Jutjub, od snimka slonova, do mašine za pare

„Dobro, evo nas ispred slonova. Kul stvar o ovim tipovima je što imaju baš baš baš duge surle. I to je kul. To je sve što ima da se kaže.“

I to je stvarno bilo sve što je rečeno u prvom videu koji je ikada objavljen na Jutjubu. To je 18 sekundi snimka niskog kvaliteta koji pokazuju Džarvida Karima, jednog od osnivača platforme, ispred slonova u zoološkom vrtu San Dijega.

Kada su u februaru 2005. godine osnovali Jutjub, Karim i njegovi drugari Čed Harli i Stiv Čen ni u najluđim snovima nisu mogli da sanjaju kuda će to odvesti. Samo godinu dana kasnije su prodali platformu Guglu za 1,65 milijardi dolara!

„Bila sam tinejdžerka koja je iz spavaće sobe snimala videe, govoreći o najobičnijim stvarima. Ništa spektakularno“, priča Kijo Derer (28), novinarka ekonomske redakcije DW koja je imala Jutjub kanal još 2007. godine. „Tada se još nije radilo o prodaji proizvoda ili reklamama.“

Ništa nije kao što je bilo

Do danas je Jutjub prešao dug put – od platforme sa kratkim snimcima smešnih mačaka, do drugog najposećenijeg sajta na planeti posle Guglove tražilice. Sada se samo od reklama godišnje prihoduje 15 milijardi dolara. Uprkos blokadi u Kini i još nekoliko velikih zemalja, Jutjub mesečno beleži dve milijarde aktivnih korisnika.

„Veterani Jutjuba najviše govore da to nije ono što je bilo. Ranije si mogao biti kreativan ili luckast, a danas platformom dominiraju velike televizijske mreže i muzičke produkcije“, kaže Derer.

Nađe se doduše mestašca i za ljude koje Jutjub u svom vokabularu naziva „kreatorima“, a običan svet Jutjuberima. Najpopularniji na svetu, poput Šveđanina PewDiePie, godišnje zarađuju desetak miliona dolara.

Kako prenosi nemačka agencija dpa, petnaestogodišnja platforma je popularnija nego ikad, ali i na meti više kritika nego ikad. „U eri lažnih vesti, huškanja i eho-soba na internetu, Jutjub je neprestano jabuka razdora“, piše dpa.

Borba za pretplatnike

Sve društvene mreže su poslednjih godina na udaru politike sa zahtevom da efikasno uklanjaju objave u kojima se šire propaganda i nasilje.

Kako piše dpa, na Jutjub se svakog minuta postavi preko 300 sati video-materijala što kontrolu čini gotovo nemogućom. „Ali da li to može da bude izgovor za divovski koncern sa godišnjom dobiti od preko 34 milijarde dolara?“, pita se agencija.

U tekstu se dodaje da ipak ne bi bilo fer platformu svoditi na sporne sadržaje – veći deo istorije Jutjuba obeležen je bezazlenim viralnim snimcima. Jutjub je, piše dpa, neiscrpno nalazište svega koje je bespovratno promenilo industriju zabave.

Novinarka DW Kijo Derer nije sigurna da će, posle još petnaest godina Jutjuba i drugih platformi, uopšte još ostati mesta za klasičnu televiziju osim eventualno udarnih vesti i sportskih prenosa. „Ja sam odrasla sa tim. Za mene je Jutjub moja televizija. Tako je i sa novijim generacijama.“

U žestokom okršaju striming-platformi, Jutjub manje polaže na oglase, a sve više na to da privuče pretplatnike koji bi plaćali kako ne bi gledali reklame. Naredne godine će pokazati može li Jutjub tako da spase svoj ogromni kolač od napada Netfliksa i drugih takmaca.

nr (dw, dpa)