Čitali smo: „Uvod u naučno novinarstvo“ Martina Anglera

Posledice pogrešnog izveštavanja o nauci mogu biti nesagledive. Osim lažne nade, koja se neretko pruža bolesnima, loše bavljenje naučnim novinarstvom često širi i strah od raznih asteroida, solarnih oluja i drugih apokalipsi. Oni novinari koji ne žele da na ovaj način zaluđuju javnost na raspolaganju imaju knjigu naučnog novinara Martina V. Anglera „Uvod u naučno novinarstvo“ koja pruža širok spektar saveta, dodatnih onlajn resursa i literature bitne za bavljenje ovom sferom novinarstva. Anglerova knjiga u Srbiji je dostupna u izdanju Centra za promociju nauke (prevod Milorada Jevtovića).

Statistička pismenost

Jedno od najbitnijih znanja koje bi svaki novinar koji se bavi naukom morao da ima jeste statistička pismenost. „Ako se nađete u nedoumici, posavetujte se sa statističarem ili drugim stručnjakom da razjasnite kako treba da tumačite neki statistički podatak. Naime, to je ono što sam ja učinio za ovo poglavlje“, piše Angler u delu knjige koji se bavi statističkom pismenošću. On objašnjava i nekoliko bazičnih pojmova koji moraju biti jasni svakom novinaru koji se bavi naukom. Jedan od tih pojmova je neizvesnost: Angler upozorava da u nauci retko nailazimo na apsolutne istine, pa se moramo čuvati upotrebe i saopštavanja univerzalnih istina koje uključuju procente i brojke.

Autor nam skreće pažnju i na važnost validnosti podataka, apelujući na novinare da ne veruju slepo naučnicima, pošto i oni mogu načiniti greške u merenju ili veličini uzorka. „Pitajte ih šta su uradili i zašto su to uradili“, preporučuje Angler. On dodaje i da „rezultati istraživanja često važe pod veoma specifičnim uslovima“, zbog čega naučni novinari moraju da paze na ograničenja studija. Ukoliko u studiji nema ograničenja „treba da vam se oglasi alarm“, piše Angler. „Brojevi ne moraju biti pouzdani, kao ni naučnici“ i zato, ako se bavimo naučnim novinarstvom, treba da se pazimo i lažnih autoriteta, smatra on.

FakeNews Tragač se u više blogova (1, 2, 3, 4, 5) bavio upravo statističkom pismenošću, s obzirom na to da mediji neretko upadaju u zamke tumačenja podataka iz istraživanja težeći senzacionalizmu umesto istini.

U kakve zamke upadaju mediji kada izveštavaju o nauci?

Knjiga „Uvod u naučno novinarstvo“ nudi i pregled nekoliko zamki u koje novinari upadaju dok pišu o naučnim istraživanjima. Jedna od njih odnosi se na takozvano „izostavljanje“, a podrazumeva isključivanje „određenih događaja i činjenica prilikom izveštavanja o nalazima istraživanja“. „Ako vaše izostavljanje krivi ili pogrešno predstavlja pravu poruku studije, učinili ste pogrešku“, upozorava Angler. Naši mediji najčešće upadaju upravo u ovu zamku prilikom izveštavanja o nauci, a Tragač je u dosadašnjem radu više puta skrenuo pažnju upravo na takve vrste dezinformacija.

Prošle godine je, recimo, portal Ekspres vesti objavio da je 96% slučajeva omikrona (varijante korona virusa) u Nemačkoj zabeleženo među potpuno vakcinisanim stanovništvom. Tekst se poziva na izveštaj Instituta Robert Koh, ali izostavlja činjenicu da vakcinalni status zapravo nije bio poznat za više od polovine obolelih.

Na sličan način izostavljale su se i činjenice vezane za ekonomske pokazatelje, pa je uspeh Srbije i preuveličavan i umanjivan u zavisnosti od toga koje medije pratite. Početkom 2020. godine prorežimski portali su pisali da su plate medicinskih sestara povećane za oko 20 hiljada dinara u odnosu na 2008. godinu, prilažući tabelu s podacima u kojima su prikazane samo plate iz 2008, 2009, 2011. i 2020. godine, bez osvrtanja na realne zarade, promene kursa i druge ekonomske indikatore.

S druge strane, u medijima kritički nastrojenim prema vlastima i dalje se često čuje teza da je Srbija 4. najsiromašnija zemlja u Evropi. Ova teza zasniva se na istraživanju Eurostata koje pak ne obuhvata Moldaviju, Ukrajinu i Belorusiju, koje imaju lošije ekonomske pokazatelje od Srbije.

Osim na „izostavljanje“, Angler skreće pažnju i na zamke „jezičke dvosmislenosti“, posebno u rečima značajnost, učestalost irizik, koje imaju različita značenja u statistici i u svakodnevnom jeziku. Tu je i zamka „upotrebe prosečnih vrednosti“, jer postoje razne vrste takvih vrednosti koje novinari često mešaju i pogrešno primenjuju. Naposletku, autor upozorava i na zamke zasnovane na „nedostacima nacrta istraživanja“, koje potiču od potpunog zanemarivanja ili lošeg tumačenja metodologije istraživanja. U ovu zamku naši mediji upali su kada su zaključili da visoki ljudi imaju dvostruko veće šanse da budu zaraženi virusom korona na osnovu nerecenziranog istraživanja koje je sprovedeno elektronskim putem i preko telefona i zasnivalo se na poverenju istraživača u odgovore ljudi koje nikada nisu ni videli.

Koji su najbolji alati za utvrđivanje naučnih činjenica?

Anglerova knjiga napisana je u formi priručnika koji čitaocu nudi mnoštvo mogućnosti za unapređenje znanja o izveštavanju o nauci. Ona nudi i nekoliko alata za utvrđivanje činjenica, a naučnim novinarima skreće pažnju na to da su oni naročito dužni da izveštavaju o proverenim činjenicama, te da ne smeju nasedati na manipulacije. Angler i njegovi sagovornici iz sveta nauke slažu se da su zdrav razum i skeptično mišljenje ipak najkorisniji alati za tačno, nepristrasno i naučno utemeljeno izveštavanje. „Najbolji alati za proveru činjenica ne počivaju na računaru; to je vaš vlastiti sumnjičavi um koji bi trebalo da vas navodi da ispitate svaki delić informacije koju vam upućuju naučnici, lobisti ili političari“ piše Angler i zaključuje da „zajedno sa dobrim starim zdravim razumom ovo sredstvo čini čuda“.