„Skajp uvodi 1.080 piksela i snimanje poziva. Biti salonski TV novinar nikad nije bilo jednostavnije“, napisao sam na Tviteru 17. jula 2018, ali ni na kraj pameti mi nije bilo da će programi za video-ćaskanje stvarno biti sve što je potrebno da bi se emitovao TV program.
Nakon dva meseca i sâm sam se našao u situaciji iz proročanskog tvita. Zadatak dopisnika RTS-a iz Pekinga za mene nije podrazumevao samo znanje o novinarskoj profesiji, nego i druge veštine poput snimanja i montaže, a ubrzo sam postao i rasvetljivač, dekorater, scenograf…
Deo svoje spavaće sobe pretvorio sam u mali televizijski studio, dnevna soba mi je redakcija i montaža, ostava je postala „of soba“ (mesto za snimanje tona), a kupatilo je šminkernica. Ormar je, pretpostavljate, garderoba. Jedino kujna nije pala, još ima izvornu funkciju.
Zato mogu neskromno da kažem da sam epidemiju koronavirusa i epidemiju „ostanite kod kuće“ dočekao spreman sa skoro dve godine ozbiljnog radim-od-kuće staža. Pa čak i sa tim iskustvom nisam verovao da će voditelji širom planete svoje domove pretvoriti u TV studije.
TV zvezde potkrovlja i suterena
Epidemija novog virusa, koja je krenula iz zemlje u kojoj živim, zatvorila je milione ljudi u kuće, a vlasti širom planete savetovale su ljudima da od kuće i rade.
„Dragi putnici, govori kapetan. Dobro došli na naš let. Danas radim od kuće“, kruži šala društvenim mrežama uz fotografiju izbezumljnih putnika u avionu. Jeste zabavno, ali istovremeno jasno pokazuje da nije moguće sva zanimanja raditi od kuće.
Novinari koji rade na internet portalima i u štampanim medijima to uglavnom mogu. Telefonom intervjuišu sagovornike, mejlom i SMS-om dobijaju izjave, a tekst mogu da pišu i iz kreveta u kom spavaju.
U pidžami i neumiveni, ako žele. Ruke moraju da peru, razume se. A šta je sa televizijom? Do pre nekoliko nedelja niko nije verovao da će TV voditelji „dobro jutro“ i „laku noć“ moći da vam požele praktično iz svojih kreveta. Ali dogodilo se.
Ako ovog trenutka uzmem daljinski i „prešaltam“ svetske TV mreže, makar na jednom kanalu ću zateći voditelja koji radi od kuće. Da ne spominjem sagovornike emisija, čak ni analitičari više ne zalaze u TV studije.
Prvi mi je pažnju privukao Kris Kuomo sa američkog Si-En-Ena. Valjda zbog vremenske razlike između Njujorka i Pekinga, njegova emisija „Prajm tajm“ emituje se taman u vreme mog ručka. Na trenutak mi je zalogaj zastao u grlu kad sam 30. marta video da Kuomo vodi emisiju iz sopstvene kuće.
Inače rođeni brat njujorškog guvernera Endrua Kuomoa, Kris se zarazio koronavirusom, i odmah se izolovao od porodice. Čak ni psa ne pušta u podrum u kom sada živi i iz kog vodi emisiju.
Voditeljko, manje zbori…
Kuomo nije jedini, a više ni redak slučaj. Mnogi voditelji su se „sakrili“ u svojim kućama ne čekavši da se inficiraju virusom.
Voditeljka američkog Em-Es-En-Bi-Sija Andrea Mičel postavila je na Tviter fotografiju svog novog studija smeštenog u njenoj dnevnoj sobi.
Na fotografiji se vidi i njen suprug, nekadašnji šef američkih Federalnih rezervi Alan Grinspen, koji u drugoj sobi drži sastanak putem interneta.
I troje voditelja Si-Bi-Esovog jutarnjeg programa prešli su na potpuni rad od kuće. „Dobro došli u Si-Bi-Es ‘Dis morning’, iz naših kuća u vaše. Pozdravljamo vas svako iz svoje kuće ovog jutra jer, baš kao i vi, držimo socijalnu distancu i pratimo upozorenja. Kao i mnogi Amerikanci koji nas sada gledaju, mi smo kod kuće“, pozdravila je gledaoce Gejl King, jedna od troje voditelja te emisije.
Emisiju je odjavio voditelj Toni Dokupil: „Upravo sam uradio emisiju iz svog podruma, a moja supruga je bila asistent produkcije. To me čini srećnim“, rekao je Dokupil, oženjen takođe TV voditeljkom Keti Tur, koja svoju emisiju vodi iz susedne sobe.
Neke američke lokalne TV stanice, poput Kanala 9 iz Šarlota u Severnoj Karolini, u potpunosti emituju program iz domova svojih voditelja. I azijski „Blumberg“ je neke voditelje poslao kući, pa program vode iz svojih stanova u Singapuru.
Izveštavanje „sa lica mesta“
Razmišljao sam o ovom fenomenu. U prvom trenutku pomislio sam kako smo mi televizijski ljudi toliko sujetni i željni kamera da ne možemo da pustimo gledaoce da se odmore od nas ni tokom vanrednih stanja, a bolovanja ne otvaramo ni kad imamo virusnu upalu pluća.
Ipak, na drugi, novinarski pogled, nema prirodnijeg mesta za televizijsku kameru ovih dana već tamo gde je vest – u kući.
Kada je ove zime Kanadu zatrpao ogroman sneg, voditeljka tamošnjeg javnog servisa Si-Bi-Si večernje nacionlne vesti vodila je sa ulice, okružena snežnim smetovima visokim preko glave. Tokom niza teorističkih napada u Evropi, 2015. voditelji su se takođe selili tamo gde je vest – na ulici.
Ili što ići tako daleko, iste godine je Zoran Stanojević Treći dnevnik RTS-a vodio sa srpsko-mađarske granice, tada žarištu migrantske krize. Ukratko – s lica mesta.
Osim bolnica u kojima se leče oboleli od kovida 19, i u koje novinarske ekipe retko ulaze i to samo u punoj ratnoj opremi, drugo lice mesta tokom ove pandemije jesu kuće.
Istina je da smo sa pandemijom nepoznatog virusa došli u situaciju da imamo previše vesti o koronavirusu i premalo znanja o njemu.
Da nije tako, ne bismo morali da sedimo u kućama u kojima ništa drugo i ne radimo nego gledamo televiziju, čitamo portale i skrolujemo društvene mreže na kojima je samo jedan tema.
„Totalna“ televizija
I da se razumemo, srpski mediji nisu ništa bolji ili lošiji od onih u Americi ili Kini po tom pitanju. Šume poluinformacija o svetskoj krizi broj jedan nikle su na svim kontinentima, a društvene mreže dodatno su nađubrile njihovo tle.
Ipak, ova kriza donela je nešto dobro za televiziju. Iako uz fizičku distancu, TV voditelji i gledaoci bliži su nego ikada ranije.
Stara praksa da voditelje kroz TV ekrane „puštamo u kuću“ pretvorila se u to da voditelji puštaju gledaoce u svoje domove.
I tako se težnja novinara da se identifikuje sa gledaocem konačno u potpunosti ostvarila.
Ko može bolje da shvati brige gledaoca na neoročeni period zatvorenog u kući, od voditelja koji emisiju vodi iz svog podruma sa blagom temperaturom izazvanom koronavirusom.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.