Indikator političke nezavisnosti alarmantno visok na skali rizika

Prema kriterijumu Osnovne zaštite – obuhvata doseg medija, pristup internetu, rad regulatornih tela, zaštitu slobode izražavanja, prava na informisanje i rada novinara kao i njihov status, Srbija spada u kategoriju srednjerizične zemlje sa procenjenih 45 odsto.

Kao nedostatke navode da iako postoji solidan zakonodavni okvir, problem je nesprovođenje propisa kao i to što je medijsko regulatorno telo pod snažnom političkom kontrolom i neefikasno, odnosno ne koristi ovlaščenja poverena zakonom.

Takođe, da su postupci imenovanja članova Saveta REM-a, propisani kako bi se umanjio rizik od političkog mešanja, ali da se i ne poštuju. Propusti se ogledaju i u dužnostima praćenju da li medijski provajderi ispunjavaju obaveze u svojim programima, ali i u toku predizbornih kampanja.

Vreme pandemije je iskoršćeno za uskraćivanje informacija, ali i privođenje pojedinih novinara; neki su u javnom govoru bili označeni kao neprijatelji, posebno novinari nezavisnih medija.

Ukazuju da je praksa pokazala da postoji sistematsko kršenje slobode izražavanja i loša primena pravnog okvira, tako je 2012. godine dekriminalizovana kleveta, ali su uvreda i iznošenje ličnih i porodičnih prilika ostali u Krivičnom zakoniku kao krivična dela.

Indikator Zaštita prava na informisanje je uređen u Srbiji tako da postoji način žalbe ukoliko dođe do uskraćivanja prava na informaciju, međutim broj ovih žalbi, kako otkrivaju iz intituta, raste svake godine.

Osam medija sa udelom publike od 75 odsto

U drugoj oblasti- Pluralizam tržišta beleže nešto lošiji rezultat od 69 odsto, što nas za tri odsto stavlja iznad granice srednjeg rizika.

Razlog za visokorizičnu ocenu je, prema izveštaju, velika koncentrisanost informativnih medija i onlajn platformi, ali i komercijalni i vlasnički uticaj na uređivački sadržaj.

Dodaju da osam vodećih medija u svim medijskim sektorima ima ukupan udeo publike od skoro 75 odsto i obuhvata najveća medijska preduzeća koja snažno podržavaju vladajuću stranku. S druge strane, da se nezavisni mediji bore da prežive.

Iako APR pruža finansijske podatke o prihodima, mnogi podaci o finansijskim tokovima na medijskom tržištu nisu dostupni, kao što su tržišni udeli vodeća četira vlasnika u audiovizuelnim medijima, radiju i novinskoj industriji, otkrivaju u izveštaju.

Iznose u izveštaju da u 15 odsto registrovanih medija nisu dostupni podaci o vlasništvu medija ni iz registara ni na zahtev, i da ne postoje sankcije za ovakve slučajeve.

Indikator Političke nezavisnosti dotakao 92 od 97 odsto na skali rizika

Rezultati Političke nezavisnosti su takođe visokog rizika i iznose 57 odsto, međutim navode da je samo jedan, kriterijum u ovoj oblasti premašio brojke svih ostalih indikatora i iznosi čak 92 odsto.

Naglašavaju da su novinari i urednici pod snažnim političkim i ekonomskim pritiskom. Da postojanje mekih samoregulatornih smernica ne garantuje sprečavanje sukoba interesa između vlasnika medija i političara.

Podsećaju da su početkom pandemije profesionalna udruženja pozvala vlasti da garantuju bezbedno okruženje za novinare – da rade svoj posao samostalno, slobodno i u javnom interesu, pružajući informacije građanima u tako kritičnom trenutku.

„Pokušaj Vlade da uredbom centralizuje javno informisanje o toku i posledicama pandemije (Zaključak Vlade, 2020) nije bio potpuno uspešan, jer je sporni normativni akt ubrzo ukinut pod pritiskom stručne zajednice, nakon što je bio primenjen u slučaju hapšenja jedne novinarke“, rekli su iz instituta.

Navode da je Telekom Srbija, čiji je većinski akcionar država, kupio nekoliko kompanija i da je kao posledica toga, na početku 2020, „izostanak sporazuma o obnavljanju ugovora o distribuciji sa stanicom jedne kablovske televizije doveo je do opadanja dostupnosti diversifikovanih medijskih sadržaja za javnost“.

„Najveći uticaj ostvaruje vladajuća elita, direktno (putem javnih nabavki i državnog oglašavanja) i indirektno (kroz veze državnih i partijskih zvaničnika sa vlasnicima određenih medija i marketinških agencija)“, otkrivaju u studiji.

Tvrde da su pojedini mediji koji podržavaju vladu, izveli brojne kampanje blaćenja, a ponekad su ih pokretali i sami predstavnici vlasti.

Nedostatak medijske pismenosti kod pripadnika manjina

Ništa se bolje nije pokazala ni oblast Socijalne inkluzije, koja se nalazi jedan poen iznad granice srednjeg rizika.

Najznačajniji doprinosi tako visokom broju su indikatori Pristup manjina medijima, Zaštita od nezakonitog i štetnog govora i najugroženija Medijska pismenost (75 odsto), pod sredjim rizikom su indikatori Pristup medijima lokalnih/regionalnih zajednica i medijima zajednice i Pristup žena medijima (65 odsto).

Pristup medijima za osobe sa invaliditetom, dobija ocenu visokog rizika zbog činjenice da ne postoji politika izveštavanja niti adekvatan pristup ove grupe, sadržajima javnog medijskog servisa JMS-a ili komercijalnih medija, nalazimo u izveštaju „Monitoring medijskog pluralizma u digitalnoj eri“.

Naveli su da je projektno sufinansiranje lokalnih i regionalnih medija iz državnog budžeta visoko politizovano u poslednjih nekoliko godina, da se obavlja na osnovu nejasnih kriterijuma i nepoštenoj proceduri.

Na konkursima su u toku prvih pet meseci 2020. godine, tabloidi bliski vlastima, koji su kršili Kodeks novinara Srbije, dobili najveće iznose, otkrivaju u studiji.

Dodatan problem je neodržavanje konkursa u pojedinim opštinama.

Pitanje Pristupa žena medijima se ogleda u činjenici da procenat žena na mestu glavnog i odgovornog urednika u 8 medija sa najvećim udelom publike u Srbiji iznosi 13,3.

„Žene su konstantno nedovoljno zastupljene u informativnom sadržaju, najčešće stereotipno, a njihovi glasovi u vestima najmanje su prisutni kao stavovi stručnjaka (manje od 10 odsto)“, navode iz instituta.