Rijaliti programi kao produkt masovne kulture su ipak postali deo naše svakodnevnice. O rijaliti programima zaista ne mogu da govorim pohvalno ali hajde da vidimo ko su im sudije na društvenim medijima.
Pre svega, na društvenim mrežama se uvažava mišljenje influensera, tj onih korisnika koji praktično „vise“ 24/7 na internetu. Njih trud da postanu uticajni na određenim društvenim mrežama nije zanemarljiv. Svakodnevno objavljuju postove, ili selfije, ili komentarišu društvena zbivanja, iznose kritike na račun svega i svačega ili prosto pokušavaju da privuku pažnju na neki drugi način. Njihov posao na društvenim mrežama se u suštini ne razlikuje previše od onoga što čine „zvezde“ rijaliti šou programa na malim ekranima.
Poput „zvezda“ rijalitija, i „zvezde“ društvenih mreža su sasvim obični/neobični i nepoznati pojedinci iz naroda. Ok, tu i tamo se na društvenim mrežama ističu i oni koji su poznati, kao recimo političari ili glumci, pisci i sl. No i u rijaliti programima ne fali ni političara, ni glumaca i ostalih. Procentualno su podjednako zastupljeni poznati i nepoznati i na društvenim mrežama i u rijaliti programima. Dakle ne možemo reći da su na društvenim mrežama sve „stručnjaci“, a da su u rijaliti programima sve neobrazovane dileje.
Selfi kultura na Instagramu, Tviteru i Fejsbuku šta je drugo do isticanje svoje telesnosti poput one koju čine i „zvezde“ rijalitija. Diskusije koje su zapravo više svađe i nadgornjavanja na društvenim mrežama, se razlikuju od onih u rijalitiju samo po jačini zvuka, tačnije ne čuju se, nego se čitaju, ali su po žestini, vulgarnosti, bezočnosti i beskrupuloznosti na istom nivou.
Egocentričnost i jednih i drugih je takođe na istom nivou.
Posmatrači rijaliti programa na malim ekranima su po nekim statistikama kod nas pretežno starije generacije i usamljeni ljudi. Korisnici društvenih mreža su pretežno mlađe i srednje generacije. Ako posmatramo i društvene mreže kao rijaliti, a nema neke bitne razlike, možemo izvesti zaključak da su nam sve generacije zapravo konzumenti rijaliti programa.
Kada se poteže pitanje zabrane rijaliti programa na tv, niko ne pominje i mogućnost ograničavanja upotrebe društvenih mreža, barem za mlađe generacije, što je ozbiljan previd.
Lako je povući paralelu između „zvezda“ rijalitija i „zvezda“ društvenih mreža. Pa ipak, ovi prvi ne sude ovima drugima, dok ovi drugi ne propuštaju priliku da kritikuju rijaliti „zvezde“. Korisnici društvenih mreža imaju jedan elitistički odnos, ne samo prema rijaliti programima, nego prema celom društvu. Masovna kultura nije za njih, oni su elita, a rijaliti je masovna kultura, ipak, hteli ne hteli, i oni svojim učešćem na društvenim mrežama postaju deo baš te njima tako mrske masovne kulture.
Silovanje ili cenzura: Na šta to smrdi Pepe le Tvor?
Medijski amandmani umiru u skupštinskom mraku: Noćno zasedanje Odbora, u četiri čina
Kako ojačati lokalne medije i obnoviti informisanje o radu opštinskih vlasti: Britansko rešenje daje rezultate
Ipak postoji razlika izmedju rijaliti programa i rijaliti drustvenih mreza.
Za pracenje rijaliti TV programa nije potrebna ni minimalna pismenost, za koriscenje drustvenih mreza minimalna pismenost je obavezna.
Polupismeni se odmah prepoznaju.
Elitni kao sto su Danas, Vreme, NIN,Pescanik pa i Cenzolovka pisu za ISTOMISLJENIKE i ne stizu do polusveta, gledalaca rijaliti programa.
U Srbiji u kojoj je Skupstina, zakonodavno telo izvor prostakluka i lazi, u kojoj predsednik Srbije ne bira reci kada govori o neistomisljenicima, u Srbiji u kojoj na televizijama sa nacionalnom frekvencijom opozicija nema nacina da se odbrani od lazi koje vlast o njima plasira, gde ne vazi novinarsko pravilo da treba cuti obe strane, drustvene mreze /ne sve/ daju tu mogucnost.
Cesto su komentari kvalitetniji od objavljenih tekstova.
Nema sanse da bilo ko i bilo kako moze da promeni misljenje zaludjenih, disciplinovanih biraca SNS-a, ali ne treba odustati od pokusaja da se ubede biraci koji ne glasaju /polovina/ da ipak ima onih za koje bi mogli da daju svoj glas, a da to nisu „pobednici“ iz DEVEDESETIH.
Mislite o tome.