Ekspanzija podkasta: Mediji traže put do nove, mlađe publike

„Radio na odloženo“, neko je ovako jednom krstio podkast, medijsku formu u ekspanziji, koju, uzgred, sluša polovina Amerikanaca (!). Njegova suštinska razlika u odnosu na tradicionalni radio upravo je ono što ga čini popularnim.

„U odnosu na radio“, kaže za Cenzolovku predsednik NDNV Norbert Šinković, „prednost podkasta je u tome što može da se sluša i tokom putovanja i u šetnji, tačnije – bilo gde i bilo kada, može da se prekine slušanje pa da se kasnije nastavi, a može i da se preslušava više puta.“

Pokretanje podkasta ni u Srbiji više nije vest, ali s obzirom na sadržaj ovdašnje podkast scene (još) jeste kada iza njegovog lansiranja stoje mediji. NDNV je netom pokrenuo podkast pod nazivom „Reaguj!“ i to je za samo nedelju dana drugi medijski podkast pokrenut ovog meseca.

Podkasti spadaju u pet najposećenijih stranica i na sajtu i na aplikaciji O radija, što znači da ima publike koja to sluša i koju zanima takav sadržaj (Predrag Novković, O radio)

Pre njih u podkast avanturu zvanu „KRIK naglas“ upustila se Mreža za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK).

Nasuprot onima koji u podkastu vide svojevrsno oživljavanje kulture slušanja radija, urednica portala Raskrikavanje Vesna Radojević kategorična je u izjavi za Cenzolovku da KRIK nema nameru da od podkasta pravi „radio na internetu“ već da žele da to bude sadržinski informativan podkast, u čijem će fokusu u prvoj sezoni biti kriminal, korupcija i lažne vesti.

„Hteli smo da se po ugledu na kolege iz brojnih zapadnih medija oprobamo i u ovoj formi“, objašnjava Vesna Radojević motive za pokretanje podkasta. „Cilj nam je da u podkastu pričamo priče o našim pričama, šta je iza njih, o detaljima koji nisu ušli u priču, dakle o kontekstu. Želimo da to bude mesto na kome će slušaoci biti u mogućnosti da čuju sve što je važno u vezi sa nekom temom.“

Svega će biti u KRIK-ovom podkastu, samo ne lahkih tema koje dominantno karakterišu današnje radio-programe. U premijernom izdanju podkasta „KRIK naglas“ novinarka KRIK-a Bojana Pavlović, tako, govori o moći koju su stekli kontroverzni biznismeni na severu Kosova, i kako je došla do ključnih dokaza da, kada je kriminal u pitanju, nema podele na Srbe i Albance.

U razgovoru koji je sa njom vodila novinarka KRIK-a Jelena Radivojević, Bojana Pavlović govori i o tome kako su posle ubistva Olivera Ivanovića građani Kosovske Mitrovice progovorili o strahu. A razlog za strah – kumovi Zvonko Veselinović i Milan Radoičić. Njih dvojica godinama su gradili svoj uticaj u podzemlju, ali i na političkoj sceni.

Novi „front“: Borba za javni interes

Ništa lakše teme ne nagoveštava ni autorski tim NDNV. U prvoj epizodi serijala „Reaguj“, koji se realizuje u okviru projekta NDNV i organizacije CRTA pod nazivom „Informisani građani – kontrolori lokalne vlasti“, o „još jednom kilometru asfalta“ – o potencijalnim zloupotrebama budžeta tokom predizborne kampanje, s osvrtom na ulogu građana u svemu tome, govore novinari Ranka Ivanoska i Dalibor Stupar, kao i sociolog Aleksej Kišjuhas.

„Podkast vidimo i kao jedan od načina kako da se u novijem formatu borimo za javni interes, da vratimo javni interese u medije i da nađemo put javnom interesu ka građanima“, veli Šinković o potencijalu „čeda“ udruženja na čijem je čelu.

Na ideju da pokrenu podkast došli su, priča nam Šinković, vođeni idejom da se putem novog medijskog formata dođe do nove publike, odnosno da se komunicira sa već postojećom publikom platformi NDNV, VOICE-a i Autonomije na srpskom i mađarskom jeziku.

Podkast vidimo i kao jedan od načina kako da se u novijem formatu borimo za javni interes (Norbert Šinković, NDNV)

„U pitanju je mali eksperiment kojim želimo da vidimo kako građani reaguju, da vidimo da li im format podkasta odgovora, kao i da li je moguće napraviti medijski produkt koji će biti od javnog interesa a istovremeno privlačan i mlađima, ali i onima koji vole različite digitalne formate“, dodaje predsednik NDNV.

Nakon i više nego dobrih reakcija na prvu epizodu podkasta, u KRIK-u kažu da razmišljaju o tome da se u okviru podkasta „KRIK naglas“ u budućnosti ekskluzivno objavljuju istraživanja tog portala, dakle da on ne bude samo podrška tekstovima.

„Posle prve epizode definitivno razmišljamo u tom pravcu“, otkriva nam Vesna Radojević. „Zašto? Za prva tri dana našu emisiju je poslušalo 30.000 ljudi. To nije malo za Srbiju i ujedno nas je uverilo da možemo da širimo publiku i da je navikavamo i na ovaj format.“

KRIK-ovcima ideja i ambicija ne manjka. Mota im se po glavi, kažu nam, ideja o pokretanju podkast dokumentarnih serijala (poput stranjskih Folow the money i Serial), a paralelno s tim nameravaju da razvijaju i produkciju.

Vesna Radojević priznaje da je za dobru produkciju potreban novac, ali smatra da njena redakcija i sitnom „krađom“ fora od uspešnih svetskih podkastera može da napravi nešto što produkcijski i novinarski neće zaostajati za svetskim nivoom.

„Želimo da naš sadržaj dođe do što više ljudi. U tom smislu, mislim da imamo i zadatak da sa ostalim podkasterima u Srbiji popularizujemo ovaj format“, poletno izgovara Vesna Radojević.

Tuce i kusur podkasta „radija na internetu“

Ovdašnji mediji koji se uopšte odvaže da svoju misiju realizuju i kroz podkaste, po pravilu nude samo jedan podkast-proizvod. Eminentni mediji u svetu, naročito u SAD, imaju ih pak po nekoliko – od onih koje potpisuje autorski „teški kalibar“ do onih specijalizovanih za određenu oblast.

Korak s njima kod nas drži – jedan radio! Novosadski O radio je, gle, ono što Vesna iz KRIK-a nikako ne želi da bude njihov podkast – upravo i doslovno radio na internetu (nalazi se u sastavu RTV) i na svom portalu nudi tuce i kusur različitih podkasta.

„Imajući u vidu da smo internet radio i da nam to daje mnogo veću slobodu i mogućnost da odstupamo od klasičnog formata radija, podkasti na O radiju postoje praktično od samog početka rada, tj. od kraja 2014“, kaže za Cenzolovku Predrag Novković, pomoćnik glavnog i odgovornog urednika O radija.

Želimo da naš sadržaj dođe do što više ljudi. U tom smislu, mislim da imamo i zadatak da sa ostalim podkasterima u Srbiji popularizujemo ovaj format (Vesna Radojević, KRIK)

U početku, kaže, „omladinci“ RTV-a nisu imali baš jasan koncept, pa su postavljali na ’odloženo slušanje’ sav audio-materijal koji su emitovali u programu – bilo je tu i priloga i emisija i delova iz emisija… Tek negde krajem 2015. godine koncept su doterali, a na podkaste su počeli da stavljaju samo određene zaokružene sadržaje, najčešće specijalizovane muzičke i debatne emisije.

„Od prošle godine, kada smo uradili redizajn sajta i aplikacije O radija, podkasti su dodatno skockani i mogu se podeliti u dve osnovne grupe“, navodi Novković. „U prvoj su muzičke emisije koje najčešće traju jedan sat i kombinacija su muzike i govora. To su specijalizovane emisije o određenim temama ili žanrovima i pakuju se jednom nedeljno (Škripa, 90 u 60, Radio Gruvanje, RetroTips, Bluegrass, Indie Road, Vaš DJ sat, Muzički kalendar, Stripovedač, Superoperater).“

U drugu grupu podkasta O radija sagovornik Cenzolovke svrstava tematske sadržaje koji se kao emisije emituju svakog dana u dnevnom programu, a posebno se pakuju za podkast u trajanju od 25 minuta, bez muzike (O tome se priča, Pokretač, U kakvoj zemlji želim da živim, Za i protiv, Dnevna soba).

Naposletku, „omladinci“ sa RTV-a kanda su pogodili medijski format koji je blizak njihovoj publici.

„Po statistici koju pratimo, podkasti spadaju u pet najposećenijih stranica i na sajtu i na aplikaciji O radija, što znači da ima publike koja to sluša i koju zanima takav sadržaj“, predočava Predrag Novković.