Dojče vele: Studenti preuzeli primat od Vučića u medijima

Medijsko pokrivanje protesta u Srbiji nije se previše razlikovalo od uobičajene matrice medija, ali kako je vreme odmicalo pojedini mediji su svoje aktivnosti ipak pojačali na maksimum. I dok su nezavisni mediji posvetili veliku pažnju studentskim protestima, što je podrazumevalo i znatno više živih uključenja s lica mesta, dotle su tabloidi dospeli u stanje nervnog sloma. Tabloidni štampani i elektronski mediji krenuli su u skoro pa histeričnu odbranu režima i pritom se nisu birale reči: teroristi, ustaše, huligani, sledbenici Kurtija, izdajnici, Majdanovci, plaćenici, nasilnici, i još gomila epiteta koje nije zgodno ponavljati.

Obojena revolucija Hrvatske i Kurtija

Navodne zloćudne namere Hrvatske i Aljbina Kurtija su sve vreme opsesija režimskih medija, baš kao i vlasti, koja čak i neutralno praćenje događaja u Srbiji hrvatskih i kosovskih medija na albanskom vide kao podršku studentskim protestima i pokušaj rušenja Srbije. Pored toga u tom sistemu ima i previše kontradiktornosti. Studenti i opozicija se tako optužuju da su „plaćenici kriminalne organizacije USAID“, dok se potpuno previđa novac koji je USAID uložio u državne projekte i ustanove, kada USAID na volšeban način više nije kriminalna organizacija.

Kako za DW primećuje Rade Veljanovski, profesor Fakulteta političkih nauka u penziji, „tokom protekla četiri meseca postala je sve vidljivija podela društva i medija na dve antagonizirane strane. Režimski mediji pojačali su svoju propagandu, a svoju aktivnost su pojačali i mediji koji neguju kritičko mišljenje. Imamo, dakle, jednu medijsku destrukciju i jedan konstruktivan pristup. Režimski mediji imaju naravno veći domet, ali ono što se događa širom Srbije toliko je jako i upečatljivo, da ta medijska blokada ipak ne može da omete priliv informacija“, ističe Veljanovski.

Vučić nije prva tema
Prema statistikama koje imamo, studenti su preuzeli primat od Aleksandra Vučića u medijskoj sferi, kaže za DW Zoran Gavrilović iz Biroa za društvena istraživanja (BIRODI):

„Aleksandar Vučić, dakle, nema više medijski primat. To je u najvećoj meri posledica izveštavanja televizija Nova i N1. Matrica je ostala ista, ali je njihovo izveštavanje uticalo da ono što rade studenti bude vidljivije“, primećuje Gavrilović.

Na drugoj strani spektra su tabloidni štampani i elektronski mediji. Rade Veljanovski smatra da je te medije teško više i zvati tabloidnim:

„Imate tabloide i u svetu, ali i oni imaju neki nivo ispod koga ne mogu da idu. Tabloidi u Srbiji su otišli toliko nisko, da ne znam više gde mogu dalje da idu po tome što ne biraju reči, ne biraju sredstva, što vređaju, spinuju, otvoreno lažu i neskriveno pokazuju da su deo režimske propagande“, napominje Veljanovski.

Reč je o pretorijanskoj medijskoj gardi, ocenjuje Zoran Gavrilović i primećuje da „oni proizvode neprijatelje, studente pretvaraju u ustaše, strane plaćenike, trasiraju priču o obojenoj revoluciji. Taj narativ se prima kod građana, a s druge strane je podržan od najviših državnih funkcionera. Ta agresivna retorika medija i vlasti je pokušaj da se sačuva onih nekadašnjih dva miliona glasova za Srpsku radikalnu stranku (SNS), ali ne znam da li će za njih glasati i u budućnosti“, ocenjuje izvršni direktor BIRODI.

RTS – poruka moći, a ne istine

Radio televizija Srbije (RTS) i njihovo izveštavanje je večna tema srpske politike. Javni servis nije bio na visini zadatka, ali se i tu stvari stidljivo pomeraju, naročito u poslednjim nedeljama. Izveštaji RTS posvećeni studentskim protestima i masovnim okupljanjima građana i dalje su skromni, ali i kao takvi histerično su dočekani u vrhu vlasti. Svega par minuta priloga o studentima izbacilo je Aleksandra Vučića iz koloseka, koji je autore nazvao „imbecilima“, i ponovo pokazalo da je kontrola RTS možda ključna poluga režima.

„Režim je upravo zbog toga rastresen i nervozan, naglašava Veljanovski, i dodaje da „javni servis u tom smislu jeste ključan“:

„Mislim da možemo da pozdravimo to što se pomalja taj znak objektivnosti. To je još uvek nedovoljno, ali kada vidimo reakciju vlasti, vidimo da je taj uticaj jako veliki. Odgovor kolegijuma RTS na uvrede predsednika Srbije je u svakom slučaju dobar znak“.

Zoran Gavrilović pre svega skreće pažnju na činjenicu da „u Srbiji preko 60 odsto ljudi vesti dobija preko televizije, i da je to činjenica koja se ne sme zanemariti:

„RTS je najgledanija i televizija kojoj se najviše veruje. To pogotovo važi za onaj deo biračkog tela koje izlazi na izbore, a pripadaju starijoj i manje obrazovanoj populaciji, na koju Vučić ozbiljno računa. RTS se vidi kao državna televizija i ono što se pojavi na RTS doživljava se kao nešto što je provereno i da je to glas države. To je zapravo informacija moći, a ne informacija istine“, navodi Gavrilović za DW.

Građani se samoinformišu

Mutna medijska situacija, ali pre svega i brzina događaja koji su se odvijali tokom protekla četiri meseca, dovela je do neverovatne popularnosti društvenih mreža. Ne samo da se tamo odvijaju žestoki politički obračuni, već su one postale maltene jedini način da se sazna za sve studentske i građanske akcije širom Srbije.

To su trenuci istoričnosti, kaže Rade Veljanovski, „i u takvoj situaciji su važne nove tehnologije koje omogućavaju brzu komunikaciju. Ne znači to da će tradicionalni mediji biti izbačeni iz igre, ali pošto su u ovom trenutku mladi u prvom planu, razumljivo je veće oslanjanje na društvene mreže. Neće to biti zauvek, ali je u ovom trenutku logično i razumljivo“, smatra Veljanovski.

U situaciji kada imate nefunkcionalne institucionalne medije, imate fenomen samoinformisanja, ističe Zoran Gavrilović.

„Socijalne mreže upravo to pružaju građanima, ali i to ima svoje dobre i loše strane. Plus je što ljudi dolaze do alternativnih informacija, a minus je što su to kanali komunikacije koji nemaju uređivačku komponentu. Tamo je puno neproverenih i lažnih informacija, i to je sada veliki znak pitanja, jer koliko su socijalne mreže rešenje, toliko mogu biti i problem“, zaključuje Gavrilović za DW.