Direktiva o autorskim pravima na internetu: Za Srbiju ništa novo

Predlog reforme sada treba da usvoje i ostala tela EU, a konačno glasanje planirano je za januar 2019. Nakon toga će sve članice zajednice odlučiti kako da te izmene unesu u nacionalna zakonodavstva.

Srbija nije članica EU i za sada nije jasno kako će se i da li nova regulativa, ako bude usvojena, primenjivati, smatraju sagovornici BBC-ja na srpskom.

Srbija će, iako nije članica EU, verovatno morati da se prilagodi promenama, kao kada je o svakom drugom zakonodavstvu reč, smatra Marko Mudrinić iz Netokracije.

„Kako bi primena trebalo da izgleda kod nas – slobodno mogu da kažem da to niko sada ne zna. Situacija bi mogla da bude ista kao sa GDPR-om. U tom slučaju na nivou lokala treba da postoje sudovi i oni koji prate primenu, ali i dalje ne postoje i pitanje je kada će“, kaže Mudrinić.

Međutim, Mudrinić strahuje da bi ova regulativa mogla da ograniči slobodu interneta.

„Internet je nastao upravo na tome da se stvari dele i posmatraju kao kolektivno dobro. Ukoliko budemo morali da se povinujemo tim zakonima, to neće biti dobro za slobodno novinarstvo, za blogovanje i izražavanje ličnog mišljenja na internetu“, kaže Mudrinić.

Zabrinjava što poslanici u Evropskom parlamentu ne shvataju način na koji internet funkcioniše i na ovaj način postaju pretnja po njegovu slobodu.

„Internet godinama nije regulisan i iznedrio je fantastične stvari i kompanije. Sada vidimo da polako i EU i Amerika kreću u regulisanje. Koji su tačno razlozi za to, ne znam, ali će efekat po industriju biti poguban“, dodaje.

Šta donosi predlog reforme?

Predlog reforme o autorskim pravima Evropski parlament je usvojio nakon višemesečnog lobiranja tehnoloških kompanija sa jedne strane i izdavača sa druge.

Njime je, između ostalog predviđena obaveza da tehnološke platforme „filtriraju“ sadržaje koje korisnici postavljaju i da provere da li je došlo do kršenja autorskih prava, odnosno da li je autor saglasan da njegovo delo bude podeljeno na mreži.

Takođe, predviđeno je i da internet kompanije plaćaju takozvani „porez na linkove“. To znači da će morati da plaćaju pre svega agencijama, novinama i časopisima objavljivanje njihovih naslova, fotografija i tekstova na svojim sajtovima.

I advokat Uroš Nedeljković, koji se bavi autorskim pravima, smatra da se i dalje ne zna šta će novo zakonodavstvo doneti.

„To sve je i dalje nepoznanica i niko ne zna kako će funkcionisati u praksi. Možda se ne desi ništa strašno, može da bude svašta.

Ide se na to da velike kompanije imaju filtere koji će unapred gledati šta je zaštićeno autorskim pravom, šta nije i na osnovu toga dozvoljavati da se sadržaj postavi ili ne.

To sa jedne strane može da bude dobro za ono što se bude postavljalo pod određenim licencama, ali će sa druge strane male kompanije imati problem zato što su ti softveri skupi i neće moći da ih implementiraju“, kaže Nedeljković.

Razlika između „velikih“ i „malih“ doći će do izražaja i kada je o taksi na linkove reč, smatra on, jer će „jedni moći da plate, dok drugi neće znati šta da rade“.

Uvođenje taksi na linkove bi prema rečima Bojana Perkov iz Šer fondacije značajno ograničilo pravo da se informacije od značaja za javni interes dele.

„Osnovna svrha je da se porezom na linkove doprinese ostvarivanju prihoda samih medija, kako bi oni ipak zadržali pravo na autorstvo u okviru kojeg bi na neki način samo oni imali pravo da monetizuju taj sadržaj, što sada nije slučaj. Ipak, o ovome treba dobro promisliti, jer su brojni izazovi u implementaciji“, kaže Perkov.

[povezaneprice]

U Nemačkoj je, na primer, usvojen sličan zakon i njegovi efekti nisu doveli do veće zarade izdavača i medijskih organizacija, već su samo zakomplikovali situaciju i tumačenje zakona.

Ideja nove regulative je da autori dobijaju naknadu za dela koja su preneli drugi portali i društvene mreže.

„Intencija je da mediji počnu da zarađuju od sadržaja, a ne samo Gugl i Fejsbuk. Međutim pitanje je šta će se desiti s time.

Vesti se danas čitaju na društvenim mrežama, a malo je onih koji idu direktno na sajtove. Svakako treba da se napravi način na koji će mediji zarađivati. Problem je ko će se smatrati medijem – da li samo oni koji su registrovani u registru medija ili svi koji objavljuju neki sadržaj“, smatra Nedeljković.

Inicijativu za izmene zakona o autorskim pravima, koju su u Briselu popularno nazvali inicijativom protiv GEFA, jer se odnosi na četiri globalne internet platforme – Gugl, Epl, Fejsbuk i Amazon – potpisali su i direktori 18 evropskih novinskih agencija, uključujući i Tanjug. Cilj je da se internet „giganti“ obavežu da deo prihoda plate novinskim agencijama, čiji sadržaj sada besplatno koriste, pišu mediji.

Protiv predloga su se pobunili internet giganti, a prema rečima Sijada el Ramlija, generalnog direktora Evrpske asocijacije internet platformi, „evropski zakonodavci su odlučili da, uprkos velikom negodovanju javnosti, podrže ‘filtriranje’ interneta u korist velikih preduzeća iz muzičke i izdavačke industrije“.

S druge strane, pristalice reformi su prezadovoljne odlukom Evropskog parlamenta. Predsednik Evropskog udruženja autorskih grupa Anders Lasen kaže da „jučerašnji dan predstavlja pobedu za Evropu i njenu nezavisnost od nekolicine tehnoloških giganata koji su profitirali od zastarelog zakona“.

Usvajanje ovog predloga gromoglasno su podržala novinarska udruženja.

„Evropski parlament usvojio je Direktivu o autorskim pravima na digitalnom jedinstvenom tržištu koju svetska i evropska novinarska organizacija ocenjuju kao veliki iskorak u zaštiti autorskih prava“, saopštilo je Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS).

Međunarodna federacija novinara i Evropska federacija novinara u zajedničkom saopštenju su pozdravile glasanje „koje je presudno za novinare da osiguraju zaradu od svog rada i ostanu nezavisni u izveštavanju, jer je od suštinskog značaja za dobro funkcionisanje demokratskih društava“.

Nova klauzula uvodi obaveze izveštavanja o eksploataciji novinarskih dela i ostvarenih prihoda.

Novinari će tako morati da budu obavešteni o korišćenju njihovih dela i prihoda ostvarenih tim korišćenjem, bilo da je reč o onlajn sferi, štampi ili elektronskom emitovanju.

Takođe, mora im biti obezbeđena i određena isplata.

Prema rečima Svetozara Rakovića, generalnog sekretara NUNS-a, Evropska federacija novinara i Međunarodna federacija novinara insistiraće da Savet Evrope prilagodi svoje regulative sa ovom direktivom.

Na taj način bi, kako objašnjava Raković za BBC, ona postala obavezna i za medije u Srbiji.