Kako se društvene mreže bore protiv neistina o klimatskim promenama?

U različitim društvima i različitim istorijskim periodima, različiti su bili i izvori moći. U nekim društvima moć je imao onaj ko je posedovao više zemljišta i stoke, u drugim je to bio onaj ko poseduje više novca i materijalnih sredstava, pa ipak, u današnje vreme, smatra se da moć poseduje onaj ko ima – informacije.

Razvijanjem sredstava za komuniciranje i masovnih medija informacije postaju sve više dostupne, a ekspanzija društvenih mreža je sve podigla na još viši nivo. Danas, kada su ljudi zapljusnuti talasom informacija kojih je više nego ikada, postaje sve teže razlučiti šta je istina.

Krajem avgusta Netflix je objavio dokumentarni film The Social Dilemma, koji je skrenuo pažnju javnosti na brojne negativne posledice korišćenja društvenih mreža.

Nakon gledanja mnogi su počeli da razmatraju svoje korišćenje pametnog telefona i aplikacija u njemu, a posebnu pažnju su izazvali intervjui sa ljudima koji su pomogli da se naprave različite društvene mreže, kao što su Facebook, Twitter i Pinterest.

Od početka pandemije koronavirusa širenje lažnih vesti i teorija zavere postalo je jedna od očiglednijih negativnih strana društvenih mreža, međutim, stručnjaci za klimatske promene se sa ovim problemom suočavaju već godinama.

Šta su dezinformacije o klimatskim promenama?

Kada govorimo o pogrešnim informacijama u sferi klimatskih promena, one izazivaju sumnju u naučne teorije ili pokušavaju da diskredituju nauku o klimatskim promenama. Dezinformacije o klimatskim promenama usko su povezane sa skepticizmom, poricanjem i protivrečenjem, a tu se može svrstati čak i klimatski alarmizam, tj. senzacionalističko pisanje o posledicama klimatskih promena koje nisu naučno dokazane.

Pogrešne informacije o klimatskim promenama su veoma često deo organizovanih kampanja određenih korporacija, na primer naftnih kompanija, radi sticanja materijalne koristi i daljeg razvijanja poslovanja.

Ovakve informacije služe kako bi stvorile sumnju u klimatske promene i njihove posledice u glavama velikog broja ljudi, a sumnja može biti usmerena i na tvrdnju da su za klimatske promene odgovorni ljudi, kao i u neophodnost hitnog delovanja kako bi se one ublažile, a može se stvarati i sumnja u verodostojnost naučnika koji se bave istraživanjima o klimatskim promenama.

Na to koliko će uspešno biti širenje klimatskog skepticizma utiču brojni društveni činioci poput tradicije, obrazovanja, pluralizma medija i tehnološkog razvoja.

Kako se sve veći broj ljudi informiše na društvenim mrežama, one su postale pogodno tle za širenje ovakvih informacija, a jedno istraživanje je pokazalo i da se lažne vesti na internetu šire 6 puta brže od istinitih informacija. Zbog toga je bilo važno da i društvene mreže pokušaju da reše ovaj problem.

Na koji način se proveravaju informacije na društvenim mrežama?

S obzirom na opasnosti koje dezinformacije i lažne vesti mogu da izazovu, društvene mreže su počele da na različite načine proveravaju istinitost onoga što je preko njihovih platformi objavljeno.

Konkretno, Facebook ima nekoliko strategija za sprečavanja širenja lažnih vesti, a to su prvenstveno stroga pravila koja treba da poštuju oni koji objavljuju sadržaj, oslanjanje na nezavisne organizacije koje se bave proverom istinitosti iznetih informacija i finansijska destimulacija za plasiranje lažnih vesti.

Provera iznetih informacija (factchecking) funkcioniše tako što korisnici mogu da prijave sumnjiv sadržaj koji nakon toga biva poslat na proveru nezavisnoj organizaciji koja poseduje ekspertizu u datoj oblasti, a koju je Facebook unajmio kako bi analizirala sadržaj. Ukoliko određena informacija ne prođe proveru, na nju se postavlja oznaka lažne vesti i smanjuje se njen doseg među korisnicima.

Za pitanje klimatskih promena zadužena je organizacija Climate Feedback, na čijem sajtu možete da vidite analize raznih članaka i vesti povezanih sa klimatskim promenama.

Činjenice ili mišljenje autora?

Upravo to se dogodilo sa člankom o neuspešnosti klimatskih modela koji je inicijalno objavljen na sajtu Washington Examiner. Ovaj tekst je nakon provere označen kao lažna vest, međutim, Facebook je nakon žalbe uklonio tu oznaku zato što je u pitanju bilo iznošenje ličnog stava autora o datoj temi.

Iako je Facebook pokazao nameru da se izbori sa direktnim plasiranjem dezinformacija, na ovaj način je ostavljena „rupa u zakonu“ koja dozvoljava da tekstovi koji se zasnivaju na poluinformacijama i čiji je cilj dovođenje čitalaca u zabludu ipak prođu kroz filtere.

Posebno zabrinjava i činjenica da je 2016. najpopularniji post o klimatskim promenama na ovoj društvenoj mreži predstavio globalno zagrevanje kao prevaru, a da je 2018. jedan video koji poriče ulogu ljudi u zagrevanju pogledan preko 5 miliona puta.

<h3″>Konkretni koraci koje su društvene mreže preduzele

Kada je proglašena pandemija koronavirusa, stvorio se veliki broj lažnih vesti i teorija zavere na ovu temu, a Facebook je odmah reagovao kako bi se taj sadržaj uklonio tako što je napravio informativni centar za kovid-19.

Kada se to desilo, mnogi su primetili da bi sličan tretman trebalo da imaju i klimatske promene, te je tako Facebook, 15. septembra, pokrenuo Climate Science Information Center, gde se objavljuju isključivo proverene i tačne informacije i vesti iz čitavog sveta koje su u vezi sa klimatskim promenama.

Facebook, međutim, nije jedina društvena mreža na kojoj može doći do širenja dezinformacija o klimatskim promenama.

Prema istraživanju koje je sprovedeno na Univerzitetu Braun, utvrđeno je da veliku količinu informacija o klimatskim promenama na Twitteru plasiraju botovi – čak 25 % ukupnog broja tvitova o klimi i 38 % o klimatskim promenama kao lažnoj nauci. Neke od objava botova na Twitteru koje su sadržale dezinformacije su bile i promovisane, tako da su stizale do većeg broja korisnika. Međutim, Twitter je u tom periodu uklonio samo dva naloga koja su širila dezinformacije o klimatskim promenama.

Postoji li rešenje?

Zbog svega navedenog, možemo zaključiti da društvene mreže danas predstavljaju ring u čijem se jednom uglu nalaze proverene i tačne informacije, a nasuprot njima su lažne vesti o klimatskim promenama.

Iako postoje tendencije da se snaga širenja dezinformacija o ovom ozbiljnom problemu suzbije, kao i konkretni koraci koji su preduzeti povodom toga, postoje i mnoge rupe kroz koje se takve dezinformacije i dalje „provlače“ kao svojevrsna propaganda koja ljudima skreće misli od ozbiljnosti posledica klimatskih promena.

Zbog velike važnosti koje društvene mreže danas imaju, deluje kao da će bitka na tom polju možda biti ključna i za krajnji ishod borbe da se zagrevanje Zemlje zaustavi pre nego što pređe opasnu granicu.