Informacija po meri mladih: Kratko, sažeto, i samo pozitiva

Emra Ljalja ima 26 godina i po zanimanju je kuvar. O aktuelnim dešavanjima se najviše informiše onlajn, i to preko telefona, na kom provodi dosta vremena.  

“Na Instagramu, da budem precizniji. Tamo mi uglavnom izađu storiji lokalnih medija poput Subotica.com ili 021.rs. Uglavnom samo pročitam naslov, a ako je neka vest interesantnija, čitam apsolutno sve”, kaže Emra.

Lično se trudi da izbegava sajtove kao što su Blic, Alo i slične stranice jer je stekao osećaj da preko tih sajtova dobija samo deo istine o nekoj situaciji ili vesti, a kada je u prilici da gleda TV, isključivo prati N1 “pošto su najnormalniji”:

“Sviđa mi se rad N1 i cele ekipe koja radi za tu firmu jer su posvećeni svom poslu i ne dodvoravaju se nikome, nego nam prikazuju realnu situaciju u kojoj obitavamo”.

Putem Instagrama se uglavnom informiše i Stefan Pančić, dvadesetdvogodišnji student Akademije umetnosti, a ponekad “čak i na Fejsu”, gde su, kaže, vesti mnogo “drastičnije” nego na Instagramu.

“Retko kad pratim tradicionalne medije, a još ređe gledam naše lokalne vesti. Ukratko razlog – ne donose mi često ništa pozitivno, više negativno, pa izbegavam stres”, kaže Stefan, dodajući da zapravo prati nekolicinu inostranih platformi, među kojima se izdvaja američka eNews:

“Mnogo mi se dopadaju zato što pružaju adekvatne informacije o trenutnim dešavanjima i ne gledaju da preokrenu sve u neku negativu, da bi narod kasnije o svemu imao neku negativnu pomisao. Vrlo su korektni sa vestima, ne preuveličavaju ih radi dostignuća relevantnosti u svetu medija”.

Paralelni univerzum sadržaja

Navike Emre Ljalje i Stefana Pančića vezane za način na koji se svakodnevno informiše dobar su ilustrativni primer opšte ocene, potvrđene sada već brojnim istraživanjima, da se informisanje mladih odvija u jednom potpuno drugačijem kontekstu u poređenju sa starijim generacijama.

“Televizija za mlade nije dominantan medij, već su društvene mreže i onlajn portali ključne platforme preko kojih oni dobijaju informacije“, kaže za Magločistač stručnjakinja za oblast medijskog razvoja i medijske pismenosti Tatjana Ljubić.

Da se mladi ne informišu na klasičan način, putem tradicionalnih medija, smatra i novinar FakeNews Tragača Stefan Janjić, ali i dodaje – to ne znači da se ne informišu uopšte.

Naprotiv.

„Ako se oslonimo na opštu procenu, lako bismo mogli doći do nepoštenog zaključka da ‘mlade danas ništa ne zanima’ i da ‘ništa ne znaju’. Ja bih, sa druge strane, na osnovu svog iskustva u radu sa mladima mogao da kažem da su prilično informisani o temama od javnog značaja. Međutim, i moja procena bi bila pristrasna s obzirom na to da uglavnom imam priliku da razgovaram s istaknutim mladim ljudima, željnim da unapređuju svoja znanja iz oblasti novinarstva i medijske pismenosti“, kaže Janjić za Magločistač.

Zato je, kada se govori o načinu na koji se mladi informišu danas, najbitnije izbeći generalizacije, jer odgovor zavisi od mnogo činilaca.

“Dosta toga saznaju putem storija, mimova, tvitova i TikTok videa, ali je svakako važno da ’treniraju’ pažnju i na sadržajima dužeg formata. Siguran sam da mejnstrim medijima nije lako da svoje sadržaje prilagode mladima, ali ako ih zaista vide kao svoju (buduću) ciljnu grupu – moraju da razgovaraju s njima, moraju ih uključiti u proizvodnju sadržaja“, upozorava Janjić.

A s obzirom na to kakva je danas dominantna, najtiražnija štampa u Srbiji, „možda je i bolje što je mladi zaobilaze“, smatra on, i dodaje:

„Ipak, tabloidno novinarstvo možete izbeći u novinama, a da vas onda dočeka na internetu. Isto je i sa kvalitetnim sadržajima: možete ih preskočiti u novinama, ali bi bilo dobro da znate gde da ih pronađete na internetu“.

Novinski format je,  objašnjava Janjić, bio koristan jer je decenijama pomagao sopstvenoj publici da se navikava na duge sadržaje, da prati tok kompleksne priče, da strpljivo savladava informacije o uzrocima i posledicama.

“Danas se sve sažima, i to pre svega na štetu priča od javnog interesa koje se – najčešće – ne mogu skratiti na tri ili četiri pasusa. Važno je, ipak, da mediji, kako tradicionalni tako i novi, ne odustaju od tih priča, ali i da posvete više vremena njihovoj kompoziciji i prijemčivosti“, kaže Janjić.

Na radionicama medijske pismenosti koje drži, kako navodi, mladi se pokazuju veoma dobro: umeju da prepoznaju sumnjiv sadržaj, da primene alate za proveru podataka, da argumentuju zašto je nešto neetično, da primene opšte znanje na domen analize dezinformacija.

„Čini mi se da mladi ne veruju svemu što pročitaju, ali i da katkad skliznu u drugu krajnost, pa ne veruju ničemu što pročitaju. Apsolutno poverenje u novinski tekst jednako je opasno kao i apsolutno nepoverenje, praćeno cinizmom“, zaključuje Janjić, dodajući da je neophodno pronaći pravu meru i biti svestan da se medijska pismenost nikada ne može savladati do kraja i da je reč o disciplini koja zahteva konstantno treniranje.

Influenseri kao kanal diseminacije informacija

Mediji imaju snažan uticaj na to kako mladi razmišljaju o određenim temama i na koji način učestvuju u građanskom životu, a taj uticaj može da bude i pozitivan i negativan, upozorava Tatjana Ljubić:

„Vesti koje dobijaju putem televizije, društvenih mreža, portala ili kroz podkaste informišu ih o njihovom okruženju i oblikuju kako će o nekim temama da razmišljaju”.

Sve više treba, međutim, imati u vidu i činjenicu da informacije do mladih ne dolaze nužno samo iz medija, već i od porodice, prijatelja, vršnjaka, kao i od – influensera.

„Upravo su te informacije koje se dobijaju preko ličnih kontakata one u koje građani, a to uključuje i mlade, imaju najviše poverenja“, kaže Ljubić.

U Srbiji se, dodaje ona, najviše prate influenseri na mrežama YouTube i Instagram, zbog zanimljivosti, zabave i humora, što je pokazalo i istraživanje rađeno u okviru projekta Nova pismenost:

„Vidimo iz podataka istraživanja da 46 odsto ispitanika među mlađim generacijama kažu da na njih utiču preporuke influensera“.

A kao zanimljiv nalaz istraživanja, Ljubić izdvaja i podatak da populacija mlađa od 25 godina značajno iznad proseka navodi da ne želi da se informiše o aktualnim dešavanjima u zemlji i svetu.