Izveštaj Rojtersovog instituta za medije: Prilagođavanje potrebama ljudi koji ih nemaju

Godišnji digitalni izveštaj (Digital News Report – DNR), jednogodišnje svetsko istraživanje razvoja informisanja na internetu, dragocen i sve bolji kakav jeste, postaje polako katalog novih i novih okolnosti pogubnih po medije i informisanje uopšte. U predgovoru ovogodišnjem izdanju, Rasmus Klajs Nilsen, direktor Rojters instituta za proučavanje medija, piše da su se tradicionalni mediji, samo što su pomislili da su završili transformaciju iz štampe ili emitovanja programa u digitalno orijentisane medije s atraktivnim veb-sajtovima i epovima – sreli s generacijama odraslim na drugačijem digitalnom modelu. Generacije koje zaobilaze sve direktne izvore vesti osim najprivlačnijih brendova ni ne interesuju konvencionalne vesti, orijentisane ka starijim generacijama i njihovim navikama, interesima i vrednostima. One se okreću informisanju u kojem same učestvuju, ličnim i personalizovanim mogućnostima koje nude digitalne platforme, često pogleda uprtih iza tradicionalnih platformi, ka novim grupama koje se ne bave mnogo vestima ili im nisu prioritet.

Od svih osoba koje koriste internet, vesti aktivno čita samo tužnih 22 procenta, dok čitavih 47 posto jednostavno ne čita vesti, uopšte. Ukupno, poverenje u medije je palo za dva procenta i danas im veruje oko 40 procenata uzorka

Da podsetimo, prošlogodišnji izveštaj je upozorio na sada već stabilan i zabrinjavajuće masovan trend gubitka veze i poverenja između građana i medija. Bilo kojih i bilo kakvih medija. Napad Rusije na Ukrajinu je izazvao pažnju, ali samo starijih konzumenata vesti, koji su to radili uglavnom putem televizije, dok mlade čitav taj rat uopšte nije interesovao (procenti onih između 18 i 24 godine koji su se o njemu informisali su svuda bili ispod 15 procenata). Možda je najbolji primer Nemačka, kojoj se taj rat događa u neposrednom komšiluku i politički i ljudski je uzdrmao čitavo društvo. Samo tri procenta osoba starosti između 18 i 24 godine se na bilo koji način informisalo o strahovitoj tragediji u komšiluku.

Pored odsustva finansijskih modela za dobro, profesionalno i kredibilno informisanje i strahovitu poplavu atraktivnih dezinformacija i njihovih sledbenika na internetu, nekako je logično ispalo da mediji na kraju dođu u situaciju kojom se bavio prošlogodišnji DNR – moraju da izveštavaju o klimatskim promenama, pošto je to zapravo priča o smaku sveta, ali – korisnici ne žele to da čitaju.

Eto na šta se sve nadovezuje nova tektonska promena u konzumaciji vesti kod onih najmlađih, a to znači – vesnika budućnosti. Industrija je, čini se, pomalo umorna od traženja načina da se prilagodi „potrebama i navikama“ publike koja ima potrebu da ne čita vesti i naviku da ih izbegava. Kako se tome prilagoditi? Industrija će, svakako, pokušati, zato što nema izbora.

Čemu se prilagođavamo

Iako to svi već dobro znamo, ili barem uvereno pretpostavljamo, došlo je vreme i da veoma oprezni i naučnički suzdržani Rasmus Klajs Nilsen ustvrdi da je s tradicionalnim medijima gotovo i da sa sigurnošću možemo da tvrdimo da ljudi koriste sve savremenije medije kroz istoriju i da se ne vraćaju na stare. Samim tim, digital, kako se to skraćeno kaže u medijima, taj rasuti, partikularizovani, nekontrolisani svet, postaje jedino mesto za razvoj i opstanak informisanja. Dobra vest je da je to šaren, raznorodan svet koji je tek na početku razvoja i čiji će uticaj samo rasti, pa tako i napori da se smisle nova sredstva izraza. To donosi nadu da mediji imaju šansu da nađu isplativ način da informišu ljude. Loša vest je da prosečno inteligentna osoba može život da provede ćaskajući s veštački inteligentnom aplikacijom i da ništa drugo ne poželi u svom ne baš uzbudljivom životu. Što je strašna konkurencija medijima u svetu u kojem ogroman procenat, verovatno većina, individua smatra da nije dužna da se bavi vestima koje ih uznemiravaju, koje ih čine nesrećnima ili koje se ne slažu s njihovim svetonazorima. Sada će korisnici interneta moći ne samo da surfuju porno-sajtovima, sportskim portalima, društvenim mrežama i onlajn prodavnicama, nego i da se igraju svim tim drangulijama, ili barem gledaju druge kako to rade. Naravno, dezinformacije, manipulacije, teorije zavera i intervencije armija botova raznih, ali nikad plemenitih namera, takođe će se multiplikovati i ubrzati. Nezahvalno je očekivati pobedu na tako teškom gostujućem terenu ali, još jednom – mediji nemaju izbora.

Zakerbergovo čedo ostaje jedna od najpopularnijih društvenih mreža na svetu, ali njen uticaj na novinarstvo je sve manji, što je izazvano i politikom Fejsbuka (otklon od vesti uopšte). U isto vreme, stari konkurenti kao Jutjub i mladi kao TikTok postaju značajna konkurencija.

Možda i najupečatljivije otkriće iz ovogodišnjeg izveštaja odnosi se na promenu prirode društvenih mreža. Ta promena delom podrazumeva manji angažman na tradicionalnim mrežama kao što je Fejsbuk i rast broja korisnika TikToka. Iako postoji svest o opasnostima od dezinformacija i algoritama na mrežama, naša ovisnost o njima samo raste. A raste, pokazuju podaci, zbog najmlađe generacije koja je odrasla s društvenim mrežama i sada često obraća više pažnje na influensere ili slavne ličnosti nego na novinare, čak i kada je reč o vestima. Očigledna posledica je da veb-sajtovi i aplikacije, kao što rekosmo, ispadaju iz igre – samo petina korisnika u istraživanju počinje dan aplikacijom ili veb-sajtom, a to je pad od 10 procenata od 2018. Podaci jasno pokazuju da je ovaj masovni egzodus na digital veoma bitno ubrzan pandemijom i ratom u Ukrajini.

Stari dobri Fejsbuk

Zakerbergovo čedo ostaje jedna od najpopularnijih društvenih mreža na svetu, ali njen uticaj na novinarstvo je sve manji, što je izazvano i politikom Fejsbuka (otklon od vesti uopšte). U isto vreme, stari konkurenti kao Jutjub i mladi kao TikTok postaju značajna konkurencija. TikTok doseže 44 procenta demografske grupe od 18 do 24 godine ukupno u istraživanju i 20 procenata na toj mreži čita vesti. Najbrže raste u pacifičkom delu Azije, Africi i Latinskoj Americi. I dok su na Tviteru i Fejsbuku i dalje uticajni novinari, na „novim“ mrežama su to influenseri i slavne ličnosti, koliko god imali ili nemali pojma o onome o čemu pričaju.

Tračak svetlosti dolazi od podataka o poverenju u algoritme kao načinu izbora vesti na osnovu prethodnih interesovanja. U odnosu na 2016. godinu, kada je DNR postavio ovo pitanje, broj osoba koje smatraju da je algoritam baš super je pao za šest procenata i sada ih je 30 procenata, dok je onih koji smatraju da je izbor novinara i urednika bolji sada solidnih 27 posto.

Rasmus Klajs Nilsen, direktor Rojtersovog insituta, ustvrdio da je s tradicionalnim medijima gotovo i da sa sigurnošću možemo da tvrdimo da ljudi koriste sve savremenije medije kroz istoriju i da se ne vraćaju na stare. Samim tim, digital postaje jedino mesto za razvoj i opstanak informisanja.

Od svih osoba koje koriste internet, vesti aktivno čita samo tužnih 22 procenta, dok čitavih 47 posto jednostavno ne čita vesti, uopšte. Ukupno, poverenje u medije je palo za dva procenta i danas im veruje oko 40 procenata uzorka. Dodajmo ovome i podatak da danas osoba koje su „jako ili ekstremno zainteresovane za vesti“, kojih je 2016. godine bilo 63 odsto, danas ima samo 48 procenata. Manje od polovine.

Većina korisnika interneta i dalje kaže da više voli da čita vesti nego da ih gleda ili sluša. Tako imaju bolju kontrolu nad brzinom kojom se stvari odvijaju i izborom sadržaja koji čitaju. Ipak, na Filipinima i Tajlandu video je danas nešto popularnija opcija. Uostalom, udeo videa u informisanju stabilno raste na svim tržištima. Većini video sadržaja korisnici pristupaju preko Jutjuba i – Fejsbuka.

Ovaj izveštaj, koji je pisan za medijske profesionalce i mali broj ljudi koji se njima na neki način bave, uporno svedoči o smanjenju publike, ali ostaje veoma potreban, fascinantno koristan i pun vrlo korisnih, važnih i zanimljivih činjenica. Kao i obično, pozabavićemo se nekim od njegovih aspekata u zasebnim tekstovima.