo dovoljno izvora informacija o tome, a potrebna je jer je to zanimljiva i važna tema’’, naveo je jedan osamnaestogodišnjak.

Ono što smatraju najvažnijim za korišćenje interneta i društvenih mreža, kako se navodi u istraživanju, po mišljenju srednjoškolaca je bezbednost i zaštita identiteta, kao isadržaj koji dele i postavljaju po društvenim mrežama. Savete koje su naveli za one koji prvi put kreću u svet društvenih mreža su:

,,Da ne ostavljaju sve svoje podatke, da ne razgovaraju sa nepoznatima.’’, dečak, 18 godina; ,,Da budu upoznati da na društvenim mrežama vrebaju predatori.’’, devojčica, 16godina; ,,…Da nikom ne odaju svoju lozinku.’’, devojčica, 16 godina; ,Da budu svesni opasnosti interneta i svesni kakve stvari kače na profile.’’, devojčica, 16 godina; ,,Da ne treba da dele svoj intimni život na istim, da paze koga puštaju da im gleda profil, itd.’’, devojčica 16 godina; ,,Da ne kače neprimerene slike.’’, devojčica, 14godinaKritičko preispitivanje informacija na društvenim mrežama; ,,Da ne veruju svemu ili svakome na društvenim mrežama.’’, dečak, 16 godina; ,,Da nije sve što će pročitati istina i da ne mogu verovati svima i svemu na internetu’’, devojčica, 14 godina.

Preporuke

Nakon ovog istraživanja „Prijatelji dece Srbije“ naveli su par preporuka:

* Osnažiti radnike u obrazovanju i hitno uvesti obavezne programe medijskepismenosti, od najranijeg uzrasta.

*Uticati na predstavnike medija da kreiraju kvalitetniji sadržaj za decu i bolje informišu decu o važnim pitanjima.

*Zaštititi identitet dece u medijskom izveštavanju i striktnije sankcionisati kršenje dečijih prava u medijima.

*Pokrenuti široku javnu kampanju za informisanje roditelja o medijskoj pismenosti i zaštiti dece u digitalnom prostoru