Čečen: Potreban naporan rad da bi se razvila svest o potrebi profesionalnih medija

Potrebno je uložiti ogroman naporan rad, godinama i decenijama, da bi se kod građana razvila svest o tome zašto su im potrebni profesionalni mediji, zašto oni ne mogu sami da se finansiraju na tržištu i na kraju šta će se dogoditi ako takvi mediji nestanu, kazao je u specijalnoj epizodi Danasovog podkasta novinar i urednik Centra za istraživačko novinarstvo (CINS) Branko Čečen.

On je istakao i da su mediji ovih dana na „vrlo jednostavnom testu“, a to je šta objavljuju u egzistencijalno važnim stvarima za njihove korisnike.

„Mi imamo strahovito poverenje u ono što radimo. Građani nalaze načina da dođu do nas iako nismo na televizijama, iako nismo u novinama. Onog trenutka kad date tačne i potrebne informacije, naročito one iznenađujuće u odnosu na zvanične informacije, tog trenutka stičete poverenje i vidite da ljudi prestaju da razmišljaju ‘da li nas ovi lažu’ nego ‘šta sad da radimo’“, naveo je Čečen.

Urednica Južnih vesti Gordana Bjeletić kazala je da građani u njihovom slučaju sve više učestvuju u kreiranju sadržaja, naročito kada je istraživački deo posla u pitanju. Korona kriza je, tvrdi, njihov medij dodatno približila čitaocima sa juga Srbije.

„To donekle može da laska kada dobijemo poruku ‘samo vi možete da nam pomognete’, ali nam to, s druge strane, stvara samo još veću odgovornost prema ljudima koji nas čitaju, a govori i kakva je situacija generalno u društvu i medijima. Najbolju kampanju i promociju profesionalnog novinarstva uradila je vlast u prethodnom periodu jer time što su manipulisali i prikrivali informacije kod građanima stavila do znanja da za pravu informaciju mogu da se obrate samo profesionalnim medijima“, objasnila je Bjeletić.

O opštem poverenju građana u medije govorio je i zamenik direktora USAID-ovog projekta za održivost medija Mladen Velojić, podsetivši i na podatke njihovog prošlogodišnjeg istraživanja po kom je više od 70 odsto ispitanika navelo da nisu spremni da plate medijski sadržaj, dok bi njih 11 odsto podržalo svoje lokalne medije.

„Istraživanje o potrebama građana kada je medijski sadržaj u pitanju pokazalo da je građanima potrebno više komunikacije sa medijima, više učešća u kreiranju medijskog sadržaja i da bi, ukoliko bi do toga došlo, publika bila voljna da finansijki podrži medij“, naveo je Velojić.

Urednica Nove ekonomije Biljana Stepanović kazala je da se u Srbiji svakodnevnim fabrikovanjem „lažnih vesti“ već osam godina intenzivno radi na opštem gubitku poverenja u medije.

„Ljudi su sistematski obmanjivani, zbunjivani i treba biti dosta motivisan i upućen u tu materiju da biste razlikovali profesionalne medije od onih koji šire laži i propagandu“, kazala je Stepanović.

Ona smatra da to može da uradi samo jedan mali sloj upućenih i zainteresovanih ljudi, a ostali koji su dovedeni u situaciju da razmišljaju o zdravlju, poslu i temama koje ih direktno pogađaju, neće povrh svega razmišljati i o medijima.

„Moje mišljenje je da mi precenjujemo zainteresovanost za medije, ljudi su pritisnuti životom, i očekivati od njih da razmišljaju i o nama je optimistično i narcisoidno“, istakla je urednica Nove ekonomije.

Na osnovu podataka prošlogodišnjeg istraživanja USAID-a pokrenuta je kampanja „Nezavisni mediji zavise od tebe“ u cilju skretanja pažnje na važnost nezavisnih medija, ali i o neophodnosti finansijske podrške samih građana tim medijima.

Gligorijević: Finansijska podrška od strane građana najtransparentiji model finansiranja

Novinarka Vremena Jovana Gligorijević, takođe je, u intervjuu za Danas, komentarisala spremnost građana da finansijski podrže profesionale medije.

„To je proces koji mora da ide u dva smera: jedan je podizanje svesti građana da su nezavisni mediji dužni samo njima – građanima, a drugi je menjanje svesti nezavisnih medija. Imam utisak da mi, kad tražimo finansijsku podršku građana, imamo osećaj sramote, kao da prosimo. A suština je da je to jedini potpuno transparentan model finansiranja i jedini model koji zaista garantuje potpunu nezavisnost. Iako radim u vrlo tradicionalnom mediju – štampanoj periodici – vrlo sam svesna da i mi moramo da se menjamo, a da u tom procesu već kasnimo. Nedeljnici širom Evrope nalaze načine da animiraju građane, sa naglaskom na mlade, tako što ih privlače načinom izveštavanja, dodatnim proizvodima ili uslugama. Šta znam, znam nekolicinu ljudi koji iz želje da finansijski pomognu, svakog četvrtka kupe po dva-tri primerka Vremena. Naravno, malo je takvih, ali jeste neka baza od koje bi se moglo početi. I da ne zaboravim: neophodan uslov za finansijsku podršku građana medijima jeste da građani budu digitalno i finansijski pismeni. Da nauče kako da bezbedno i uz dva klika finansijski podrže medije“, kazala je Gligorijević.

Celu epizodu možete poslušati na OVOM LINKU.