Kako je internet pritisao ministra i „ukinuo“ pomoćnu policiju

Foto finiš godine za nama, a i početak ove ledene, u prvi plan internetske Srbije iznedrio je ministra unutrašnjih poslova Nebojšu Stefanovića. Ponovo. Posle sve redovnijih protesta policijskih i vojnih sindikata, nikad efikasnije presude u slučaju Stefanović vs. nedeljnik NIN u slučaju „Savamala“, novogodišnjeg hapšenja dvojice pripadnika MUP-a zbog „odavanja službene tajne“ o njihovom prisustvu komemoraciji u Potočarima 2015. godine, činilo se da nema ministra u Vladi za koga građani, posebno oni onlajn, imaju više pitanja za godinu pred nama.

Nekako na internetu dogurasmo i do Božića bez većih smetova, a iskrena čestitka patrijarha Irineja vernicima koji redovno plaćaju poreze, i vest o božićnom poskupljenju putarine se činilo da nemaju konkurencije. Kad, ne lezi vraže, portal Insajder objavljuje vest da je dva dana pred Novu godinu, bez javne rasprave, Vlada usvojila Uredbu o uvođenju takozvane pomoćne policije. I tako su, zbog neizbežne priče o politici, upropašćena mnoga tradicionalna porodična okupljanja.

UVODI SE POMOĆNA POLICIJA! -vrveo je news feed svakoga od nas, verujućih internetomana. „KO, ŠTA, GDE, KADA, KAKO?“ pitali su novinarski svi prijatelji na svim mrežama. „Ovo nikako nije dobro“, „Opet sam se prevario da više ne mogu da me iznenade“, „DIKTATURAAAAA“, „Ovo su nacisti izmislili!!!“, vikalo se pomahnitalo prethodnih blagdana, istovremeno želeći jedni drugima pregršt mira (manje policije) i zdravlja (niži pritisak).

Nepotpune informacije o tome odakle ova ideja potiče, koliko je dugo među Srbima i kakvu istoriju ima u svetu nije doprinela manjem broju šerovanja slike nacističke pomoćne policije, i ređem proveravanju roka isteka pasoša i guglanju postupka izdavanje vize za Australiju.

U međuvremenu je krenulo proveravanje da li je to nova uredba ili stara, još iz 2005. godine, pa iz 2009. godine, pa šta piše u Zakonu u policiji, član 249… Ako je verovati faktima, ova, nesrećno nazvana pomoćna policija – verovatno je, kao što smo do sad navikli, neki mučeni prevodilac samo bupnuo prvu varijantu značenja reči auxiliary – trebalo bi da zamenjuje ono što se nekada zvalo rezervni sastav policije, a što je ukinuto još prvim post-oktobarskim reformama ministarstva unutrašnjih poslova. Jedinice te, takozvane rezervne policije, bile su angažovane tokom, na primer, uličnih protesta 1996-1997. godine, pa tokom sukoba na Kosovu – loša iskustva i mračna sećanja bila su više nego dovoljna da izmame negativne reakcije – i „običnog sveta“ i profesionalaca. Vlasti su, kao i uvek, same sebi dale autogol nemuštom i nepreciznom „uredbom“ koja ne objašnjava ništa od svega ovog a zauzvrat samo daje novu municiju kritikama. Da ne govorimo o tome da bi pitanja ovog tipa, trebalo da budu objašnjena prvenstveno nama, građanima, iz čijih se poreskih davanja plaćaju i ovi pravi, i ovi budući policajci.

Jer, ta „pomoćna“ policija postoji u velikom broju zemalja na svetu kao dodatno, privremeno rezervno ljudstvo policijskih snaga, iz najrazličitijih razloga. Ali, u većini tih pomenutih zemalja, tačno se zna kada se ona angažuje i u kojim slučajevima – nije dovoljna rečenica kao u uredbi: „Ministar unutrašnjih poslova… donosi odluku o angažovanju pripadnika pomoćne policije na predlog direktora policije.“

Saša Đorđević iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku rekao je za Insajder.net da je uredbom „zaokružen pravni okvir za formiranje Pomoćne policije.“

– To ne znači da će biti formirana jer za to moraju da budu ispunjeni uslovi iz Zakona o Policiji, odnosno da je stanje unutrašnje bezbednosti takvo da zahteva angažovanje većeg broja ljudstva zbog visokog bezbednosnog rizika, elementarnih nepogoda ili obezbeđivanja granice. I starim Zakonom o Policiji iz 2005. bila je predviđena mogućnost da se formira Pomoćna policija, nakon čega je doneta odgovarajuća uredba. Taj zakon je prestao da važi i bilo je potrebno da se u skladu s novim zakonom donese i novi akt – objašnjava Đorđević.

Pomoćna policija u skladu s važećim zakonom formira se u slučajevima kada je ugrožena unutrašnja bezbednost. Kako se navodi, ova policija može biti angažovana i „kada postoji obostran interes Ministarstva i lokalne samouprave po osnovu posebnih sporazuma“.

Novom-starom uredbom je, između ostalog, predviđeno da pomoćna policija ima ista ovlašćenja, uniformu, oružje i značku kao i „nepomoćna“, osim što će na znački stajati atribut „pomoćna“. Opozicija, i oni koji se tako predstavljaju, nije mogla dobiti bolji poklon za Božić. Osuli su paljbu po novoj Uredbi Vlade za formiranje pomoćne policije, sumnjajući da će nova ovlašćenja ministra dovesti do formiranja „partijske policije“. Imajući u vidu da bi prema toj uredbi svako ko ima navršenih 18 godina mogao da bude „pomoćni policajac“, a da komisiju za izbor imenuje ministar, pa čak i to da „pomoćne“ može da zaposli i bez javnog konkrusa, opozicionarima nije bilo teško da „ubodu“ ono o čemu razmišlja svaki misleći građanin majke Srbije.

Zabrinutost su na internetu izrazili i mnogi policajci, policijski oficiri, bivši pripadnici MUP-a, ali i onih više od 100 svršenih učenika policijske škole u Kamenici koji još čekaju na obećani posao u opštinama širom Srbije, u međuvremenu preživljavajući onako kako umeju. Stoga je niz pitanja koja su dolazila s ove strane potpuno razmuljiva – Kako se oružje tek tako dodeljuje? Kako će neko bez obuke i poznavanja krivičnog prava postupati po zakonu? Ko garantuje da to neće biti politički podobna lica? I kako onda nema novca za povećanja plata i prekovremenog rada redovnim policajcima?

Nije prošlo mnogo, svega dva dana, nekoliko hiljada paničnih postova i pretnji pakovanjem kofera, da ministar policije da odgovor u kome su drvlje i kamenje bačeni na nekakvu opozicionu fertutmu koja je nekim nezaposlenim mladim diplomcima kriminalističke akademije pred nosom ukrala mogući posao.

– Pomoćna policija neće biti formirana – rekao je Stefanović, naglasivši da ovakva Uredba postoji od 2005. godine, ali da će na današnjoj sednici Vlade biti ukinuta. Propustio je, međutim, da objasni zašto je Vlada iz 2016. odlučila da usvoji Uredbu o pomoćnoj policiji sa velikim izmenama i širim ovlašćenjima ministra policije, dva dana pred novu godinu.

On je naveo da nisu istinite tvrdnje da bi se u pomoćnu policiju primali partijski kadrovi, već samo oni koji su završili kriminalističku akademiju.

– Na žalost, oni neće sada biti zaposleni zahvaljujući Saši Raduloviću, Dverima i Demokratskoj stranci, zbog hajke koja se vodi protiv nas i koja je prosto prejaka – kaže Stefanović.

Čudno je da ovakvo priznanje o uticaju opozicione partije, koje muku muče da im se glas čuje i u parlamentu, dobiju ni manje ni više nego od ministra policije. Mada, možda je lakše priznati to nego da smo mi, novinari i internet manijaci, žestoko udarili na rejtinge.

A sve je ovo moglo da se izbegne da se ministar doktor Stefanović, kao i često do sada, potrudio da objasni o čemu se radi, da najavi da će se uredba doneti i zašto se usvaja samo par dana pre kraja godine. Mada, možda je to previše angažovanja od ministra za građane, verovatno je važnije naći žito u kukolju srpske opozicione scene.

Naravoučenije: Ne potcenjujte moć javnog prostora na internetu u 2017. godini!  May the force be with you!