„Chat GPT formuliše rečenicu ljudskije nego čovek“: Sagovornici N1 o rizicima i šansama veštačke inteligencije

Razvoj veštačke inteligencije, jačanje propagande u vremenima političkih i ekonomskih previranja i novi stilovi izveštavanja usred finansijske krize imaće snažan uticaj na 2024. godinu, rezultat je analize Rojtersovog instituta.

Svetski ekonomski forum je u svom godišnjem istraživanju rizika kao najveću opasnost u naredne dve godine označio dezinformacije koje mogu da se šire upotrebom veštačke inteligencije.

Novinarka Raskrikavanja Marija Vučić ocenjuje da pojmom dezinformacija možemo da obuhvatimo sve vrste manipulacija.

„Dezinfomacija neka bude svaka netačna informacija, tvrdanja koja ne odgovara činjeničnom stanju, koja ne odgovara istini“, navodi novinarka Vučić.

Veštačka inteligencija doprinosi širenju dezinformacija na načine koji su bili neslućeni pre godinu dana.

„Brzina kojom veštačka inteligencija napreduje i u oblasti dezinformacija je neverovatna. Već imamo zloupotrebe veštačke inteligencije u medijima. Imamo upotrebu Deepfake, Chat GPT za fabrikovanje lažnih vesti“, objašnjava Vučić.

Kako navodi, prema nekim istraživanjima u nekim situacijama je moguće „provaliti“ da je u pitanju tekst.

„Chat GPT neverovatno brzo uči da formuliše rečenicu ljudskije nego što to radi čovek“, navodi.

Kreatorima sajtova koji sadržaj proizvode koristeći veštačku inteligenciju, smatra Vućič, nije cilj da informišu.

„Da im je cilj da informišu oni bi se bavili novinarstvom. Cilj im je recimo zarada jer takvi sajtovi generišu nekakve prihode preko Google reklama ali cilj može biti i politički obračun“, zaključuje.

Koliko će se ova tehnologija zloupotrebljavati, navodi, tek ćemo da vidimo jer je pred nama izborna godina u svetu.

Filip Milošević iz Share fodnacije kao veliki problem izvdaja „uređivanje“.

„Internet je jedna jako velika stvar. Mnogo ljudi je godinama pisalo različite stvari koje imaju smisla i koje nemaju smisla na Internetu i sada prosto svi ti modeli su trenirani bez neke preterane moderacije. I oni su usisali u sebe ogromne količine različitih sadržaja. Ko to uređuje – niko. Uređuju neki algoritmi uz pomoć nekih ljudi i to je vrlo sporno zato što može da bude diskriminišuće i može na različite načine da naudi nama kao društvu i demokratiji pre svega“, objašnjava Milošević.

Džejms Lendej sa Stenforda ukazao je da se ne zna odakle tačno na primer CHAT GPT crpi informacije, da li je to Reddit ili relevantni izvori. A koliko mi znamo odakle dolaze informacije koje nam generiše veštačka inteligencija upravo predstavlja problem, smatra Milošević.

„Upravo to je problem, što ti sistemi rade tzv. kroling. Ti botovi idu internetom i skupljaju sve što mogu da skupe. Postoje posebni modeli koji su bazirani samo na određenim izvorima informacija, specijalizovani za recimo medicinu, pravo“, ističe.

Međutim, navodi Marković, veliki, komercijalni modeli koje koristimo retko biraju sadržaj.

„I to je veliki problem intelektualne svojine i autorskih prava i to što su ti modeli trenirani na našim ličnim podacima, a mi nikada nismo pristali možda 2007. kada smo otvarali Facebook nalog i kada smo tamo neke uslove korišćenja prihavtili ili politiku privatnosti – sigurno nas nisu pitali da li pristajete da Chat GPT 2023. sada vuče vaše podatke i trenira svoje modele. Oni jesu ažurirali sve te uslove korišćenjam, ali da li su građani svesni svega toga – bojim se da ne“, objašnjava Marković.

„Dezinformacija će biti vazda“

Novinarka Marija Vučić navodi da ne zna kako će biti rešavana situacija sa dezinformacija u vezi sa izborima.

„Definitivno će uvek postajati dok je čovečanstva. Dok je izbora uvek će postojati oni kojima će odgovarati dezinformacije. Mislim da je pretenciozno da će ljudi prestati da budu kvarljiva roba da ih neće mamiti vlast i da neće biti u iskušenju da koriste nečasna sredstva. Mislim da će dezinformacija biti vazda. Samo smo sada pred velikim izazovom jer je taj proces automatizovan“, zaključuje.