Ko gleda Pink ne gleda N1 i obrnuto

Oni koji gledaju Pink vrlo jasno ne gledaju N1 i obrnuto. RTS jedini uspeva da okupi gledaoce svih opredeljenja, kakav god on bio. Od deset građana, pet ne veruje medijima, tri i veruje i ne veruje, a samo dva im veruje. Ovo pokazuju istraživanja medija, kaže Jovanka Matić sa Instituta društvenih nauka.

Foto: Thinkstock

Matić je na konferenciji OEBS danas u Beogradu rekla da Srbija ponovo postaje sve polarizovanije društvo, pre svega na relaciji vlast i opozicija.

„Ulogu kontrolora su preuzeli centri za istraživačko novinarstvo. Sve je manje prostora za javnu debatu“, kaže ona. „Od deset građana, samo četvoro se interesuje za politiku i prati zbivanja preko medija. Najmanje je medijski aktivna srednja generacija. Ona nema vremena za informisanje“.

Matić je dodala da su mediji primorani na „klijentelističke“ odnose sa vlašću i navela primer novog-starog Tanjuga.

„Zato je jako bitna medijska ekonomija. Po nešto znamo gde ide novac i kojim kanalima, ali šta se tačno događa u finansiranju medija, odnosno medijskom tržištu, tu nema nikakvih tržišnih objašnjenja“, navodi istraživačica. „U odnosu medija i vlasti bitan je odnos i brokera, odnosno oglasnih agencija, što je velika specifičnost zemalja u tranziciji.“

Ona još navodi da je neophodna regulacija oglašavanja koju vlast još 2011. godine izbegava da uradi, a to je prvi korak ka deklijentelizaciji medija, dok je drugi izbegavanje alternativnih finansiranja medija, pogotovo od strane države, kao i sredstava građana.

„Razvoj neprofitnih onlajn lokalnih medija bi se mogli pomoći iz javnih sredstava. To mislim da nije realno očekivati od ovog političkog sistema, ali je bitno“, dodala je Matić.

Autor: M. J.