Unsplash
„Igram igrice ili gledam nešto što me interesuje, gledam Anime i neke filmove i serije, poput La Casa de Papel, Walking dead.
„Kad nešto ne umem da pređem u igrici onda pogledam kako je neko drugi to prešao“, kaže Stefan za BBC na srpskom.
Ovaj učenik sedmog razreda Osnovne škole „Veljko Dugošević“ na Zvezdari ima TikTok, Instagram, Stim i još neke društvene mreže i platforme.
Srbija prednjači po broju dece mlađe od 13 godina koja koriste društvene mreže, pokazalo je najnovije istraživanje Deca Evrope na internetu sprovedeno u 19 evropskih zemalja.
Značajan broj dece u Srbiji između 9 i 11 godina kaže da koristi društvene mreže svaki dan – čak 45 odsto dok je taj procenat u Nemačkoj 11.
„Zanimljivo je, recimo, da upotreba društvenih mreža na dnevnom nivou među decom uzrasta između 12 i 14 godina varira značajno, od 10 odsto u Finskoj, do čak 86 procenata u Srbiji i Rusiji“, navodi Tijana Milošević koja je učestvovala u istraživanju u pisanom odgovoru za BBC.
Profil na Instagramu Stefanu najviše služi za dopisivanje sa drugarima i dogovore oko treninga kik boksa.
On voli da igra fudbal ili igre skrivača – kad se podele u timove gde svaki ima tragače i skrivače.
„Ume da bude baš napeto“, kaže on.
„Niko neće napolje“
Dok su generacije odrastale osamdesetih i devedesetih, kao i starije, u kuću u slobodno vreme ulazile samo u nuždi ili na ultimativni zahtev roditelja – da jedu, danas je situacija posve drugačija.
Stefan ima probleme jer mu se često dešava da ne može da okupi drugare za igre uživo.
„Ja bih išao napolje kad bih imao s kim, koga god zovem nikad niko neće napolje.
„Ako ja provedem tri sata na kompjuteru, oni provedu najmanje šest, ja mogu da igram do pola 11, oni krenu u 22 i igraju do četiri ili pola pet ujutro“, kaže Stefan.
Slično je i sa mlađima.
Njegova mlađa sestra Sara ima telefon koji, takođe, koristi svakog dana, uglavnom za igrice i snimanje klipova za Tik Tok.
Ona je četvrti razred.
Kako ograničiti upotrebu telefona i kompjutera jedan je od najvećih roditeljskih izazova za njihovu mamu Adrianu.
„Došlo je nenormalno vreme, ja više ne znam kako da se borim s tim.
„Verovatno je to i sukob generacija, mi kad smo bili mali nisu postojali telefoni, sad dete od dve godine ima telefon“, kaže ona za BBC.
Problem je u roditeljima, dodaje.
„Ne može dete da bude na igricama do četiri ujutro, ako roditelj to ne dozvoljava.
„Oni su sad u pubertetu, gde se svađaju, odgovaraju, sve im smeta i ja sam loša mama – niko me ne želi, drugovi ga provociraju da nikad ne bi želeli da imaju roditelje kao on, jer nema igranja igrica“, kaže ona.
Pravilo je da radnim danima, kad deca idu u školu, u deset moraju u krevet.
„To je borba svaki dan“, ističe Desančić.
Kad su ona i suprug na poslu ili odu na poslovni put, svesna je da dece više vremena provode onlajn.
Takmiče se u video igrama i dok traje nastava od kuće.
„Njima kad je onlajn nastava, oni su kao uključeni, a tad su sva deca na igricama.
„Uđu na neki disko (Discord, prim. aut)., ni ne razumem šta kažu, ali uvežu se i igraju“, kaže Adriana.
U igri Stefan nekad i pravi gradove i smišlja oružje.
„On je krenuo sad da pravi logo, ali to je tri odsto od ukupnog vremena provedenog za kompjuterom.
„Što kaže moj suprug, prave neki svoj svet koji je totalno nerealan“, ističe ova mama zabrinuto.
Dok je Stefan nekoliko puta snimao kako igra video igre, 60 odsto dece i mladih ljudi u Srbiji nikada ne koriste internet u kreativne svrhe, kao što je deljenje sadržaja (video snimaka ili muzike) koju su sami stvorili, navodi se u izveštaju za Srbiju.
Istraživanje je sprovedeno 2020. godine.
Šta je još pokazalo istraživanje?
- U nekim zemljama, kao što su Nemačka i Slovačka, manje od 10 odsto dece uzrasta 9-16 godina, bilo je uznemireno nečim onlajn, dok u Češkoj, Malti, Rumuniji, Srbiji, Španiji i Švajcarskoj više od 30 odsto dece prijavljuje da ih je u poslednjih godinu dana nešto uznemirilo na internetu.
- U Srbiji je značajan broj dece i mladih uzrasta od 9 do 16 godina koji su videli slike seksualnog sadržajatokom protekle godine, čak 50 odsto, u poređenju sa Francuskom gde je taj broj najmanji (21 procenat).
- U Srbiji je šest odsto dece iskusilo vršnjačko nasilje na internetu bar jednom mesečno, a 13 odsto nekoliko puta u toku prethodne godine. Najmanji broj dece iskusio je vršnjačko nasilje na internetu bar jednom mesečno u Hrvatskoj, Francuskoj i Italiji (dva procenta), a najveći u Poljskoj i na Malti (13 i 11 odsto).
- U Srbiji je četvrtina – 24 odsto dece videlo poruke mržnje jednom mesečno ili češće, u poređenju sa Poljskom, gde je taj broj najveći (48 odsto), i Nemačkom gde je taj broj najmanji (četiri procenta). U Hrvatskoj je to slučaj sa 11 odsto dece.
- Srbija prva zemlja u Evropi po procentu dece koja pomažu roditeljima kada naiđu na poteškoće odnosno ne znaju da nešto urade na internetu – 69 odsto dece u Srbiji je izjavilo da je u takvim situacijama pomoglo svojim roditeljima ili starateljima, u odnosu na 12 odsto dece u Nemačkoj.
Nalazi izveštaja Deca Evrope na internetu
Slučaj Hrvatska
Među 19 evropskih zemalja gde je sprovedena anketa bila je i Hrvatska.
Istraživanje je pokazalo da svako treće dete uzrasta od devet do 17 godina komuniciralo preko interneta sa ljudima koje nisu upoznali.
Skoro svako peto dete u Hrvatskoj je reklo da im roditelji „nikad“ ili „skoro nikad“ ne razgovaraju sa njima o time šta rade na internetu.
Ovo ne čudi kad se zna da dve trećine roditelja misli da su deca sposobnija od njih u upotrebi novih tehnologija.
„Iako deca često znaju više stvari da urade onlajn nego roditelji, to zapravo ne znači da će nužno uraditi ispravnu stvar kada je u pitanju privatnost ili da će znati kako da postupe u određenim situacijama koje se odnose na bezbednost na internetu.
„Bitno je razgovarati sa decom o tome i to što ranije“, upozorava Milošević.
Važno je znati da deca često ne govore roditeljima ili nastavnicima kada ih nešto uznemiri na internetu, napominje ova istraživačica u Centru za borbu protiv vršnjačkog nasilja na Univerzitetu u Dablinu.
U Srbiji manje od polovine dece (41 odsto) traže pomoć od roditelja/staratelja kada ih nešto uznemiri onlajn, pokazalo je istraživanje Deca Evrope na internetu.
Na sajtu Vlade Srbije pametnoibezbedno nabrojani su neki od najpoznatijih izazova na internetu.
Neki od njih mogu biti i opasni, pa čak i smrtonsoni – poput lizanja ve-ce šolje tokom pandemije korona virusa do pretrčavanja kružnog toka između automobila i kamiona.
Tinejdžeri snimaju te opasne scene da bi se zabavili, ali i dobili što više lajkova među vršnjacima.
Mnoge je posebno zabrinula vest da je Interpol prošle godine obavestio Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srpske da je za 3. mart najavljeno masovno samoubistvo mladih na TikToku.
Nedugo, potom i MUP Srbije je upozorio roditelje da prate aktivnosti dece na mrežama.
I u svetu postoje brojni slični primeri i to ne samo među mladima.
Italijansko tužilaštvo pokrenulo je prošle godine istragu zbog sumnje da je desetogodišnja devojčica iz Palerma koja je preminula u kupatilu, pred smrt igrala blekaut – takozvanu „igru onesvešćivanja“, prenosi Gardijan.
Ovaj izazov bio je popularan na mreži za deljenje video zapisa TikTok.Kineski lekari upozorili su pre nekoliko godina ljude da ne kupuju slatkiše u obliku sijalice kako bi učestvovali u opasnom onlajn izazovu.Korisnici na društvenim mrežama kupovali su masovno šećerne sijalice i postavljali slike i video zapise na kojima pokušavaju da uguraju ceo slatkiš-sijalicu u usta, prenosi Šangaj dejli.
Korisne aplikacije za roditeljsku kontrolu
Intrenet nije samo mesto gde vreba opasnost.
Među popularnom muzikom i klipovima Jutjubera postoje i kanali obrazovnog karaktera koji su namenjeni mlađem uzrastu.
Da biste stigli do njih moguće je instalirati aplikaciju Youtube kids – ona nudi 31 preporučeni kanal za decu.
Postoje i drugi načini kontrole bezbedne upotrebe interneta.
Aplikacije roditeljskog nadzora mogu biti korisna alatka kad ne možete da se dogovorite o korišćenju računara ili mobilnih telefona.
Ove aplikacije imaju engleski naziv „Parental control“ i omogućavaju roditeljima da kontrolišu i nadgledaju kako njihova deca koriste telefone.
Besplatna aplikacija Secure Parental Control omogućava roditeljima da kontrolišu šta rade njihova deca na internetu, koje aplikacije koriste, koga pozivaju, ko njih poziva, s kim se dopisuju, gde se nalaze.
Ona omogućava i blokiranje aktivnosti koje se smatraju neprikladnim.
Na aplikaciji Kids Place pravi se „profil“, i roditelj određuje šta dete može da koristi u skladu sa odredbama koje se na početku postavljaju.
Čim se pokrene profil, dete će koristiti telefon onako kako su roditelji podesili.
Screen Time Parental Control pomaže roditeljima da odviknu ili da na vreme naviknu decu koliko će vremena moći da provedu na internetu.
Sve ove aplikacije su besplatne i moguće ih je skinuti sa Gugl plej prodavnica.
Uz to, svi pametni telefoni – ajfoni ili sa Android operativnim sistemima unutar sopostvenih podešavanja nude i opciju ograničenja vremena provedenog za ekranom ili na pojedinačnim društvenim mrežama.
Precizna uputstva objavljena su na zvaničnom sajtu pametnoibezbedno, a postoji i kontakt centar na broju 19833.
Deca znaju o bezbednosti
U porodici Desančića, roditelji ne korista aplikacije da deci ograniče vreme provedeno onlajn.
Adriana i njen suprug pokušavaju da sve s decom postignu razgovorom, a da pritom kad im nešto obećaju – to obećanje ispune.
„Rekla sam mu koliko vremena provede učeći, toliko vremena će dobiti da igra igrice.
„To je stvar nekog dogovora i poverenja deteta, jer ja ću izaći, on će ostati sam, mora tako“, kaže Adriana.
Preterivanje ne samo da otvara pitanje bezbednosti na internetu, zbog čega im ručno redovno kontroliše telefone, već utiče i na dečiji nervni sistem, smatra.
„Njegov drug je pre neki dan slomio prst, jer se iznervirao u igrici i klepio u sto“, kaže Adriana.
Deca znaju dosta o bezbednosti na internetu, pričali su i kod kuće, a i u školi su imali predavanja o tome.
„Do sada nisu imali slučaj da im neko nepoznat piše.
„Desilo se da je Stefan ostavljao komentare nekim ljudima, ali smo pričali i dogovorili se da to više ne radi“, kaže Adriana.
Dobro razmisle i koje fotografije će objaviti.
„Moji klinci su u principu vrlo svesni, šta je dobro, a šta ne“, zaključuje ona.
Filmovi o novinarima i za novinare
Snaga dobre priče: O mitologiji medija
Deset medijskih sporazuma za „zajedničku budućnost” sa Kinom, zemljom cenzure i progona novinara
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.