Društvene mreže kao mediji

Uticajni tviteraši, poznati blogeri, ili fejsbuk statusi koji su postigli veliku čitanost i šerovanje često se od strane tradicionalnih medija koriste kao relevantni izvori informacija, a objave na društvenim mrežama se prenose u tradicionalnim medijima i komentarišu. Naročito ako je u pitanju poznata ličnost koja komentariše aktuelne društveno-političke prilike, objave poznatih ličnosti na društvenim medijima postaju redovan sadržaj tradicionalnih medija.

Društvene mreže omogućavaju brzu komunikaciju i razmenu informacija. Osnovna odlika društvenih mreža zasniva se na interakciji i iskazivanju sopstvenih stavova, komentara i diskusija sa drugim učesnicima društvenih mreža. Društvene mreže podrazumevaju interakciju korisnika, elektronsku propagandu „od usta do usta“.

Na društvenim mrežama je mnogo lakše dopreti do ciljne grupe korisnika zainteresovanih za određenu informaciju. Mnoštvo personalnih profila na društvenim mrežama ispunjeni određenim sadržajima ili informacijama kao i reakcijama na aktuelna društvena dešavanja ma koliko bili subjektivni igraju značajnu ulogu u kreiranju društvenih dešavanja.

Tradicionalni mediji u Srbiji još uvek vode primat u informisanju i kreiranju javnog mnjenja i društvenih tokova. No sve češće reakcije tradicionalnih medija na dešavanja na društvenim mrežama ukazuju na postepen upliv društvenih mreža i na njihovo neminovno uključivanje u medijske tokove.

Kao što su tradicionalni mediji(televizija, radio, štampa) u svoje vreme bili kreatori društvenih promena, tako i novi mediji kao što su društvene mreže imaju veliki uticaj na društvene tokove. Društveni mediji odnosno društvene mreže po različitim osnovama i na različitim nivoima utiču na društvo u celini. Specifičnost interneta i društvenih mreža je dvosmerna komunikacija, za razliku od tradicionalnih medija. Ova osobina društvenih medija, daje im prednost u odnosu na tradicionalne medije.

Tipičan primer uspešne upotrebe društvenih mreža u svojstvu medija je predizborna kampanja Donalda Trampa, koji je svoj Tviter profil pretvorio u svoj medij. Mada je Tramp imao solidnu podršku i pojedinih tradicionalnih medija ipak suština njegove kampanje se odigrala na društvenim mrežama. Zbog otpora prema Trampu dominantnih medija koji su pod kontrolom njegovih političkih oponenata i može se slobodno reći medijske hajke, ovaj potez da se kampanja prebaci na društvene medije je bio pravi pogodak. Direktno obraćanje glasačima putem društvenih mreža i interakcija na društvenim mrežama pokazala se kao uspešan metod u pridobijanju istih.

Sasvim je izvesno da društvene mreže neće u dogledno vreme zameniti tradicionalne medije, pre svega zbog relevantnosti sadržaja i nepрoverljivosti dobrog dela informacija koji se putem tih mreža plasira. Ipak je jasno da njihov uticaj i bez formalnog ozvaničenja postaje na nivou a često i jači od tradicionalnih medija. Za očekivati je da će vremenom društvene mreže potisnuti tradicionalne medije kao što su novi mediji potisnuli stare, kao na primer televizija što je potisnula štampu ili radio. Uticaj tradicionalnih medija na društvo je sve slabiji a društvenih mreža sve dominantniji.

Tradicionalni mediji će nastaviti da postoje, jer deo sadržaja koji proizvode, kao što su recimo edukativne emisije i prilozi, tv serije, i slično, još uvek nije svojstven društvenim mrežama. No već danas pojedini društveni mediji i influenseri na njima imaju praćenost na nivou jačih tradicionalnih medija, koji se broje stotinama hiljada, pa i milionskim brojem pratilaca i pregleda. Prednost društvenih mreža, Fejsbuka, Tvitera, Jutjuba je u tome što što se na njima može pronaći mnoštvo necenzurisanih sadržaja ili sadržaja koji ne podležu određenoj uređivačkoj politici kakvu imaju velike medijske kuće. Nedostatak društvenih mreža je upravo to isto, odsustvo određenog koncepta i neproverenost informacija.

Rešenje za opstanak tradicionalnih medija bi bilo njihovo značajnije prisustvo na društvenim mrežama pa i korišćenje forme izražavanja društvenih mreža. Najverovatnije je budućnost medija u nekoj kombinaciji društvenih i tradicionalnih medija u kojima će interaktivnost sa publikom biti veća i neće se svoditi samo na puke komentare na elektronskim medijima. Dakle tradicionalni mediji ako žele da prežive revoluciju koju donose društvene mreže, moraće više da se personalizuju i budu prisutnije i interaktivne na društvenim mrežama.