Dezinformacije oružje digitalne bitke u ratu u Ukrajini

Koliko su zaista opasne bitke za istinu i dezinformacije, dokaz je i nedavni primer u kome su preko noći na društvenim mrežama i u medijima objavljeni tajni planovi vojne podrške Ukrajini SAD i NATO i evropskih zemalja. Te iste izuzetno važne vojne informacije bile su i meta kritika zbog svoje legitimnosti i istinitosti, čak i pre objavljivanja.

Hronološki, navodni poverljivi dokumenti pojavili su se gotovo istovremeno na društvenim mrežama Tviter i Telegram i odmah su skrenuli pažnju američkog Ministarstva odbrane, koje je sprovelo istragu.

„Svesni smo izveštaja o objavljenim objavama na društvenim mrežama, a odeljenje razmatra slučaj“, rekao je portparol Pentagona američkim medijima odmah nakon njihovog objavljivanja.

Američki nedeljnik Register, specijalizovan za objavljivanje informacija o temama vezanim za borbu protiv dezinformacija, u analizi ove teme piše da tajni dokumenti, ako su istiniti, na prvi pogled deluju ubedljivo iako su izmenjeni.

U izmenama, navodne američke procene o ubijenim Ukrajinacima su bile preuveličane, a istovremeno su zanemarene ruske žrtve u sukobu. Sve objavljeno što bi moglo biti znak da kampanja dezinformacija koju podržava Kremlj postaje ozbiljna.

Gotovo istovremeno sa saopštenjima u američkim medijima reagovala je i ruska strana. Naime, „Siva zona“, proruski Telegram kanal, te objave je nazvao „dezinformacijama zapadnih obaveštajnih službi kako bi se naša komandna struktura dovela u zabludu u identifikaciji strategije neprijatelja u sledećem kontranapadu“.

U svetlu dva demantija objavljenih informacija, važno je napomenuti da su reakcije obe strane u ratu u Ukrajini na navodno objavljena dokumenta koja pokazuju porast svesti o ulozi informacionih operacija na internetu u vreme rata su važni.

Takođe je vredno naglasiti da su planovi vojne pomoći Ukrajini nastali nakon slične serije objavljivanja drugih „visoko poverljivih dokumenata“ na ruskoj strani rata, koji navodno pokazuju da je NTC Vulkan, moskovska IT konsultantska kuća , počeo da podržava ruske vojne i obaveštajne agencije u sajber ratu, uključujući automatizovane propagandne napore.

Mandiant, čiji je vlasnik Gugl, istražio je oba tabora dokumenata i opisao razvoj događaja kao alatke za dezinformaciju „okviri koji se koriste za kontrolu onlajn informacionog okruženja i manipulisanje javnim mnjenjem, oni sprovode sve veće operacije psihološkog ratovanja, čuvaju i organizuju podatke za komunikacijske napore van mreže.”

U svom zapažanju na ovu temu, vojni i politički analitičar Milan Stefanoski kaže da ko god dobije bitku sa dezinformacijama, odnosno Rusija ili Zapad, čini se da je korak bliže pobedi u kopnenom ratu i u Ukrajini.

– Verujem da informisanje o vojnim dešavanjima utiče na moral zaraćenih strana u sukobu, i upravo zato sada obe strane kreću u kampanje za objavljivanje i sprečavanje dezinformacija – kaže Stefanoski.

On ističe da je upravo zbog toga veliki broj zemalja u svetu, posebno onih sa prozapadnom orijentacijom, manje-više svakodnevno na meti lažnih vesti i lažnih informacija u cilju strateškog opredeljenja države, posebno one poput članstva u Evropskoj uniji i NATO-u itd

– Pošto više nije mit da ove vesti dolaze iz jednog centra, Rusije, zemlje, uključujući i one sa Balkana, nedavno su velikom brzinom počele da razvijaju sisteme i strategije koje će njihova društva učiniti otpornijim na ove lažne vesti i digitalna propaganda koja može negativno da dopre do srži političko-ekonomskih sistema i stvori dugoročne podele u društvu – zaključio je Stefanoski.